Izložba „Portreti i sećanja“ predstavlja jedinstvenu mogućnost svima koji žele da saznaju više o životu Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata. Više od hiljadu porodičnih fotografija prikazuje pripadnike ove zajednice kako su oni živeli neposredno pre Holokausta. Prva destinacija ove putujuće postavke je Muzej savremenih umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.
Rođendani, svadbe i drugi porodični događaji koji su činili svakodnevicu Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata, sada su prikazani u jedinstvenoj foto-izložbi u Novom Sadu. Fotografije su prikupljene iz porodičnih albuma preživelih Holokaust i arhiva Jevrejskog istorijskog muzeja.
Snimci su po prvi put prikazani zajedno u javnosti i ilustruju raznolikost zajednice koja je postojala pre Holokausta. Svega nekoliko godina nakon što su fotografije snimljene, nacisti i njihovi saradnici pokušali su da ubiju sve Jevreje u Srbiji, objašnjava predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, Ruben Fuks.
„Pitanje koje se postavlja: Kako je ovaj sav normalan, svakodnevni svet koji gleda sa ovih fotografija, mogao da preko noći, praktično postane nepoželjan i da najgrublji i najružniji mogući način bude izolovan, odbačen, delegitimizovan, opljačkan i na kraju i ubijen. To pitanje ova izložba treba da prenese starijoj osnovnoškolskoj, srednjoškolskoj i studentskoj generaciji kako bi se naoružale predostrožnošću pred stavovima koji postepeno mogu dovesti do ovakvog ružnog kraja“, naglašava Fuks.
Kontrast između ovih životnih snimaka pre Holokausta i onoga što je usledilo potom, provlači se kao nezaobilazan potekst cele izložbe, objašnjava kustos i producentkinja ove postavke Andrea Palašti.
„Zapravo ovo predstavlja početak, neki prvi korak ka tome da se zabeleže sva sećanja, da se prikupe sve fotografije, da se napravi jedna baza podataka koja će kasnije služiti za edukaciju pa čak i muzej Holokausta, kada se jednoga dana sredi situacija oko starog Sajmišta u Beogradu. Ono što je bitno to je da se napravi jedna prva baza koja do sada nije postojala kod nas“, objašnjava umetnica.
Ona kaže da je na nju ostavila najveći utisak slika mladog Jakova Bitija koji je preminuo neposredno pre Holokausta a koga je njegov potomak opisao na sledeći način.
„Priča o momku u dvadesetim godinama, prema rečima Flore Sokolović, koji je voleo da vozi brza kola, da ide na igranke, pa ponekad i da ljuti svoje roditelje. Jedno veče zimi je spuštenih prozora vozio svoj auto i prehladio se. Kao posledica te prehlade je preminu neposredno pre Drugog svetskog rata. Njegov potomak Flora Sokolović kaže da je možda ovako i bolje, jer je barem umro kao čovek“, priča ona.
Uz izložbu je kreiran i poseban obrazovni program za decu školskog uzrasta, koja će dobiti priliku da učestvuju u radionicama na teme Holokausta i diskriminacije. Dve učenice, Nikolina i Georgina, iz jedne osnovne škole u Novom Sadu kažu za RSE da im je ovakav vid obrazovanja zanimljiviji od školskog pristupa. Dodaju da o Holokaustu se malo priča.
„Mi do sad nismo mnogo učili o Holokaustu. O tome se mnogo ni ne priča, samo na nekim predmetima. Ali nekako nismo zadovoljni, jer nemaju neke slike ili detalje koji bi nas možda više zanimali.
Mnogo je bolje opisano ovde nego u knjigama i u školi kako profesori objašnjavaju“, smatraju ove učenice.
Fotografije prate i arhivske kutije sa zabeleženim sećanjima preživelih o Holokaustu i životu Jevreja pre Drugog svetskog rata. Inače, na teritoriji Srbije pre Drugog svetskog rata živelo je približno 36.000 Jevreja. Danas, broj građana koji se izjašnjavaju kao Jevreji ne dostiže ni hiljadu ljudi.
Izložba “Portreti i sećanja” se posle Novog Sada seli u Suboticu, Zrenjanin, Beograd i Šabac. Dok na jesen postavka će gostovati u Nišu i Kragujevcu.