Glava Bude, dar avganistanskog kralja, maketa carske kočije iz Kambožde, kutija norveškog kralja Olafa, zlatna kutija sa brilijantima iz Maroka - samo su neki od poklona stranih delegacija Josipu Brozu Titu, koji su odnedavno izloženi pred Beograđanima, u okviru izložbe "Carski darovi" u Muzeju 25. maj. Bilo da su ukrasni ili upotrebni predmeti, arheološki ostaci ili skupoceni nakit, ovi darovi predstavljaju podsećanje na vreme kada je bivša Jugoslavija bila uvažavana od Skandinavije do Etiopije.
Doživotni predsednik SFRJ se tokom svoje državničke karijere susreo sa više od 350 šefova država i sa svima je izvršio primopredaju poklona. U depoima Muzeja istorije Jugoslavije sačuvano je i dokumentovano više hiljada darova Titu, među kojima predmeta izrađenih od plemenitih metala, dragog kamenja i najfinijeg porcelana.
Mali deo toga, sedamdesetak poklona, postali su eksponati na postavci, među kojima su predmeti koji datiraju iz perioda pre nove ere. Jedna od atrakcija je glava Bude, koju je avganistanski kralj Mohamad Zahir poklonio Titu 1964. tokom maršalove posete Avganistanu, objašnjava kustos izložbe Momo Cvijović.
“Interesantno je da suveren jedne muslimanske zemlje poklanja predmet koji po stilskim karakteristikama pripada jednoj potpuno drugoj kulturi. Glava potiče iz 4. veka naše ere i pripada budističkoj tradiciji. Kad se setimo ne tako davnog vandalizma koji su u Avganistanu napravili talibani, kada su porušili čuvenu statuu Bude u steni i kada su se hvalili da su do temelja uništili kabulski Narodni muzej i 79 glava Bude, mogu samo da kažem da se nadam da je ova glava jedna od onih koja je spašena”, kaže Cvijović.
Prvi poklon od jednog kralja Tito je dobio 1954 – korintski šlem koji mu je darivao grčki kralj Pavle Prvi, a poslednji – srebrna maketa jedrenjaka, koju je Brozu 1979. poklonio šeik Kuvajta. U maršalovoj kolekciji nalazi se i replika ukaza Kira Velikog uklesanog u kamenu, koju je Tito dobio u Teheranu, na proslavi 2.500 godina Persijskog carstva.
Poklanjali su se i predmeti koji nemaju trajni rok upotrebe, pa ih nismo mogli videti na postavci: hrana, piće, biljke, i životinje, poput papagaja – i to čak 12 parova. Bio je to dar kraljice Elizabete II.
Na izlazu iz izložbenog prostora zatičemo nekoliko starijih gospođa. Pitamo ih, kakve je emocija pobudila izložba kod njih. Jedna od njih odgovara: “Podseća me na jedno srećno doba, na mirnu i uređenu državu. Iako smo uvek imali mnogo primedbi, sad tek vidimo da je to bila država.”
Poklanjanje ordenja
Brigu o poklonima je za Titovog života vodila služba Protokola pri Kabinetu predsednika Republike, koja je uglavnom dokumentovala državničke primopredaje.
No, vrste darova i sam ritual poklanjanja razlikuju od kulture do kulture, pa se u nekim zvaničnim protokolima, poput onog u SAD, pokloni razmenjuju jedino u četiri oka, bez prisustva novinara.
Razlika između poklona evropskih i azijskih monarhija vidljiva je, prema Cvijovićevim rečima, na prvi pogled.
“Dok azijski kraljevi daju predmete sa nacionalnim obeležjima i autentične arheološke predmete, evropski kraljevi daju premete savremene proizvodnje, koji pripadaju primenjenoj umetnosti: činije, tanjiri, vaze i slično”, ističe naš sagovornik.
Uprkos kulturološkim razlikama, poklanjanje ordenja zajedničko je svim državama, ali samo Danska, Norveška i Engleska traže da se nakon smrti nosioca ordena, prizanje vrati u zemlju koja ga je dodelila. Norveški orden Titu je ostao u Beogradu i nakon njegove smrti, iako je Muzej istorije Jugoslavije obavestio tadašnjeg kralja Olafa, tokom njegove posete jugoslovenoskoj prestonici, da je odličje spakovano za povratak.
“Onda je”, objašnjava Cvijović, “rekao da će kada se vrati u Norvešku doneti dekret kojim odlikovanje do njegove smrti može da ostaner u našem muzeju. Međutim, Olaf je umro ’85. godine i posle toga nismo dobili nikakav zvaničan zahtev da odlikovanje vratimo, tako da se ono još nalazi kod nas.”
Od 1953. godine, kada prvi put izlazi iz zemlje i putuje u Veliku Britaniju, do svoje smrti, Josip Broz je posetio 123 zemlje. To je prilika koju je imao samo mali broj državnika koji su bili Titovi savremenici, što govori o ugledu koji je bivša Jugoslavija uživala u svetu, objašnjava Cvijović.
A šta o tome misle Beograđani koji su posetili izložbu.
Postavka “Carski darovi” biće otvorena za posetioce do 25. avgusta, a kustosi najavljuju nastavak ove izložbe, te će posetiocima biti dostupni i drugi predmeti iz muzejskog depoa.
Doživotni predsednik SFRJ se tokom svoje državničke karijere susreo sa više od 350 šefova država i sa svima je izvršio primopredaju poklona. U depoima Muzeja istorije Jugoslavije sačuvano je i dokumentovano više hiljada darova Titu, među kojima predmeta izrađenih od plemenitih metala, dragog kamenja i najfinijeg porcelana.
Mali deo toga, sedamdesetak poklona, postali su eksponati na postavci, među kojima su predmeti koji datiraju iz perioda pre nove ere. Jedna od atrakcija je glava Bude, koju je avganistanski kralj Mohamad Zahir poklonio Titu 1964. tokom maršalove posete Avganistanu, objašnjava kustos izložbe Momo Cvijović.
“Interesantno je da suveren jedne muslimanske zemlje poklanja predmet koji po stilskim karakteristikama pripada jednoj potpuno drugoj kulturi. Glava potiče iz 4. veka naše ere i pripada budističkoj tradiciji. Kad se setimo ne tako davnog vandalizma koji su u Avganistanu napravili talibani, kada su porušili čuvenu statuu Bude u steni i kada su se hvalili da su do temelja uništili kabulski Narodni muzej i 79 glava Bude, mogu samo da kažem da se nadam da je ova glava jedna od onih koja je spašena”, kaže Cvijović.
Prvi poklon od jednog kralja Tito je dobio 1954 – korintski šlem koji mu je darivao grčki kralj Pavle Prvi, a poslednji – srebrna maketa jedrenjaka, koju je Brozu 1979. poklonio šeik Kuvajta. U maršalovoj kolekciji nalazi se i replika ukaza Kira Velikog uklesanog u kamenu, koju je Tito dobio u Teheranu, na proslavi 2.500 godina Persijskog carstva.
Poklanjali su se i predmeti koji nemaju trajni rok upotrebe, pa ih nismo mogli videti na postavci: hrana, piće, biljke, i životinje, poput papagaja – i to čak 12 parova. Bio je to dar kraljice Elizabete II.
Na izlazu iz izložbenog prostora zatičemo nekoliko starijih gospođa. Pitamo ih, kakve je emocija pobudila izložba kod njih. Jedna od njih odgovara: “Podseća me na jedno srećno doba, na mirnu i uređenu državu. Iako smo uvek imali mnogo primedbi, sad tek vidimo da je to bila država.”
Poklanjanje ordenja
Brigu o poklonima je za Titovog života vodila služba Protokola pri Kabinetu predsednika Republike, koja je uglavnom dokumentovala državničke primopredaje.
No, vrste darova i sam ritual poklanjanja razlikuju od kulture do kulture, pa se u nekim zvaničnim protokolima, poput onog u SAD, pokloni razmenjuju jedino u četiri oka, bez prisustva novinara.
Razlika između poklona evropskih i azijskih monarhija vidljiva je, prema Cvijovićevim rečima, na prvi pogled.
“Dok azijski kraljevi daju predmete sa nacionalnim obeležjima i autentične arheološke predmete, evropski kraljevi daju premete savremene proizvodnje, koji pripadaju primenjenoj umetnosti: činije, tanjiri, vaze i slično”, ističe naš sagovornik.
Uprkos kulturološkim razlikama, poklanjanje ordenja zajedničko je svim državama, ali samo Danska, Norveška i Engleska traže da se nakon smrti nosioca ordena, prizanje vrati u zemlju koja ga je dodelila. Norveški orden Titu je ostao u Beogradu i nakon njegove smrti, iako je Muzej istorije Jugoslavije obavestio tadašnjeg kralja Olafa, tokom njegove posete jugoslovenoskoj prestonici, da je odličje spakovano za povratak.
“Onda je”, objašnjava Cvijović, “rekao da će kada se vrati u Norvešku doneti dekret kojim odlikovanje do njegove smrti može da ostaner u našem muzeju. Međutim, Olaf je umro ’85. godine i posle toga nismo dobili nikakav zvaničan zahtev da odlikovanje vratimo, tako da se ono još nalazi kod nas.”
Od 1953. godine, kada prvi put izlazi iz zemlje i putuje u Veliku Britaniju, do svoje smrti, Josip Broz je posetio 123 zemlje. To je prilika koju je imao samo mali broj državnika koji su bili Titovi savremenici, što govori o ugledu koji je bivša Jugoslavija uživala u svetu, objašnjava Cvijović.
A šta o tome misle Beograđani koji su posetili izložbu.
Postavka “Carski darovi” biće otvorena za posetioce do 25. avgusta, a kustosi najavljuju nastavak ove izložbe, te će posetiocima biti dostupni i drugi predmeti iz muzejskog depoa.
