"Šta se desilo Deda Mrazu?" – naziv je beogradske izložbe fotografija na kojima su zbunjena, nezainteresovana, ali i uplašena deca koja sede u krilima Deda Mrazeva.
Fotografije su prikupljene u bivšoj Jugoslaviji, a autorke izložbe Jelena Petljanski i Zorana Minčić slučajno su došle na ovu ideju.
"Jelena je na društvenim mrežama podelila fotografiju jednog Deda Mraza koji je stvarno bio strašan. I mnogi od nas, uključujući mene, su se nadovezali komentarima da smo gotovo svi imali neku strašnu sliku s nekim strašnim Deda Mrazom", rekla je Zorana Minčić za RSE.
Uz malo mašte i entuzijazma, kaže, nastala je izložba.
"Postojala je samo želja da zaronimo u detinjstvo, da se prisetimo tih uspomena koje, koliko god možda bile strašne, su pre svega tople, smešne i pokazalo se vrlo zanimljive i intrigantne za veliki broj ljudi", ističe Minčić.
Preko Instagram i Fejsbuk (Facebook) profila koje su napravile, prikupile su fotografije sa pričama koje ih opisuju. Kako kaže Minčić, stigao je veliki broj fotografija.
"Ono što je interesantno, one još pristižu, iako je materijal morao da ode u štampu. Ali kako se valjda bliži u ovom realnom vremenu Nova godina, ljudi i dalje reaguju", objašnjava ona.
Odluku o tome koje će fotografije ući u izložbu donele su na osnovu interakcija na mrežama, odnosno broja lajkova i komentara.
Autorke su kroz izložbu i prikupljanje fotografija istraživale društveni fenomen Deda Mraza u savremenoj potrošačkoj kulturi iz dečjeg ugla.
"Ono što je specifično za period iz koga je nastala velika većina ovde prikazanih fotografija, a to su uglavnom 80-te, jeste da one prikazuju i kako su se tada masovno dešavale dodele paketića u preduzećima, radnim organizacijama, firmama", kaže ona.
Prikazane fotografije nastale su u raznim fabrikama, kliničko-bolničkim centrima, pozorištima.
"Gotovo da nema radne organizacije u ono vreme koja nije organizovala dodele paketića", dodaje Minčić.
S druge strane, kaže da je u današnje vreme došlo do "privatizacije" Deda Mraza i da je on sada uglavnom ili u tržnim centrima ili na gradskim trgovima.
"Šire gledano antropološki, sve nam to ilustruje i propast preduzeća i kolektiva kao takvih, koji su zamenjeni opet nekim drugim sektorima i nekim drugim preduzećima, ali jednostavno nema one vrste okupljanja oko Deda Mraza koja je postojala ranije", kaže Minčić.
Deda Mrazevi na izloženim fotografijama imaju različite kostime – nevešto napravljene brade od vate, krive obrve, strašne perike, pa i maske.
"Deda Mrazevi su se snalazili kako znaju i umeju. Zamisli da si malo dete i da treba da sedneš u krilo nekom stvorenju koji nosi plastičnu masku i stvarno izgleda kao da je iz horor filma", navodi Minčić.
Okružena fotografijama dece i Deda Mrazeva i sama se priseća svog "strašnog" iskustva.
"Kada je došao red na mene nešto se desilo sa filmom i Deda Mraz me je prosto zadržavao dok fotograf promeni film, da se slikamo. Ali ja nisam htela i vidi se tačno na slici kako klizim i pokušavam da se izmaknem. Ono što se ne vidi je da ga nogom šutiram u potkolenicu, a jadan Deda Mraz trpi", seća se Minčić.
Ona objašnjava da Deda Mraz predstavlja univerzalni simbol dobra, ali i priliku za razvijanje mašte i moralnog kompasa.
"Jedan od stožera za razvoj mašte je Deda Mraz. Mašta je prelepa. Bez mašte ne bi bilo umetnosti, bez mašte ne bi bilo ni umetničkih dela. Ali čak ne moramo postati umetnici koji su ne znam koliko poznati. Umetnost je u primećivanju i zamišljanju lepog", objašnjava Minčić.
Ona ističe da je važno razvijati i negovati maštu kod dece, ali i kod odraslih.
"Nadam se da će Deda Mraz ostati jedan od simbola oko kojih se i razvija mašta i to verovanje u dobro, iskonsko i na neki način oblikuju i moralne poruke, jer Deda Mraz donosi poklone deci koja su bila dobra", zaključuje ona.
Izložba "Šta se desilo Deda Mrazu?" trajaće u Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu do 10. januara 2024.
