Piše: Robert Kolson, priredio Slobodan Kostić
Nakon što su Ukrajinci izašli na birališta, sve ukazuje da će doći do nove preraspodele snaga na političkoj sceni u toj državi, jer će se istovremeno razbiti stari obrazac po kome je ova zemlja beznadežno podeljena na proevropski zapad, i istok koji se oslanja na Rusiju.
Kraj stare narandžasto-plave podele, najvećim delom je rezultat nasilnog sukoba koji su izazvali separatisti na istoku zemlje.
„Sve te deobe umanjene su ratom i saznanjem ruske zajednice, koja je pre godinu dana mogla da ima pozitivno mišljenje o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, da je čitav sukob režiran i podržan od strane Rusije“, kaže profesor Kijevske akademije Andreas Umland.
„Čak mnogi etnički Rusi, inače državljani Ukrajine, sada postaju ukrajinski patrioti u punom značenju te reči“.
Ne samo da će izbori izbaciti u prvi plan najjaču stranku, već će stvoriti i relativno jak proevropski blok koji će gajiti jako podozrenje prema namerama Rusije. Stari apeli Moskve o navodnoj etničkoj solidarnosti sa ruskom jezičkom zajednicom, sve više će odzvanjati prazninom.
„Pitanja jezika i identiteta upotrebljavaju se i zloupotrebljavaju u Ukrajini već mnogo, mnogo godina“, primećuje Natalija Čurikova, urednica u Ukrajinskom servisu Radija Slobodna Evropa.
„Ukrajinci su sada više ujedinjeni oko pitanja bezbednosti i mislim da je to u ovom trenutku ključna tema“.
Zbog separatističkog konflikta na istoku, izbori nisu održani u proruskim regionima Donjecka i Luganska. Na sličan način glasači sa Krima, koga je Moskva anektirala u martu, gde većinom živi ruska manjina nisu se pojavili na biralištima.
Međutim, sve je očiglednije da među biračima koji žive u delovima Ukrajine koji su pod kontrolom Kijeva, uključujući etničke Ruse ili rusku jezičku zajednicu, dolazi do neke vrste konsenzusa.
Fond za borbu protiv korupcije koji je osnovao ruski opozicionar Aleksej Navalni sproveo je u septembru ispitivanje raspoloženja ruske manjine u regionima Odese i Harkova, koji su se nekada smatrali glavnim „kandidatima“ za pridruživanje takozvanoj „Novorosiji“. Rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 34 odsto ispitanika vidi budućnost Ukrajine u tesnim vezama sa Evropom, u odnosu na 17 procenata onih koji daju prednost povezivanju sa Rusijom ili istim postotkom onih koji odbijaju i jedno i drugo sa obrazloženjem da Ukrajina mora da bude sasvim nezavisna.
Osamdeset sedam procenata uvereno je da ti regioni treba da ostanu u sastavu Ukrajine, dok svega tri odsto želi da se priključe Rusiji, a jedan procenat manje – samoj „Novorosiji“. Čak 64% njih ima izrazito negativan stav prema svrgnutom ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču, mada je on na izborima koji su održani 2010. godine imao u tim krajevima ubedljivu podršku.
Osim toga, pedeset šest posto stanovnika gaji izrazito negativan stav o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, dok 58% priznaje da se za samo godinu dana pogoršalo njihovo mišljenje u Rusiji.
I, što je možda i najvažnije, sedamdeset pet posto najavljuje da će u nedelju izaći na izbore.
Politički analitičar Vitalij Bala potpuno se slaže sa tim da su konflikt na istoku Ukrajine, i široko rasprostranjeno uverenje da je za to odgovorna Rusija, doveli do suštinske promene ukrajinskog političkog pejzaža.
„Kao rezultat svega toga, na ovim izborima će proevropske stranke i partije koje su povezane sa Majdanom osvojiti većinu – i to je suštinska promena“, kaže Bala za Radio Slobodna Evropa.
„Najverovatnije se ovakva situacija neće promeniti u doglednoj budućnosti“.
S druge strane, partije i pokreti koji su podržavali nekad moćnu Partiju regiona Viktora Janukoviča sada se bore za puko preživljavanje.
U tom smislu profesor Andreas Umland ističe da se ni ruska etnička zajednica koja živi u Ukrajini više ne identifikuje niti poistovećuje sa Rusijom. Umesto toga, oni odbacuju Vladimira Putina.
„Problem je zapravo sam Putin i sistem koji je on stvorio tokom poslednjih 15 godina“, dodaje on.
„Mladi i oni koji su aktivniji, više nego dobro uočavaju razlike. Oni su već možda bili u Evropi, znaju kroz šta su prošle Poljska, Slovačka ili Bugarska, zemlje koje su etnički i jezički bliske Ukrajini. One žele da idu tim smerom, mnogo pre nego putem rusko-azijskih integracija i sličnih stvari“.
„Ukrajinci vide Rusiju kao izolovanu, bizarnu zemlju sa anahronim političkim sistemom“.
Prema istraživanjima javnog mnjenja koje je u septembru sprovela Fondacija za demokratsku inicijativu, stranku predsednika Petra Porošenka podržava oko 30% birača. Među ostalim partijama, kojima je istraživanje otvaralo vrata Vrhovne rade, nalazila se Otadžbina Julije Timošenko, populističko-nacionalistička Radikalna stranka Oleha Lijaška, Građanska pozicija bivšeg ministra odbrane Anatolija Gricenka i Narodni front nekadašnjeg premijera Arsenija Jacenjuka.
Radikalni nacionalisti i ksenofobi iz Desnog sektora, koga Rusija dosedno označava kao znak narastajućeg fašizma u Ukrajini imaju, prema anketama, manje od jednog procenta podrške i, s obzirom na izborni sistem, gotovo nikakve šanse da dobiju mandate u budućem sazivu parlamenta.
Andrju Vilson, viši saradnik za politiku Evropskog saveta za spoljne poslove upozorava da niska izlaznost u istočnim i južnim delovima Ukrajine „nosi ogroman rizik da ohrabri Rusiju da nastavi da destabilizuje oblasti koje su do sada bile lojalne Kijevu.“
S druge strane, mediji u Rusiji na sve načine nastojali su da dovedu u pitanje legitimitet ukrajinskih izbora.
„Navalite narode! Padaju cene! Rasprodaja mesta u Vrhovnoj Radi! Među kandidatima su – ubice, huligani i lopovi. Šta mogu ukrajinskom narodu da ponude ratni zločinci, armijski klovnovi, Dart Vejderi i razgolićeni modeli“? – najavljivala je gromoglasno televizijska stanica „Kanal 5“ iz Sankt-Petersburga koju finansira država.
Uprkos sve očiglednijem formiranju proevropskog konsenzusa u Ukrajini, politička scena je i dalje rascepkana i nedovoljno konsolidovana. Verovatno je narandžasto-plava podela na proevropski zapad i Rusiji naklonjen istok na izdisaju, ali ostaje nejasno koja vrsta razlika ili drugih izazova mogu doći na njeno mesto.
„Nova preraspodela snaga na političkoj sceni tek se pojavljuje“, primećuje Vitalij Bala, a politički sistem „nastaviće da se razvija“.
„Uspeh političkih partija i dalje je čvrsto vezan sa „rejtingom pojedinih lidera i promena u njihovoj popularnosti mogu da znače gubljenje uticaja njihove stranke“.
U svakom slučaju, odluka je na građanima Ukrajine, mada dobri poznavaoci prilika smatraju da novi saziv ukrajinskog parlamenta neće potrajati čitav petogodišnji mandat, i da bi novi izbori mogli da se održe već za godinu ili dve.
