Glasači u Moldaviji su u nedelju, prema preliminarnim rezultatima, većinom glasali "ne" na referendumu o potencijalnom članstvu u Evropskoj uniji, u kako deluje odbijanju proevropske politike predsednice Maje Sandu (Maia), posle kampanje koju su obeležili navodi o mešanju Rusije.
Sandu je u saopštenju rano u ponedeljak navela da je glasanje bilo pod napadom "kriminalnih grupa" koje su pokušale da kupe stotine hiljada glasova u pokušaju da "podriju demokratski proces", preneo je Moldavski servis Radija Slobodna Evropa.
Na predsedničkim izborima, takođe održanim u nedelju, Sandu je osvojila najviše glasova među 11 kandidata, ali njena mala prednost nad kandidatom proruskih socijalista Aleksandrom Stojanoglom (Alexandr Stoianoglo) znači da će se njih dvoje suočiti u drugog kruga glasanja početkom sledećeg meseca.
Mnogi posmatrači ocenili su da je dvostruko izjašnjavanje u Moldaviji presudno za odlučivanje o budućem smeru zemlje – da li će imati bliže veze s Evropom i Zapadom ili će se više okrenuti Rusiji.
Sa pobedom Sandu u prvom krugu, ali negativnim rezultatom na referendumu o EU, čini se da je mesto Moldavije na podeli Istok-Zapad i dalje neodređeno, i zabrinutost zapadnih pristalica Kišinjeva, koji su izrazili zabrinutost zbog ruskog uticaja u zemlji između Rumunije i Ukrajine, neće biti izbrisana.
Građani su na referendumu pitani da li "podržavaju izmenu ustava u cilju pristupanja Republike Moldavije Evropskoj uniji". Na osnovu 90 odsto prebrojanih glasačkih listića, "protiv" je bilo 53,8 odsto glasova. Izlaznost je bila skoro 50 odsto, čime je premašeno potrebnih 33 odsto da bi referendum bio validan.
"Čekamo konačne rezultate, a mi ćemo odgovoriti čvrstim odlukama", navela je Sandu u saopštenju.
Zvaničnici izborne komisije rekli su da će puni preliminarni rezultati biti objavljeni u ponedeljak oko 10 sati po lokalnom vremenu (devet sati po srednjoevropskom vremenu).
"Ne" na referendumu ne bi sprečilo eventualno članstvo Moldavije u Evropskoj uniji, ali bi zadalo ozbiljan udarac Sandu i njenim proevropskim saveznicima i gotovo izvesno ometati napore za pristupanje u godinama koje dolaze.
Sandu je na predsedničkim izborima dobila imao 37 odsto glasova, na 90 odsto prebrojanih glasova, dok je Stojanoglo dobio 28 odsto, što je mnogo više nego što je imao u u anketama pre glasanja. Renato Usatij (Usatii), bivši populistički gradonačelnik drugog po veličini grada u Moldaviji, Balti, na trećem je mestu sa oko 14 odsto, saopštila je Centralna izborna komisija.
Pošto nijedan kandidat neće dobiti više od 50 odsto glasova, Sandu i Stojanoglo će se suočiti u drugom krugu 3. novembra.
Izlaznost na predsedničkim izborima bila je preko 51,4 odsto, odnosno glasalo je više od 1,56 miliona ljudi, dok su zabeleženi dugi redovi na nekim biračkim mestima u Moldaviji i na mestima van zemlje, uključujući Francusku, Rumuniju, Rusiju i Grčku.
Posmatrači su upozorili da prvi rezultati verovatno dolaze iz dijaspore u Rusiji i drugde u bivšem Sovjetskom Savezu, što znači da bi vođstvo Sandu moglo da se poveća kako se prebrojavaju glasovi iz same Moldavije.
Delegacija izbornih posmatrača iz više od deset zemalja pomogla je u praćenju dva glasanja u Moldaviji.
Sandu se suočila se s 10 izazivača predvođenih Stojanoglom i Usatijem na trećim direktnim predsedničkim izborima u siromašnoj bivšoj sovjetskoj republici.
Glasanje bi moglo da pruži vrednu lekciju saveznicima Sandu i opoziciji uoči parlamentarnih izbora sledećeg leta, koji će biti praktično biti referendum o četiri godine vladavine Stranke akcije i solidarnosti (PAS) koju je osnovala pre osam godina.
Predsednik u Moldaviji ima ograničenu direktnu moć, ali je Sandu svoju prozapadnu poruku i uticaj sa liberalnom PAS iskoristila za sprovođenje ograničenih reformi i formalnu kandidaturu za EU.
Jedan od njenih najambicioznijih poteza je eliminisanje oslanjanja Moldavije koja nema izlaz na more od ruskog prirodnog gasa od početka invazije na Ukrajinu, ali je to doprinelo inflaciji i drugim ekonomskim poteškoćama za mnoge od 2,4 miliona stanovnika Moldavije.
Pored oštrih upozorenja moldavskih zvaničnika, uključujući ministra spoljnih poslova, SAD i drugi sa Zapada su upirali u Rusiju navodeći "veoma očigledne akcije Rusa da podriju predstojeće izbore i referendum".
Upozorenja moldavskih službi i iz inostranstva o navodnom ruskom mešanju u rasponu od dezinformacija preko kupovine glasova do obezbeđivanju novca za podsticanje nemira posle izbora, naglasila su vrednost koju Kišinjev i međunarodna zajednica pridaju važnosti slobodnog, poštenog i mirnog glasanja.
Rusija, koja ima nekoliko stotina vojnika u bivšoj sovjetskoj bazi u separatističkom moldavskom regionu Pridnjestrovlju, poriče da je pokušala da utiče na glasanje.
Osuđeni oligarh Ilan Šor (Shor), čiju su partiju prošle godine zabranili moldavska vlada i Ustavni sud zato što je navodno hteo da izvede državni udar, optužen je za višemilionsku šemu da se plate glasači i influenseri protiv EU. Takođe je povezan s navodnim planovima da iz egzila u Rusiji promoviše Rusiju među Moldavcima i podstiče nezadovoljstvo građana.
Nekoliko dana uoči glasanja, vlasti su saopštile da su uhapsile četiri osobe i upozorile da su još desetine ljudi trenirane u Rusiji i na Balkanu da "destabilizuju" zemlju nakon što se glasanje završi.
Prethodnih nedelja, zabeležena je značajna diplomatska podrška proevropskim težnjama u Moldaviji. Između ostalog, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen (von der Leyen) je najavila evropske investicije od skoro dve milijarde dolara, što bi "udvostručilo ekonomiju" zemlje u roku od jedne decenije.
Što se ustavnih amandmana tiče, oni bi između ostalog u njegovoj preambuli trebalo da potvrde moldavski "evropski identitet", a evropsku integraciju kao nacionalni "strateški cilj".
Takođe bi pristupanje EU bilo moguće na bazi većinskog glasanja u državnom parlamentu, koji ima 101 poslanika.
