Vlast i opozicija za izborni proces imaju ista očekivanja pred martovske izbore za Grad Beograd. I jedni i drugi očekuju prljavu predizbornu kampanju, niske udarce i uvrede i za ta očekivanja krive jedni druge.
Ni eksperti za izborni proces i medijsko pravo ne očekuju demokratske i fer standarde u izbornoj kampanji i u danu gradskih izbora i ukazuju na činjenicu da se ništa u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa u oblasti izborne regulative nije promenilo nabolje.
Vrlo "prljavu kampanju" za izbore u Beogradu predviđa premijerka Srbije Ana Brnabić i najavljuje da će se uključiti u tu kampanju, u meri u kojoj joj to dozvoli radno mesto.
"Očekujem izuzetno prljavu kampanju u kojoj se ne biraju sredstva, zato što mi imamo rezultate koji su neupitni. Opozicija je u nemogućnosti da napadne našu politiku i ide na najprimitivnije lične uvrede i laži", rekla je Brnabić u intervjuu za list Alo.
Ista očekivanja ima i lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Saša Janković, ali on upire prstom na vlast. Rekao je da ne očekuje fer uslove za martovske izbore u Beogradu i da ih ne očekuju ni drugi opozicioni kandidati.
Janković je ocenio da predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić ne može da dobije izbore ukoliko izborni uslovi budu fer i ukoliko ne bude potkupljivanja i pritisaka.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković raspisala je za 4. mart izbore za Skupštinu Grada Beograda.
Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) takođe ne veruje da će na izborima za Skupštinu Grada Beograda biti bilo šta suštinski drugačije nego što je bilo u nekoliko poslednjih izbornih ciklusa jer nije donesena nijedna zakonska promena od predsedničkih i parlamentarnih izbora do danas koja bi obećavala fer izbornu kampanju i sam proces izbora.
Jedina pozitivna razlika je, kaže, što u Beogradu mogu da se očekuju kvalitetniji birački odbori, što će dovesti do manje neizvesnosti u pogledu objavljivanja finalnih rezultata izbora. Dakle, procenjuje Klačar, Srbiju očekuju već viđeni deficiti u pogledu izbornih uslova.
"Najveći sistemski deficit jeste nedovoljno dobro zakonski i institucionalno uređena oblast izborne administracije, odnosno, u ovom slučaju, gradske izborne komisije. Drugi nivo su problemi koji se ponavljaju od kampanje do kampanje, a povezani su sa predizbornom kampanjom – ne sa samim izbornim danom. Tu, pre svega, imamo probleme kao što su zloupotreba javnih resursa, uloga medija i finansiranje političkih subjekata", kaže Klačar.
Treća grupa problema, navodi Klačar, su nepravilnosti na sam dan glasanja, koje variraju od biračkog mesta do biračkog mesta.
"One su najčešće posledica ne toliko loših namera ljudi u biračkim odborima koliko njihove nedovoljne obučenosti", ocenjuje Bojan Klačar i dodaje da je danas mnogo veći problem predizborna kampanja nego sam izborni dan, zbog čega je izuzetno važno da se nakon gradskih izbora nešto promeni u izbornim procedurama koje se u Srbiji nisu menjale čitavu deceniju.
Kako će predizborna kampanja izgledati u srpskim medijima?
O tome u kakvom su oni stanju svedoče i raporti Freedom House-a. Nevladina organizacija koja svake godine objavljuje izveštaj o slobodi štampe u svetu, u slučaju Srbije u poslednje četiri godine beleži značajan pad slobode medija.
U izveštaju o slobodi štampe za 2017. godinu, Srbija je lošija za četiri boda u odnosu na prethodnu godinu, porastavši sa 45 na 49 na skali na kojoj veći broj bodova označava manji stepen medijskih sloboda.
Freedom house navodi da ono što zabrinjava jeste činjenica da, i pored toga što Ustav Srbije i pravni okvir garantuju slobodu štampe, "od kada je premijer Vučić došao na vlast sloboda štampe je opala".
Da će mediji poštovati demokratske standarde u predstojećoj predizbornoj kampanji ne veruje Slobodan Kremenjak, advokat za medijsko pravo. Najvažnija funkcija koju mediji imaju u izborima, podseća on, jeste da omoguće građanima da donesu informisanu odluku, a mogu je doneti samo ako imaju puno saznanje o onome šta kandidati na izborima nude.
"Nažalost, situacija koju smo imali sa čitavim nizom prethodnih izbora u ovoj zemlji nije zadovoljavajuća. U tim procesima, kako i statistike pokazuju, građani teško da su dobijali potpunu informaciju za donošenje informisane odluke na izborni dan. Da li će biti drugačije na izborima za Beograd? Ja se lično plašim da neće, posebno u onom što bismo mogli da nazovemo 'mejnstrim' medijima. Informacije će na jedan ili drugi način biti dostupne, ali je pitanje kom broju građana će biti dostupne i da li će baš svako na osnovu onoga što mu je dostupno biti u mogućnosti da donese informisanu odluku", kaže Kremenjak.
Ne sme se zanemariti ono što je prethodilo martovskim izborima i dobilo dramatične izraze u decembru na lokalnim izborima u Pećincima, što je oštro osudila i poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon.
Tada je došlo do sukoba između pripadnika opozicione Demokratske i vladajuće Srpske napredne stranke, bilo je i povređenih, ali zvaničnog nalaza, time i preciznog utvrđivanja ko je bio vinovnik incidenata, do danas nema.
Taj slučaj se dovoljno urezao u sećanje ovdašnje javnosti i kao upozorenje da su strasti na lokalnom nivou do te mere podignute da lako mogu skliznuti u nasilje. Pre svega, zbog toga uslovi u kojima se održava izborna utakmica u Beogradu ostaju ključni kriterijum za uspostavljanje stanja demokratije ne samo glavnog grada nego i čitave zemlje.
Facebook Forum