Funkcionalniji gradski prevoz, zdravija životna sredina, kontrolisana urbanizacija grada, kao i bolja perspektiva i pozicija mladih. Sve su ovo stavke koje mladima u Beogradu kroje viziju o idealnom gradu.
U glavnom gradu Srbije predstoji ponavljanje izbora. Beograđani 2. juna ponovo glasaju, jer na izborima 17. decembra nijedna stranka ili koalicija nije uspela da formira većinu za gradsku vlast.
Nepune dve nedelje pred izlazak na birališta, u kampanji se čuju brojne teme i poruke. Među njima i one koje nisu direktno u vezi sa funkcionisanjem grada.
Mladima su, međutim, upravo ti, kako oni kažu u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), svakodnevni problemi ključni za dobar život.
Milica studira molekularnu biologiju na Beogradskom univerzitetu, a idealan Beograd za nju bi bio onaj sa "mnogo više zelenila i uređenim gradskim prevozom".
"Nekako da se reši i ova gradnja, da se grad razvija planski i da bude čistiji. Može bolje da se organizuje reciklaža i prerađivanje voda - nekad se sa Dunava strašno oseća smrad kanalizacije", objašnjava ona u razgovoru za RSE.
Milica dodaje i da je za nju život u Beogradu lepši leti.
"Zimi je grozno, jer jednostavno oseća se smog i stvarno bude depresivno. Leti je okej, kad je grad zeleniji ", kaže ova dvadesetčetvorogodišnja studenktinja.
Nevladina Nacionalna ekološka organizacija (NEA) zabeležila je u Srbiji 34 grada i mesta u kojima je prekoračena granična srednja dnevna koncentracija (preko 35 dana) zagađujućih PM10 čestica u 2023. godini. Među njima se nalazio i Beograd.
U nekim delovima prestonice je tokom prošle godine registrovano i do 98 dana sa prekoračenjem koncentracije ovih čestica u vazduhu, pokazuju podaci NEA.
Izloženost stanovništva visokim nivoima malih čestica povećava rizik od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.
O ekologiji i nadi za čistiji grad za RSE govori i Anja, dvadesetdvogodišnja studentkinja psihologije iz Beograda.
Međutim, pored životne sredine, ona kaže da bi još neke stvari trebalo da se menjaju.
"Definitivno pozicija mladih ljudi, pozicija studenata što se tiče prilika za posao. Možda bih i malo više poradila na kulturi grada i uzdizala kulturni život u odnosu na noćni život, za koji dobijamo svake godine nagrade, ali ne mislim da je najvažniji", kaže Anja.
Zbog nedostatka prilika, kaže da želi da ode u inostranstvo i tamo ostane.
"Zamisli koliko je lepo da živiš negde gde si iz fazona: 'Jao, ja želim da ostanem u mojoj zemlji i nemam nikakvu potrebu ni da razmišljam o tome'. Kod nas je jedno od najnormalnijih pitanja: 'Je l' bi išao ili ostajao'", objašnjava Anja.
O odlasku iz države govori i Jovana Marković, studentkinja književnosti. Poput Ane, na pitanje o idealnom Beogradu odgovara planovima o odlasku iz zemlje.
"Moja velika želja je da odem iz Srbije zbog političke situacije i zbog svega. Prosto smatram da imam bolju budućnost u inostranstvu", kaže Marković.
Smatra da su najveći problemi Beograda gradski prevoz i zdravstvo.
Kako kaže, u porodici je imala slučajeve neadekvatnog lečenja.
"To me baš pogađa. Želela bih da i odrasli i deca imaju priliku da se leče u što boljim uslovima i da se izgrade nove bolnice", kaže dvadesetjednogodišnja Jovana Marković.
U svakodnevnom životu, u gradu sa oko dva miliona stanovnika, nju najviše opterećuju stalne "gužve u saobraćaju".
"Evo, na primer, ja sam krenula dva sata ranije na fakultet i opet sam kasnila zbog gužve. Možda bi bilo dobro uvesti više nekih linija i da se prošire malo (kolovozne) trake", kaže Jovana Marković.
Studenti i protiv novih planova gradnje
Veljko Žarković, student Mašinskog fakulteta u Beogradu, za RSE kaže da mu najviše smeta adaptacija starih zgrada i izgradnja novih.
"Na primer, ti planovi za urbanizaciju gde se menja Generalštab. Isto i sa hotelom Jugoslavija. To uopšte ne podržavam, što se ruše ti simboli Beograda, jer onda smatram da Beograd gubi svoj duh", kaže Žarković.
Srbija je 15. maja potpisala "Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO)" sa kompanijom "Affinity Global Development", i time ovo zemljište iznajmila na 99 godina.
Ova kompanija Džareda Kušnera, zeta bivšeg predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa na mestu nekadašnjeg Generalštaba, izgradiće poslovno-stambeni kompleks.
Hotel "Jugoslavija", objekat koji je takođe oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine, prodat je 22. marta na aukciji kompaniji MV investment, u vlasništvu Milenijum tima (Millennium Team).
Planom je predviđena rekonstrukcija hotela "Jugoslavija", ali i izgradnja dve kule visine 155 metara.
Đorđu Milanoviću, studentu biohemije smeta današnji urbanistički razvoj grada uz reku. U razgovoru za RSE kaže da bi "zabranio dalje planove za izgradnju kompleksa Beograd na vodi".
"To političari misle da lepo utiče na sliku Beograda i da je privlačno za druge države i kompanije, ali za narod u Beogradu i Srbiji bih rekao da je poprilično negativna slika", kaže dvadesetdvogodišnji Milanović.
On dodaje da mu smeta "politički aspekt" izgradnje ovog projekta.
Stambeno-poslovni kompleks "Beograd na vodi" nalazi se na desnoj obali Save, u centru glavnog grada Srbije. Taj projekat realizuje država u saradnji sa kompanijom "Eagle Hills" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ugovor o zajedničkom ulaganju potpisan je u aprilu 2015, a objavljen u septembru te godine.
Za izgradnju ovog kompleksa donet je lex specialis, kojim je definisan kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i Beograd.
Projekat je kritikovan od strane dela stručne javnosti, kao i pojedinih opozicionih partija.
Ipak, Vlada Srbije donela je 5. aprila 2024. odluku kojom se omogućuje proširenje područja "Beograda na vodi" za još 327 hektara.
Šta zagovaraju stranke uoči beogradskih izbora?
Vladajuća Srpska napredna stranka izlazi na izbore u širokoj koaliciji.
Na listi naprednjaka nalaze se Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka haškog osuđenika Vojislava Šešelja, desničarska stranka Zavetnici, kao i Saša Borojević iz udruženja Porodični alarm.
Najavili su da će se u izbornoj kampanji baviti komunalnim temama, ali da neće izbegavati pitanja nacionalnih interesa i identiteta.
Kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapić je u više navrata poručivao da Beograd "treba da ima srpskog gradonačelnika i srpsku vlast".
Za njega beogradski izbori nisu samo lokalni, već smatra da će se građani opredeljivati da li žele gradonačelnika koji će podjednako voditi računa o očuvanju nacionalnih vrednosti.
S druge strane, opozicione liste kao neke od glavnih tema u predizbornoj kampanji navode borbu protiv korupcije, bolju životnu sredinu i plansku izgradnju, uređenje saobraćaja, inkluziju, kao i probleme u zdravstvu i obrazovanju.
