Kandidat Srpske napredne Stranke (SNS) Aleksandar Šapić ponovo je izabran za gradonačelnika Grada Beograda.
Za njegov izbor glasalo je 64 od 82 odbornika koji su glasali.
On je i u prethodnom mandatu obavljao tu funkciju.
Na sednici je za zamenicu gradonačelnika izabrana Vesna Vidović, koja je i u prošlom mandatu bila na tom mestu, kao i još 13 članova gradskog veća, prema Šapićevom predlogu.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine su 21. juna verifikovani mandati gradskih odbornika i za predsednika gradskog parlamenta izabran je po četvrti put uzastopno Nikola Nikodijević iz Socijalističke partije Srbije (SPS).
Ko je Aleksandar Šapić?
Aleksandar Šapić je visoki funkcioner Srpske napredne stranke (SNS), a na funkciji gradonačelnika Beograda bio je i u prethodnom mandatu - od juna 2022. do kraja septembra 2023, kada je, uoči decembarskih izbora, podneo ostavku na tu funkciju.
Šapić, svojevremeno međunarodno priznati vaterpolista, svoju političku karijeru započeo je kao funkcioner Demokratske stranke, tada vodeću proevropski orijentisanu stranku.
Demokrate je napustio 2014. godine, a potom osnovao svoj Srpski patriotski savez (SPAS). Vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci priključio se maja 2021. godine, kada se njegov SPAS pripojio SNS-u.
Bio je i dugogodišnji predsednik jedne od najvećih beogradskih opština - Novi Beograd.
Poznat je po tome što je, kao prvi čovek grada, dve godine zaredom odbio je da učestvuje na Paradi ponosa. Takođe, odbio je i to da zastava duginih boja bude okačena na zgradi Skupštine Grada u danima parade.
Umesto da stane uz manifestaciju koja promoviše LGBT+ prava, Šapić je tada najavio da će otvoriti manifestaciju "Dani porodice", te da će to biti događaj "na kom će on da učestvuje".
Zalagao se i za to da Muzej Jugoslavije postane "muzej srpske istorije".
Početkom aprila Aleksandar Šapić najavio je i inicijativu da grob Josipa Broza Tita, koji se nalazi u kompleksu muzeja, bude vraćen u hrvatski Kumrovec, gde je rođen doživotni predsednik nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).
Zalaganje za "izmeštanje" Titove gorbnice bilo je deo programa većine desno orijentisanih stranaka u Srbiji, ali je ovo prvi put da je ideja došla od predstavnika vlasti.
Upravo u danima uoči njegovog reizbora za gradonačelnika, sredinom juna 2024, Šapić je istupao i protiv održavanja festivala "Mirëdita, dobar dan".
Pozvao je Vladu Srbije da razmisli da li manifestacije poput "Mirëdita, dobar dan" treba dozvoljavati u Srbiji, uz ocenu da festival "direktno podriva ustavno-pravni poredak".
"Mirëdita, dobar dan" održava se jednom godišnje, naizmenično u Prištini i Beogradu, sa ciljem da Kosovu približi srpsku kulturnu scenu i obrnuto, da publici iz Srbije predstavi savremenu kulturno-umetničku scenu Kosova.
Opozicioni pokret "Kreni-Promeni", koji je osvojio najviše mandata među opozicijom, podneo je 24- juna krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu protiv predsednika privremenog organa grada Beograda Aleksandra Šapića za pokušaj kupovine mandata na izborima.
Prijavom su obuhvaćeni i šef kabineta Nenad Milovanović i član Srpske napredne stranke (SNS) Goran Medaković.
Odbornik tog pokreta Milan Ljutovac rekao je da su mu nakon prošlih izbora, na kojima je bio odbornik koalicije "Srbija protiv nasilja", iz SNS nudili mito kako bi ta stranka imala većinu za formiranje vlasti u Beogradu.
Na ponovljenim lokalnim izborima u Beogradu 2. juna koalicija oko vladajuće SNS osvojila je apsolutnu većinu.
Izborna lista "Aleksandar Vučić- Beograd sutra" ima 64 od 110 mandata u Skupštini grada.
Opoziciona lista "Savo Manojlović-I ja sam Beograd" osvojila je 21 odborničko mesto, dok koalicija "Biramo Beograd" ima 14 odbornika.
Lista "Mi snaga naroda-Doktor Branimir Nestorović" osvojila je 10 mandata.
U gradski parlament ušla je sa jednim odbornikom i Ruska stranka, koja je na izborima imala status manjinske stranke.
Izbori su ponovljeni jer nakon glasanja u decembru nijedna grupacija nije imala većinu za formiranje vlasti.
