Mesecima i Evropa i Amerika gledaju kako se izbeglice sa konfliktinih područja iz Azije i Afrike, a pre svega iz građanskim ratom zahvaćene Sirije, u pokušaju da se domognu zemlje u kojoj će moći da vode normalan život, prepuštaju raznim krijumčarima, dave se u Sredozemnom moru na domak kopna, guše se u kamionima, tumaraju po grčkim ostrvima. To je prava seoba naroda rutom od država od kojih beže preko Turske, Grčke, Makedonije, Srbije ka EU. U Turskoj već duže vreme boravi oko dva miliona izbeglica. iz Sirije. Iz te zemlje je tokom četvorogodišnjeg građanskog rata, prema nekim procenama, otišlo je četiri miliona ljudi. Pa, kako je onda moguće da je EU nespremna dočekala stotine hiljada izbeglica, a da su SAD sasvim po strani iako su umešane u konflikte u zemljama odakle ljudi beže glavom bez obzira. Pravi li EU sanitarni kordon na svojim granicama?
Profesor i bivši diplomata Ivo Visković kaže da ga iznenađuje nespremnost EU jer je problem migracije detektovan u evropskom dokumentu o strategiji do 2020. godine:
“Mislim da sve to nije bilo teško predvideti i zbog toga me čudi da su političari, a naravno i stručnjaci za bezbednost, iznenađeni time što se dogodilo. Ono što mislim da je najveći problem, jeste što oni nisu očekivali toliki broj izbeglica odjednom.“
Bivši diplomata i sarajevski novinar Zlatko Dizdarević kaže da mu je iznenađenje EU izbegličkim talasom veoma čudno:
“Ljudima koji se time bave, iznenađenje Evrope je jako čudno. Ja nemam egzaktan odgovor, ali slutim, na osnovu onoga što znam iiskustva koja imam i na Blikom Istoku, da je neverovanje da je ono šta što Evropa, Amerika, svet rade na Blikom Istoku do te mere razorno da bi se vratilo kao bumerang, bez obzira što se priča praktično već desila i u Iraku, i u Libiji, i u Siriji, u Jemenu, Avganistanu....Evropa je previše daleko od Bliskog Istoka, ja sam to imao prilike da osetim dok sam bio tamo. I Evropa nije procenila da je to - TO.”
Zlatko Dizdarević dodaje da postoji i ciničan odgovor za evropsko iznenađenje: “U Evropi je izgubljen svaki osećaj za međunarodni poredak izvan Evrope. Evropa je klaustrofobična, zatvorena u ovakvim situacijama, Evropa ne poznaje svet onako kako ga je nekad poznavala.”
Ralf Fuks (Fücks), predsednik Fondacije „Hajnrih Bel“,u intervjuu Draganu Štavljaninukaže da je Evropa zanemarila da je u Turskoj, Libanu i Jordanu – utočište pronašlo četiri do pet miliona izbeglica, čiji su se životni uslovi pogoršali.
“Nije previše iznenađujuće to što se danas dešava. Većina izbeglica je izgubila nadu da će moći da se vrate u svoju zemlju u dogledno vreme.”
Fuks kaže da je izbeglička kriza test za Evropu:
“Ovo nije samo test sposobnosti EU da deluje jedinstveno pokazujući solidarnost, već i njenog kredibiliteta, odnosno vrednosti na kojima počiva, pre svega ljudskih prava i dostojanstva.”
Da li je madjarski zid “evropski incident” ili i on i suspenzija Šengena unutar EU ukazuje na pokušaj stvaranja sanitarnog obruča izvan kog će ostati većina izbeglica, koji se tek očekuju u drugom talasu. Kažu, za početak, oko pola miliona. Ili je to teorija koju esktremne desničarske rasističke grupe plasiraju? Zlatko Dizdarevic pojašnjava:
“Mislim da to jeste stvaranje sanitarnog obruča, pri čemu je najdramatičnija konsenkvenca te činjenice što Evropa time ruši temelje na kojima se ona sama nalazi.”
Ivo Visković kaže da se upravo vratio iz Brisela gde je razgovarao sa ljudima koji su jako dobro informisani: “Oni smatraju da se ne radi o sanitarnom kordonu a boje se verovatno da bi organizovani prihvat tih ljudi, a pogotovo njihov transport još više podsticao na dolazak. Najveći problem je dogovor ko će da ih primi i tu se pokazuje velika sebičnost članica EU. Veoma malo ih je spremno da bude solidarno i da učini čak i ono što objektivno finansijski i ekonomski može.“
Ralf Fuks podseća da Evropa ima instrumente kojima može da ublaži nepotrebne patnje izbeglica na moru i kopnu: višenedeljno pešačenje kroz razne zemlje u kojima uglavnom nisu prijateljski dočekivani:
“Trebalo bi uspostaviti režim po kome bi izbeglice mogle da se prijave za legalan ulazak u EU već u kampovima u Turskoj, Libanu, Jordanu, možda Libiji. Dakle, potrebna je prva linija za registraciju kako bi se odlučilo ko može da uđe u Evropu, pre nego što stignu do njenih granica.
Treba da tražimo rešenje u rasponu od kontrole granica i legalnog ulaska za izbeglice koje su ugrožene i imaju pravo da traže azil u skladu sa Ženevskom konvencijom.”
Profesor Visković podseća na brod prepun Jevreja koji je plovio od države do države bežeći od Hitlerovih konc. logora i koga su redom slali dalje od Kube, SAD i mnogih evropskih država. Solidarnost je ispit koji mnogo puta u istoriji, kao ni danas, nije položen:
“Činjenica je da zapadne zemlje imaju logističke kapacitete kojima bi to mogle rešiti. Ali se verovatno boje da, ukoliko krenu tim putem, da sami rešavaju pitanje transporta izbeglica, da će tek onda otvoriti Pandorinu kutiju i da će milioni ljudi krenuti ka Evropi”, tumači Visković zašto Brisel, izmedđu ostalog, nije pravovremeno delovao.
Hoće li iz izbegličke krize EU izaći smrtno ranjena?
Zlatko Dizdarević kaže da se Evropa zatvara i unutar sebe i prema ostalima:”Rušenje Šengena je jedan od vrlo dramatičnih udaraca na unutrašnju konstituciju Evrope, onakvu kakvu ona proklamuje. I ta situacija će dramatično da ojača svaku vrstu desnice u Evropi.”
Ralf Fuks dodaje: ”Ako ne budemo gledali na stotine hiljade nevoljnika koji žele da dođu u Evropu zbog bolje budućnosti kao na ljudska bića koja žele da ostvare bazična prava – već kao neprijateljski nastrojene uljeze – to će onda biti izdaja osnovnih principa EU. Naravno, nema brzih rešenja i jednostavnih odgovora na ovaj složen izazov.”
Kako razumeti poziciju SAD-a koje su ostale izvan svega,iako je umešana u zbivanja u zemljama iz kojih izbeglice beže?
“Ja sam u godinama kada shvataš da u međunarnim odnosima nema pravde i pravičnosti, nego da se radi o golim interesima. Da je do pravde, naravno da bi Amerika među prvima trebalo da učestvuje u rešavanju problema tih ljudi, ali očito je da oni gledaju svoje interese i u ovom trenutku mogu da se elegantno izvuku. Prepustili su vruć krompir Evropi, pa neka prži jezik i zube koliko može”, kaže profesor Visković.
Zlatko Dizdarević ne veruje u kapaciteta svetskih političara ni na američkom ni evropskom kontinentu da izvuku prave zaključke o tome zašto im se izbeglička kriza vraća kao bumerang:
“Mislim da su politički kapaciteti i u Evropi i u Americi potpuno u funkciji korporativnih i bankarskih interesa, a u tom svijetu ne postoji način da se razmišlja o ovim stvarima na humanistički način koji je trebao biti utemeljen u Evropi.”
