Najmanje 34 osobe, među kojima su gotovo polovina deca, utopilo se jutros, kada se blizu obala Grčke prevrnuo brod koji je prevozio oko 100 izbeglica, saopštila je grčka obalska straža novi bilans tragedije.
Među utopljenima su četiri bebe, šest dečaka i pet devojčica, preneo je Rojters
Obalska straža je spasila 68 ljudi, posle incidenta koji se dogodio kod ostrva Farmakonisi u južnom Egejskom moru, a njih 30 uspelo je da otpliva do plaže na ostrvu.
U međuvremenu, nastavljena je potraga za četvoro dece koja su nestala pošto se još jedan brod prevrnuo u subotu kod ostrva Samos.
Istovremeno, španska obalska straža spasila je 40 izbeglica među kojima jedno dete iz jednog čamca blizu španskog ostrva Gran Kanarija, saopštili su zvaničnici.
Čamac je presretnut kasno u subotu u Atlantskom okeanu oko 18 nautičkih milja jugoistočno od ostrva.
Grupa od 33 muškaraca, šest žena i jednog deteta prebačena je u luku na ostrvu, preneo je AFP.
Svi su dobrog zdravstvenog stanja, iako su dvoje putnika, jedan muškarac i jedna žena, prebačeni u medicinski centar zbog manjih zdravstvenih problema.
Nemačka uvela kontrolu granice, suspendovan Šengen
Nemačka je donela odluku da počne sa kontrolom granice sa Austrijom, zaustavi železnički saobraćaj iz te zemlje i privremeno suspenduje sporazum iz Šengena.
Zbog odluke Nemačke da obnovi kontrole na granicama i uspori priliv izbeglica iz Austrije, i Češka će pooštriti obezbeđenje i kontrole uz granice.
Policija Minhena, nemačkog grada koji je završna tačka putovanja mnogih koji beže iz ratom razorene Sirije, prethodno je saopštila da su potpuno iscrpeli kapacitete za prihvat izbeglica koje masovno stižu u Nemačku. U taj grad na jugu zemlje, u subotu je došlo 12.200 ljudi.
"Imajući u vidu podatke koje smo zabeležili u subotu sasvim je jasno da smo došli do samih granica naših kapaciteta za zbrinjavanje azilanata koji u talasima dolaze sa Balkana preko Mađarske i Austrije", izjavio je portparol policije u Minhenu Simon Hegenvald.
Minhenske vlasti postavljaju šatore za smeštaj izbeglica, ali upozoravaju da su njihovi kapaciteti za prihvat ljudi koji stižu iz Mađarske preko Austrije gotovo potpuno iscrpljeni.
Vlasti prestonice Bavarske pozvale su i druge gradove u Nemačkoj da im pomognu i prime više izbeglica.
"U planu je da danas budu organizovana tri specijalna polaska vozova kojima će izbjeglice biti prebačene u druge nemačke gradove", rekao je Hegenvald.
Nemačka je do sada primila najveći deo izbeglica koje stižu u Evropu, a u planu je da ove godine prihvati 450.000 tih ljudi.
"Više ne znamo šta da radimo sa izbeglicama", izjavio je gradonačelnik Minhena Diter Rajter, ukazujući na strahovanja da će mnogi od novopridošlih izbeglica morati da spavaju pod vedrim nebom.
Istovremeno, direktor nemačke železničke kompanije rekao je svom austrijskom kolegi da Nemačka obustavlja železnički saobraćaj iz Austrije, saopštila je portparolka austrijske železničke kompanije OEBB.
Situacija u drugom pravcu, od Nemačke ka Austriji, za sada je nejasna, navela je portparolka, dodajući da je suspenzija trenutno na snazi, preneo je Rojters.
Strah od novih restriktivnih mera Mađarske
Istovremeno, u Mađarskoj je zabeležen veoma veliki priliv izbeglica. Samo u subotu, došlo je 4.330 ljudi. To se događa uoči 15. septembra, za kada su vlasti u Budimpešti najavile, kako je saopšteno “zatvaranje granice prema Srbiji za ilegalnu imigraciju”. Novim, oštrim propisima koji su izglasani na vandrednoj sednici, od 15. septembra se odobrava učešće vojske u kontroli granice kao i krivično gonjenje i kažnjavanje zatvorom onih koji su je ilegalno prešli.
Takođe, veliki broj izbeglica iz Sirije pristiže i na železničku stanicu Keleti u Budimpešti, odakle nameravaju da vozovima nastave put ka Austriji ili Nemačkoj.
Britanski student koji sa grupom volontera pomaže izbeglicama, rekao je da broj ljudi koji dolaze primetno raste. “Ljudi su, razumljivo, nervozni i pitaju se šta će biti nakon tog 15. septembra, šta zatvaranje granice znači, tako da su zaista u žurbi da odu pre toga. Nažalost, to znači da ljudi, iz očaja, prepuštaju sebe krijumčarima ljudi koji im skupo naplaćuju prevoz sa granice. Tako da, osim što pristiže veliki broj ljudi, sada imamo situaciju da dolazi mnogo više ljudi koji su ostali bez novca, jer su, u strahu, platili veoma velike sume za taksi ili krijumčarima kako bi stigli dovde”
Junker zabrinut za budućnost Šengena
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izrazio je u nedelju zabrinutost za budućnost evropskog sistema otvorenih granica u razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, nakon izveštaja da bi Berlin mogao privremeno ponovo da uvede kontrole na granici.
"Upravo sam razgovarao sa kancelarkom Merkel. Složili smo se da, da bi zadržali granice otvorenim između Evropske unije i država članica, potrebno nam je više Evrope i solidarnosti u rešavanju izbegličke krize", napisao je Junker na Tviteru.
Nešto ranije, šef Junkerovog kabineta Martin Selmajr napisao je istoj društvenoj mreži da će "Šengen biti u opasnosti ukoliko države članice EU zajednički ne rade brzo i solidarno u rešavanju izbegličke krize", preneo je Rojters.
U seriji tvitova u toku dana, Junker je ponovio pozive istočnoevropskim liderima koji se protive njegovim predlozima o preraspodeli izbeglica, uključujući lidere Mađarske, Slovačke i Češke. Ministri pravde i unutrašnjih poslova EU sastaće se u ponedeljak u Briselu, da razmotre mere koje je Junker izneo prošle sedmice.
UN: Milion Sirijaca će napustiti svoje domove do kraja godine
Humanitarni koordinator UN za Siriju, Jakub el Hilo, upozorio je da će „još milion Sirijaca napustiti svoje domove do kraja godine ukoliko se građanski rat u toj zemlji nastavi nesmanjenim tempom”.
Sirijske izbeglice će, takođe, ukoliko se ne preduzme hitna akcija za rešavanje eskalirajućeg konflikta, nastaviti da napuštaju bliskoistočni region, ističe Hilo, a prenosi britanski "Gardijan".
Zvaničnik UN napominje da je od početka 2015. do sada već raseljeno više od milion Sirijaca i poziva svet da učini veće napore da se Sirijcima pomogne da prebrode zimu u sopstvenoj zemlji.
Hilo upozorava da su države susedi Sirije, koje su dosad apsorbovale najveći deo izbeglica iz te zemlje, došle u kriznu situaciju i da će zbog toga "Evropa biti suočena sa situacijom sličnoj onoj koja je dovela do osnivanja UNHCR-a 1950. godine".
Otkad je 2011. počeo građanski rat u Siriji, poginulo je 250.000 ljudi, a polovina stanovništva je napustila svoje domove, od čega je 7,6 miliona raseljeno unutar zemlje, dok se četiri miliona zaputilo izvan njenih granica.
Međunarodna organizacija za migracije je saopštila da je više od 430.000 migranata i izbeglica prešlo preko Sredozemnog mora u Evropu u 2015. godini, a 2.748 je umrlo ili nestalo na tom putu.
