Dvanaest dana oko tristotine izbeglica, koje je zatvaranje balkanske rute zateklo na livadi u pojasu između Makedonije i Srbije, nadaju se povoljnim vestima da će nastaviti svoj put ka zapadnoj Evropi. Oči i uši ljudi koji žive u improvizovanom kampu koji je poneo ime „mali Idomeni“ (ime dobio po mestu u Grčkoj u kome je trenutno zaglavljeno oko 15.000 izbeglica) uprti su ka Briselu. Među njima je mnogo žena i dece, a iz blata u kome trenutno žive danima, ne žele da se pomere jer strahuju da neće biti tu kada se eventualno otvori granica. To nam je prenela Mare Bojkovska, aktivistkinja nevladine organizacije Legis, koja im svakog dana doprema hranu.
„Ovde neprestano poslednjih dana pada kiša. Ne mogu da vam opišem kakav je osećaj kad gazite kroz tu livadu, gde su ljudi... Ne možete nogu da pomerite iz blata. Kada pada kiša suludo je da ljudi staju u liniji da bi dobili paket hrane, pa mi to raznosimo po šatorima.“
RSE: Ima li više žena i dece ili muškaraca?
Bojkovska: Moja procena je da ima mnogo dece, muškarci su manjina. Deca spavaju pod otvorenim nebom, u malim šatorima u koje se smeste recimo žena, muž i troje dece... Uslovi su katastrofalni. Spavaju na zemlji. Nemaju nikakvu podlogu sem one od samog šatora, a ona je tanka kao kesa, i onda još dva, tri ćebeta odozgo, da se pokriju kad spavaju. Katastrofalno je. Nosimo i hranu, i odeću i higijenu, ali tamo trenutno nema uslova.
RSE: Koje su procene, hoće li se kamp raspustiti?
Bojkovska: Svi čekaju i očekuju da EU donese odluku da mogu dalje. Niko neće da ostane kod nas, a neće ni da se vraća nazad. Svi imaju milion pitanja, mi nemamo ni jedan odgovor.
Makedonija i Bugarska su, inače, dogovorile pojačanu kontrolu granice zajedničkim vazdušnim i kopnenim operacijama da bi sprečili, kako je saopštila bugarska vlada, ilegalni prolazak migranata.
