Ledeni talas koji je zahvatio velike delove Evrope postao je još jedna u nizu nedaća za izbeglice i migrante. Oko 1.500 njih zimske dane u Beogradu provodi u napuštenim hangarima u blizini glavne autobuske stanice. Danas (ponedeljak, 9. januar) smo ih zatekli na temperaturi od minus osam stepeni i snegu koji od jutros pada kako se greju oko vatri koje su naložili u hangaru i ispred njega. Neki od njih tope sneg kako bi se umili i oprali. Drugi, umotani u ćebad, sede oko vatre i čekaju toplije vreme i dan kada će preći granicu na putu ka zapadnoevropskim zemljama.
Petnaestogodišnji Avganistanac Fetel sa godinu dana mlađim bratom i prijateljima sedi oko vatre koju su podložili u hangaru. U Beogradu je četiri meseca, a za to vreme samo jednom je pokušao da pređe srpsko-mađarsku granicu, priča nam dok gusti dim štipa oči i grlo.
„Jako je loše. Unutra je mračno, nema ničeg za jelo. Dolaze jednom dnevno i daju nam hranu, ali ništa više. Nemamo odeću, jako je teško“, kaže Fetel.
Već mesecima je ovde i Fetelov sunarodnik Berhans Ali (22). Kaže da su inače teški uslovi života u napuštenom skladištu, nepodnošljivi poslednjih dana koliko je živa u termometru zakucana duboko ispod nule.
„Teško je ovde, nije ovo mesto za život. Ali, ljudi se snalaze, lože vatru. Da nemamo ova drva okolo, možda bi neki i umrli od hladnoće. Jako je hladno. Poslednjih sedam dana uslovi su jako loši. Jednom dnevno dolazi Crveni krst da podeli ljudima hranu. Posle sami kupujemo i pripremamo hranu.“
Prema procenama aktivista na terenu, na ovom mestu trenutno privremeno živi oko 1.500 ljudi. Pre nekoliko dana im je organizacija „Lekari bez granica“ donela nekoliko agregata za grejanje, no oni podmiruju potrebe malog broja ljudi, pa se većina greje uz vatru koju lože starim daskama i plastičnim otpadom.
„Situacija je teška. Ono što je prošle nedelje bilo dobro jeste što je Komesarijat za izbeglice organizovao da se može ići u kampove i bez papira. To je bilo u petak organizovano. Ta akcija još uvek važi. Trenutno je samo Preševo slobodno. Prevoz je takođe besplatan i organizuje se iz Miksališta. Tako da ko želi da ide u kampove može i bez papira za sada“, navodi Violeta Marković, socijalna radnica u organizaciji Jezuitski izbeglički servis (Jesuit Refugee Service).
Međutim, većina njih odbija da ode u izbegličke centre, jer strahuju da će biti deportovani. Ta strahovanja deli i Avganistanac Fetel.
„Iz kampa će nas deportovati u Makedoniju. Tamo ćemo morati da platimo taksisti 300 evra da bi nas ponovo dovezao u Srbiju. Zato ne želimo da idemo u kamp“, kaže.
U Srbiji trenutno – što u prenatrpanim kampovima, što u neformalnim skloništima – boravi oko 7.500 izbeglica, navodi u najnovijem izveštaju organizacija „Lekari bez granica“. Svega nešto više od 3.100 njih živi u centrima koji su adaptirani za zimske uslove, dodaje se u izveštaju.
„Poslednjih meseci vlasti u Srbiji su primenjivale strategiju blokade humanitarne pomoći kako bi naterale izbeglice da iz neformalnih skloništa pređu u zvanične kampove. Međutim, kampovi su prepunjeni, pa ljudi nemaju drugu mogućnost osim da spavaju u napuštenim zgradama na niskim temperaturama“, navodi u izveštaju Stefan Mosang, šef tima „Lekara bez granica“ za Srbiju.
Jedan od problema je i što privremeni žitelji napuštenog hangara nemaju novca za smeštaj u nekom od beogradskih hostela, dodaje Berhans Ali.
„Oni koji imaju novca uglavnom ilegalno odsedaju u hostelima. Dođe čovek i kaže: ’Ne trebaju nam vaši dokumenti, dogovorićemo se. Ali, za noć uzima 15 evra. To je za nas mnogo novca, ne možemo to da platimo.“
Za ove ljude pokušaji da pređu granicu i nastave put ka Zapadnoj Evropi uglavnom se završavaju neuspešno, pa je razumljiv osećaj beznađa.
„Samo jednom sam pokušao da uđem u Mađarsku, ali me je mađarska policija uhvatila i deportovala nazad. Ne možemo ništa da uradimo, jer kao što vidite, teško je preći granicu. Granična policija nas hvata, prebijaju nas, uzimaju nam novac, mobilne telefone, sve“, kaže Fetel i dodaje da će u Beogradu sačekati dva meseca dok vreme ne bude toplije, a onda će sa malim bratom ponovo pokušati da pređe granicu i dokopa se Danske.
Berhansa Alija muče druge brige.
„Plan mi je da ostanem ovde, umoran sam od pokušaja da pređem granicu. Ostaću ovde i prijaviti se za azil. Ali, sada pokušavam da dobijem papire u policiji i niko mi ih ne daje. Zato sam ovde. Kad odem u policijsku stanicu, kažu mi ’dođi sutra, prekosutra’. Prioritet su porodice. Ali nama pojedincima ne daju“, kaže Bernhas.
Ako uspe da dobije potrebne papire, ovaj Avganistanac pokušaće da svoj novi dom pronađe u Srbiji.
„Najpre bi trebalo da naučim srpski. Trebaće mi mnogo vremena da ga naučim. Nakon toga, pokušaću da upišem neki fakultet. Nisam obrazovan, ali pokušaću.“
Put do toga je dug, a čini se da će i zima biti takva. Hladnoća, koja je okovala Evropu, poslednjih je dana već odnela nekoliko izbegličkih života na bugarsko-srpskoj granici i u Grčkoj.
Facebook Forum