Tranzit izbeglica kroz Makedoniju se odvija bez problema, svi dobijaju neophodnu pomoć, kažu iz humanitarnih organizacija koje rade na terenu. Prema poslednjim podacima iz MUP-a, do sada su izdate potvrde za preko 90 hiljada stranih državljana koji su zatražili priznavanje prava na azil, među kojima su najbrojniji iz Sirije - oko 71 hiljada, a zatim iz Avganistana - oko sedam hiljada, Iraka skoro pet i iz Pakistana oko dve i po hiljade. Ovaj zahtev u skladu sa zakonom moraju da popune sve izbeglice koji prolaze kroz zemlju, da bi dobili mogućnost da se u roku od tri dana slobodno kreću kroz Makedoniju.
Aleksandra Ristovski iz Crvenog krsta kaže da njihova organizacija ima devet mobilnih timova na terenu na graničnim prelazima u Đevđeliji na granici sa Grčkom i u Tabanovcima na granici sa Srbijom. Oni izbeglicama obezbedjuju vodu, hranu, proizvode za bebe, prvu medicinsku pomoć, a u poslednjih nekoliko dana zbog hladnijeg vremena i ćebad i kabanice.
“Nemamo nikakve probleme na terenu, naš tim nesmetano funkcioniše. Saradnja sa drugim organizacijama je zaista dobra i mislim da svi imamo isti cilj, a to je da olakšamo ovo putešestvije ljudima koji prolaze kroz našu zemlju.”
Ristovski dodaje da je tokom prošle nedelje obezbeđena i prva pomoć za šest hiljada izbeglica koji su imali manje povrede, posekotine i rane, kao i prehlade i vrtoglavice.
“To su različite situacije, ali ako se nekad radi o ozbiljnoj intervenciji, mi vršimo transport do najbliže bolnice, pa zatim našeinstitucije se uključju idaju podršu u skladu sa propisima i zakonima u našoj zemlji.”
Gabriela Andreevska, aktivistkinja na terenu iz nevladinih organizacija “Solidarnost” i “Legis”, smatra da je situacija poboljšana i organizovanija za razliku od pre, te da je transport izbeglica lakši i brži.
“Ali, sa druge strane, postoje neki problemi na kojima tek treba raditi. Na primer, nema vode, a to je primarno. Doneli su samo vodu za pranje, ali ona nije za piće. Hitno se treba povezati sistem, da li sa gradskim vodovodom ili nešto slično, ali pitanje sa vodom se mora hitno rešiti.”
Andreevska kritikuje i proces ulaska u prihvatni kamp kod Đevđelije, koji je, prema njoj, sada previše birokratiziran.
“Za nas je dosta teže da kao građanski aktivisti uđemo u kamp. Dakle, imamo humanitarnu pomoć, ali je ponekad teško da je dostavimo, jer Centar za upravljanje sa krizama je preuzeo kamp, pa moramo imati nove kartice za ulaz, što znači da je sve birokratizirano.”
Inace, Sobranje je prošle nedelje usvojilo predlog vlade da se krizno stanje na granicama prema Grčkoj i Srbiji, uvedeno u avgustu zbog velikog priliva izbeglica, nastavi do juna iduće godine.
