Autor Mike Eckel, priredila Žarka Radoja
Dok se svi susreti između lidera Moskve i Vašingtona mere vojnom moći i konkurentskim izjavama o svetskom poretku, ne bi bilo potcenjivanje nazvati sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i SAD Donalda Trampa 7. jula istorijskim.
Bilateralni odnosi između dve nuklearne sile su bez pogovora na najnižem nivou u poslednjih 30 godina, i bude strah od konfrontacija poput onih u vreme Hladnog rata.
Trampovo predsednikovanje, koje je ušlo u šesti mesec, u velikoj je meri opterećeno zaključcima američkih službi bezbednosti da se Rusija mešala u izborni proces koji je doveo Trampa u Belu kuću.
Putin, sada u trećem mandatu, preporodio je ruske vojne snage i osvojio široku popularnost, ali ekonomija nije u najboljem stanju, stanovništvo stari, korupcija je sveprisutna a politički sistem se sve više oslanja na Putinovu ličnost.
Tramp je nekoliko puta ponavljao da treba pronaći zajednički jezik sa Kremljom, što se naslanja na politiku bivših predsednika koji su verovali da dobar odnos i pozitivan pristup mogu da urade posao.
Barak Obama je pokušao da resetuje odnose sa Putinom, nakon ruske invazije na Gruziju 2008. godine. Čuven je pogled Džordža V. Buša u Putinove oči 2001. godine kada je izjavio da “je shvatio njegovu dušu”.
Bil Klinton je imao prijateljski odnos sa Putinovim prethodnikom Borisom Jeljcinom, podržavajući njega, u jednom slučaju i bukvalno, i njegovo predsednikovanje tokom teških devedesetih.
Ukoliko Tramp uspe da izbegne da se istorija ponovi, to neće biti malo dostignuće.
Analiziramo pet važnih momenata prvog susreta dvojice lidera.
Ko je u sobi?
U danima koji su prethodili susretu, američki stručnjaci i posmatrači u Rusiji čekali su vest kome će konretno biti dozvoljeno da bude u sobi gde se održava sastanak Putina i Trampa. Na kraju su u pitanju bila dvojica najviših diplomata iz ove zemlje – Reks Tilerson i Sergej Lavrov - plus prevodici. Izostavljena je osoba koja je stručnjak za Rusiju u Beloj kući, Fiona Hil. Njeno prisustvo su očekivali mnogi posmatrači, a odsustvo je lišilo američku stranu velikog znanja, jezika i iskustva o Putinovom konzervativizmu i unutrašnjoj dinamciji Rusije. Tilersonovo iskustvo vezano za Rusiju je značajno, ali je uglavnom vezano za njegov posao: vođenje naftnog giganta ExxonMobil i dogovoranje poslova sa ruskom državnom naftnom kompanijom Rosneft. Karijera Lavrova kao šefa diplomatije, s druge strane, proteže se na tri predsednika, a diplomatska iskustva sa SAD dosežu vreme sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva.
Rukovanje
Rukovanje i govor tela su postali neformalni test za posmatrače Trampa u interakcijama sa svetskim čelnicima. Njegovo 19 sekundi dugo rukovanje sa japanskim premijerom Šinzom Abeom, propuštena prilika da se rukuje sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, povlačenje sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, sve su to bile prilike da amateri psiholozi pokušaju da shvate šta je Tramp poručivao svojim stranim kolegama.
Sa Putinom, rukovanje se dogodilo tokom snimanja pre samog sastanka, i bilo je mnogo manje ceremonijalno nego prethodni događaji. Dogodilo se i ranije, nezvaničnije, kada su se lideri G20 okupljali na početku konferencije. Kratak video pokazuje Trampa kako pruža ruku Putinu dok se zvaničnici okupljaju oko stola, zatim se smješi i tapše Putina po laktu. Kasnije je Tramp viđen kako tapše Putina po leđima dok su stajali jedan pored drugoga.
“Čast je biti s tobom”, rekao je Tramp Putinu, a on je odgovorio: “Drago mi je što smo se upoznali”.
“Osetila se jasna, veoma pozitivna hemija između njih dvojice”, rekao je Tilerson reporterima kasnije.
A što se tiče njihovog glavnog rukovanja? Izgleda da je trajalo razumljivih dve sekunde.
Tik tak, tik tak
Originalno je bilo planirano da susret traje 35 – 40 minuta, ali se on protegao na dva sata i petnaest minuta, što je bio znak da dvojica sagovornika nisu razgovarali o vremenu i o kravatama koje nose.
Putin je nakon sastanka rekao novinarima da je sa Trampom razgovarao o Siriji, Ukrajini, borbi protiv terorizma, ali i o sajberkriminalu i sajber bezbednosti. Nije davao više detalja.
Pre završetka sastanka, čule su se glasine o dogovoru o Siriji, gde se SAD i Rusija bore u paralelnim ratovima protiv Islamske države Iraka i Levanta (IDIL), sa različitim ciljevima.
Lavrov je kasnije izjavio da su se dva predsednika dogovorila o primirju koje treba da počne u određenim delovima Sirije od 9. jula.
Očekuje se više saopštenja u narednim danima i iz Moskve i iz Vašingtona, a biće i strateških curenja informacija od anonimnih zvaničnika u medijima obe zemlje.
Na pitanje zašto se sastanak odužio, Tilerson je odgovorio da je “bilo toliko tema za razgovor”.
Čitanje između redova
Kao što to obično biva, ono što nije rečeno na tako važnom sastanku, podjednako je bitno kao i ono što je izgovoreno. Lavrov je rekao da nije bilo dogovora o vraćanju dvojice diplomata koje je Obamina administracija proterala u decembru kao odgovor na navodno rusko mešanje u izbore u SAD. Rusija se žalila po tom pitanju i pretila da će zapleniti američku diplomatsku imovinu u Moskvi u znak odmazde.
Lavrov je reagovao neutralno na objavu ranije tog dana da je imenovan specijalni američki izaslanik za Ukrajinu kako bi pokušao da ostvari napredak u pregovorima o sporazumu iz Minska. Međutim, sudeći prema njegovim i kasnije Tilersonovim komentarima, nije bilo dogovora o pritiskanju potpisnica sporazuma iz Minska, koji uključuje Rusiju, Ukrajinu, Francusku i Njemačku, da se založe još više za poštovanje obaveza predviđenih sporazumom.
Takođe su ostale nepomenute druge važne tačke odnosa između Moskve i Vašingtona poput sporazuma o kontroli oružja između dve zemlje, koji datira još iz vremena Hladnog rata.
Nije ni posvećena pažnja izjavama Trampa tokom posete Poljskoj. U Varšavi, koju je posetio pre Hamburga, Tramp je kritikovao Rusiju zbog destabilizacije pojedinih evropskih zemalja. Pozdravio je prodaju raketnog odbrambenog sistema Patriot poljskoj vojsci, i dao veliku podršku desničarskoj vladi koja je neprijateljski nastrojena prema Rusiji.
Slon u staklari
Najvažnije pitanje u vezi sastanka Putina i Trampa je pitanje ruskog mešanja u američke izbore. Tilerson je rekao da su ga se dotakli, jer je Tramp počeo sastanak tom temom. Tilerson je zatim rekao da su Rusi – Putin ili Lavrov – zatražili dokaze za takve tvrdnje.
"Predsednik je pritisnuo Putina više puta u vezi ruskog učešća. Putin je to porekao, kao što je radio i ranije”, rekao je Tilerson reporterima.
Lavrov je, međutim, naglasio da je Tramp jasno čuo od Putina da se Rusija nije mešala u izbore. Rekao je da su se dve strane dogovorile da osnuju radnu grupu koja bi se pozabavila pitanjima sajber bezbednosti i sajber kriminala.
Ako je istorija bilo kakav pokazatelj, ovo verovatno neće voditi nikamo.Rusi i Amerikanci su pokušavali da sarađuju u prošlosti u vezi pitanja sajber prostora, da bi se uloženi napori završili tako da je agencije pri ruskoj Vladi optuživale ruske hakere za zvanične i nezvanične projekte, a SAD su sudski gonile i izručile ruske hakere zbog upada u velike kompjuterske sisteme.
Šta više, ne postoji preterana volja za istraživanje ruskog mešanja u izbore. Za Trampa, prihvatanje da je Rusija pokušala da mu pomogne da dobije izbore – kao što je zaključila američka obaveštajna služba – može da potkopa njegovu pobedu i potencijalno dovede u pitanje njegov legitimitet kao predsednika. Za Putina, prihvatanje da je Rusija pokušala da utiče na američke izbore, potvrdiće ono što mnogi stručnjaci sumnjaju u evropskim zemljama, saveznicama SAD. Što bi moglo da izazove odmazdu Amerikanaca.
Facebook Forum