Sigurnosne kamere snimile su lice jednog od napadača na biznismena Milana Beka, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanović.
"U napadu na Milana Beka učestvovala su dva lica, koja nisu profesionalci. Na Beka je pucano sa manje od metra, ispaljena su četiri zrna, ali nisu sva pogodila Beka, kome nije povređen nijedan vitalni organ", naveo je Stefanović.
Napadači nisu imali maske, već samo kapuljače, što mogu da potvrde svedoci, rekao je Stefanović i dodao da se uzimaju snimci sa kamera postavljenih na okolnim zgradama.
On je takođe naveo da je jednom od napadača spala kapuljača i da postoji opis njegovog lika.
"Pronađeno je jedno zrno, kao i četiri čaure što je dodatan argument u sumnji da su Beka napali amateri. Istraga ide u raznim pravcima, ali ne bih o detaljima", zaključio je Stefanović.
Zdravstveno stanje biznismena Milana Beka u subotu ujutru je stabilnije nego što je to bilo, u petak danu kada je ranjen hicima iz vatrenog oružja, saopštio je Klinički centar Srbije.
"Zbog težine i vrste povrede, narednih pet do sedam dana postoje rizici, i nastavlja se s njegovim intenzivnim lečenjem", navodi se u kratkom saopštenju.
Na Beka je pucano u petak popodne ispred njegove kuće u beogradskom naselju Senjak, a u petak uveče je operisan u Urgentnom centru.
Kako je javio reporter RSE sa mesta pucnjave na lice mesta izašao je vrh beogradske policije, a uviđaj je trajao nekoliko sati. Ispred kuće Milana Beka okupio se i veliki broj novinarskih ekipa, a policija je blokirala saobraćaj.
Načelnik beogradske policije Veselin Milić izjavio je da su najverovatnije bila dva izvršioca od kojih je jedan pucao a dugi bio pomagač.
Milić je rekao da je policija preduzela sve mere kako bi identifikovala napadače na Milana Beka.
“Najverovatnije se radi o dva izršioca krivičnog dela, o jednom izvršiocu i njegovom pomagaču. Milan Beko najverovatnije je zadobio dve prostrelne rane, nakon čega ga je oko 17.19 časova njegov vozač prevezao u bolnicu", naveo je Milić.
On je rekao da je izvršena blokada svih glavnih saobraćajnica na teritoriji Beograda.
"Angažovane su sve operativne ekipe, i policija će raditi na što bržem rasvetljavanju ovog slučaja. Koliko smo u beogradskoj policiji upoznati, nismo informisani o bilo kakvim pretnjama Milanu Beku, niti smo imali bilo kakve indicije da je moguće izvršenje ovakvog dela", naveo je Milić.
Isped Urgentnog centra, posle vesti da je ranjen Milan Beko, došli su i privrednik Miodrag Kostić, lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, vlasnik ITM grupe Toplica Spasojević, advokat Zdenko Tomanović i bivši direktor Radio-televizije Srbije Milorad Vučelić.
Podsećanje na devetesete
Stevan Dojčinović, novinar Centra za istraživačko novinarstvo, kaže za RSE da pokušaj ubistva Milana Beka podseća na dešavanja u Srbiji devedesetih godina.
“Ne znam šta se desilo u Bekovom slučaju, ali je u svakako pitanju dramatičan događaj. Moralo bi da se vidi šta stoji iza toga. Što se mene tiče, ovo predstavlja još jedan signal, kojih je bilo puno u poslednjem periodu, koji pokazuje gde idemo kao društvo. Polako se vraćamo u vreme kriminala, u vreme u kom je na osobe iz vrha biznisa često pucano. Pored ranjavanja Beka, desilo se i par još nekih dramatičnih događaja, na koje javnost nije na pravi način obratila pažnju, a koji pokazuju da ćemo opet imati ozbiljnih problema što se tiče organizovanog kriminala. I očigledno se sve dešava u nekim etapama. Imali smo ubistvo premijera 2003. godine. Onda smo 2009, kroz operaciju protiv trgovaca drogom ‘Balkanski ratnik’, saznali da kriminal nije očišćen i da je još i porastao. Plašim se da se sada opet vraćamo na neku istu priču koja će tek kasnije pokazati koliko smo duboko u problemu", konstatuje Dojčinović.
Urednik u beogradskom nedeljniku “Vreme” Filip Švarm kaže takođe kako je pucanje na Milana Beka na neki način podsetilo na sve ono što se dešavalo devedesetih i ranih dvehiljaditih godina.
"Želim da vjerujem da se to više neće ponoviti, a ovaj slučaj da djeluje samo kao upozorenje", kaže Švarm.
RSE: Upozorenje na šta?
Švarm: Da u ovom društvu postoje ljudi i organizacije koje su spremne na sve pa čak i na naručivanje profesionalnih ubistava, odnosno ovakvih napada. U ovom trenutku zaista je teško špekulurati šta bi mogli ibiti uzroci napada na Milana Beka.
RSE: Ako bismo u obzir uzeli njegov političko-ekonomski bekrgraund dvadesetak godina unazad?
Švarm: Nikada ne možete da odbacite takve stvari, ali ne vjerujem da ovo može imati neku posebnu političku pozadinu, naprosto ima onoliko političke pozadine koliko krupni kapital ima političko zaleđe.
Biznismen Milan Beko bio je direktor maketinga u marketinškoj agenciji Spektra u kojoj je kasnije postao i suvlasnik. Nakon toga je osnovao trgovinsku firmu DiBek.
U politiku se uključio posredno uključio 1993. godine, kroz marketinšku kampanju Demokratske stranke za tadašnje izbore.
Kao nestranački stručnjak 1997. godine postao je ministar za vlasničku transformaciju u Vladi Mirka Marjanovića. Bio je autor Zakona o privatizaciji koji je važio do 2001.
Dve godine kasnije prešao je u Saveznu Vladu Momira Bulatovića. Bio je i predsednik Upravnog odbora kragujevačke "Zastave" ali je tu funkciju napustio posle bombardovanja Srbije 1999. godine.
Na izborima 2000. godine bio je nestranački kandidat za poslanika na listi Jugoslovenske levice.
Dvehiljaditih je direktno ili posredno učestvovao u nekoliko velikih privatizacija - kupovini najvećih srpskih mlekara, "Knjaz Miloša", "Luke Beograd", kao i privatizaciji "Večernjih novosti" i "C marketa" sa Miroslavom Miškovićem.
