Ivo Pogorelić, svetski poznat hrvatski pijanista i rođeni Beograđanin, posle gotovo tri decenije pauze ponovo nastupa u beogradskom "Kolarcu" gde će održati dva koncerta. Tim povodom je u tom umetničkom zdanju, u kome je Pogorelić poslednji put svirao krajem osamdesetih, sinoć otvorena izložba fotografija “Portreti 1977.-2017.” koji prikazuju različita životna razdoblja tog umetnika.
Mladić, buntovnik, pijanista, sredovečni umetnik.
Faze su tokom četrdesetogodišnjeg perioda koji obuhvata devetnaest izloženih fotografija – eminetnih svetskih autora poputJože Suhadolnika, Malkoma Krautersa i Adomasa Svirskasa.
Raniji period Pogorelićevog života, koji je dublje urezan i u sećanju dela žitelja grada u kome je rođen, zainteresovao je Anđelu Dinić tek šesnaestogodišnjakinju – a već studentkinju prve godine klavira.
“Mislim da je svaki period poseban. Više ga poznajem iz tog ranijeg perioda – više sam ga slušala kad je bio mlad. Nadam se da ću imati prilike da ga čujem i sada kada je stariji. Zaista sam ponosna što imamo takvog pijanistu, on ipak delom pripada i nama, velika je stvar što je došao ponovo da svira. On je najposebniji i tačno ćemo sada osetiti koliko nam je to, u stvari, falilo”, kaže nam ova posetiteljka izložbe.
Ivo Pogorelić je tokom dosadašnje karijere solistički i sa vodećim orkestrima, poput Berlinske filharmonije, Bostonskog simfonijskog orkestra, Čikaškog simfonijskog orkestra, Bečke filharmonije, nastupao u najpoznatijim koncertnim dvoranama sveta.
Mirko Jeremić, muzički teoretičar i jedan od posetilaca izložbe, kaže da je došao da vidi deo životnog puta pijaniste koji je klasičnoj muzici dao specifični pečat.
“Ove slike su umetnički dokument njegovog profesionalnog života na sceni. Tu su sve slike koje prikazuju momente njegvog pijanizma. Ove mlađe ga pokazuju u periodu sazrevanja, kreiranja samog sebe kao umetnika i pijaniste. Dok se na fotografijama na kojima je stariji vidi oformljena ličnost – stožer umetničke muzike i pijanista”, kaže Jeremić.
Stefan Cvetković, kustos postavke o Ivi Pogoreliću, kaže da je njena svrha, s jedne strane nostalgična (za one koji ga pamte iz vremena osamdesetih), ali i informativna – misleći tu prevashodno na mlađe generacije umetnika.
“Kada je pre dve godine bio u jednoj, sasvim kratkoj privatnoj poseti, šetajući gradom sa maestrom osetio sam iz njegovih priča jedan duh Beograda. Koji je meni nepoznat. A to je zapravo duh kosmopolitskog Beograda koji se u međuvremenu izgubio. Iz njegovih sećanja, iz njegovih pri ča, ovaj grad je bacao svetla mnogo dalje nego što ih možda baca danas”, navodi Stefan Cvetković.
“Legendarni Pogorelić, mora svako to da vidi. Mi koji smo rasli, ili se takmičili pre četrdeset godina u ‘Vučkoviću’ (srednja muzička škola u Beogradu prim. nov). Bio nam je inspiracija dok smo bili studenti. Zvezda vodilja i u pedagogiji posle. Tako da, to je deo vas i kraj”, kaže Ivana Jasić, profesorka klavra u muzičkoj školi ‘Stanković’ koja kaže da se u školskim danima čak i takmičila sa Pogorelićem.
Slavni pijanista pred beogradskom publikom svira 16. i 18. decembra. Na prvom koncertu nastupa sa Simfonijskim orkestrom Radiotelevizije Srbije, dok je drugi solistički. Ulaznice za oba su rasprodate posle svega nekoliko časova.
Facebook Forum