U danu kada je premijer Italije Mateo Renci najavio da će uručiti ostavku šefu države Serđu Matareli zbog poraza na referendumu, lideri ultradesničarskih i evroskeptičnih stranaka širom Evrope proslavljaju rezultate glasanja kojim su građani Italije odbacili paket ustavnih reformi.
Evropski lideri ne skrivaju zabrinutost, ali napominju da je Italija dovoljno snažna da se nosi sa ovom situacijom. Analitičari upozoravaju da je ishod referenduma u Italiji nastavak evropskog skretanja udesno.
Predsednik Francuske Fransoa Oland prvi je šef neke evropske države koji je reagovao na ostavku italijanskog premijera Matea Rencija. U saopštenju koje je poslao medijima Oland izražava „sve simpatije“ sa Rencijem, dodajući da „poštuje“ njegovu odluku, te da se „nada da će Italija pronaći snagu da prevaziđe ovu situaciju“.
Komesar za proširenje Evropske unije Johanes Han konstatovao je da italijanski referendum treba posmatrati kao unutrašnje pitanje Italije, ali da može imati uticaj na EU u kratkoročnoj i srednjeročnoj perspektivi.
„Naravno da se, nakon najave premijera Rencija da će podneti ostavku, suočavamo sa periodom nestabilnosti u Italiji, što definitivno nije dobro. Generalno, to može imati izvesne implikacije na Evropu, ali ne vrujem da će imati trenutni uticaj na generalne evropske pregovore“, rekao je Han na konferenciji za medije u Beogradu.
Stoltenberg: Italija ostaje važna karika u NATO
Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer rekao je da njegova zemlja posmatra rezultate u Italiji s velikom zabrinutošću.
“Mislim da je Renci uradio dobru i neophodnu stvar, ali glasači ga nisu podržali. Ovo, naravno, nije državna kriza, ali jeste kriza vlade koja mora biti rešena. Ovo nije pozitivna poruka za Evropu u ovo teško vreme”, kazao je Štajnmajer.
Mišel Sapin, francuski ministar ekonomije, ocenio je da je Rencijev poraz unutrašnje pitanje Italije, a ne odbacivanje Evropske unije.
Sličnog mišljenja je i ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn. „Italija se izjasnila o reformama. Bilo bi pogrešno širiti to na nivo Evrope“, konstatovao je Aselborn.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da ishod referenduma neće ni na koji način promeniti poziciju Italije u Severnoatlantskom savezu.
“Italija na mogo načina ima ključnu ulogu u NATO i radujem se što ću nastaviti da sarađujem s Italijom u budućnosti”, navodi Stoltenberg.
Slavlje ultradesničara
Sa druge strane, predstavnici krajnje desničarskih i evroskeptičnih stranaka s radošću su dočekali vesti sa Apeninskog poluostrva.
Čelnica ultradesničarske stranke Nacionalni front Marin Le Pen napisala je na svom tviter profilu da su Italijani “odbacili Evropsku uniju i Rencija. Moramo čuti ovaj vapaj za nacionalnom slobodom i zaštitom”.
Gert Vilders, lider desničarske i populističke Partije slobode iz Holandije, takođe je u italijanskom „ne“ video dobru vest, pa je čestitao Mateu Salviniju, predsedniku antimigrantske i evroskeptične Severne lige iz Italije, koja je zastupala odbacivanje reformi.
Premijer Italije Mateo Renci najavio je da će podneti ostavku, nakon što su građani na referendumu u nedelju većinski glasali protiv predloga o ustavnim reformama.
“Izgubio sam i kažem to glaso i jasno, iako imam knedlu u grlu, jer nismo roboti. Nisam bio u stanju da pobedim. Uveravam vas da sam uradio sve što je u ovoj situaciji bilo moguće”, kazao je Renci.
Predlog reforme iza kojeg je stao aktuelni premijer, a koji nisu podržali građani Italije predviđao je drastično smanjenje ovlašćenja Senata, koji se više ne bi izjašnjavao o poverenju vladi, ustavnim pitanjima, učešću Italije u EU ili zaštiti jezika manjina.
Italijani su glasali protiv smanjenja članova Senata sa sadašnjih 315 senatora koji se biraju direktno na izborima, na 100 koji bi bili imenovani, kao i protiv ograničenja ovlašćenja regiona i provincija.
Većina stranaka – od ekstremne desnice do krajnje levice – pozvala je građane Itallije da zaokruže „protiv“.
Kako ocenjuje BBC, Ishod referenduma predstavlja veliku pobedu za populistički pokret Pet zvezdica koji predvodi komičar Bepe Grilo i koji je rekao da je to glas protiv vladine politike statusa kvo.
Crnobrnja: Referendum nastavak evropskog skretanja udesno
Referendumsko “ne” u Italiji onespokojavajuća je poruka za Evropsku uniju ali i zemlje poput Srbije koje streme ka članstvu u EU, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa profesor Mihailo Crnobrnja, direktor Centra za evropske integracije i javnu upravu.
Vest da su građani Italije glasali protiv predložeih ustavnih reformi za profesora Crnobrnju daleko je od dobre.
„Ovo je još jedna teška situacija koju EU mora da rešava. Što je više takvih situacija, to je manje vremena i političkog prostora i političke volje da se otvaraju novi pregovori nove zemlje sa novim problemima”, kaže Crnobrnja.
Crnobrnja smatra da je za očekivati da će se rezultati italijanskog referenduma odraziti i na samu Evropsku uniju.
“Rezultat referenduma predstavlja nastavak tendencija skretanja udesno u Evropi i omogućava politiku koja će više težiti nacionalnim umesto nadnacionalnim interesima. To je ono što je u igri i kada je reč o Kataloniji, Baskiji, Flandriji i Italiji, a sutra možda i u Francuskoj sa dolaskom Marin Le Pen”, ocenjuje Crnobrnja.
Politička i ekonomska nestabilnost
Nakon referenduma raste zabrinutost za finansijsku stabilnost u Italiji, trećoj najvećoj ekonomiji u evrozoni. Međutim, američka bonitetna agencija Standard i Purs (S&P) saopštila je da odluka građana Italije neće uticati na kreditni rejting te države.
U S&P-u kažu da bi predložene reforme, da su usvojene, imale pozitivnog uticaja, ali da njihovo odbacivanje neće imati direktnog uticaja na kreditnu sposobnost Italije, prenosi agencija AP.
Evropski komesar za ekonomske i finansijske poslove Pjer Moskovići kaže da ima „puno poverenje“ da će italijanske vlasti uspeti da se izbore s ovom situacijom.
„Siguran sam da su sposobni da se suoče s ovim, Italija je snažna država na koju se možemo osloniti“, rekao je Moskovići.
Akcije na italijanskim berzama su jutros počele trgovanje u minusu, ali su se ubrzo oporavile, vraćajući se postepeno na pozitivnu teritoriju.
Osim u Italiji, neizvestan period čini se predstoji i celoj Evropskoj uniji, s obzirom na to da se u 2017. godini očekuje još nekoliko važnih izbora – u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji.
Facebook Forum