U Srbiji je u toku prvo internet takmičenje IT stručnjaka – poznato i kao hakaton – čiji cilj je izrada medicinske opreme za suzbijanje i zaštitu zdravstvenih radnika od virusa korona.
Kao i svako hakaton takmičenje, i ovo pred učesnike postavlja zadatke koje treba rešiti. U ovom slučaju, IT entuzijasti su, u dogovoru sa medicinskim radnicima, odredili nekoliko medicinskih uređaja za koje bi trebalo naći način da se izrade 3D štampačima.
Stotinak prijavljenih učesnika radi na kreiranju kacige za respirator, kompletnog neinvazivnog respiratora, kapije za dezinfekciju medicinskog osoblja prilikom izlaska iz zona sa velikom koncentracijom virusa i sterilizatora prostorija, kao i na raznim softerskim rešenjima.
Takmičenje su u jeku globalne pandemije ovog virusa, koji izaziva bolest COVID-19, organizovali entuzijasti okupljeni oko grupe "Vizionari Srbije", koji od polovine marta 3D štampačima izrađuju zaštitne vizire za medicinare.
Upravo to je bila početna tačka za organizovanje ovog takmičenja koje se održava pod sloganom "Srbija hakuje koronu", kaže Svetozar Kolesar, iz "Vizionara Srbije".
"Hakujemo je tako što smo kroz ovaj proces podele vizira medicinskom osoblju, došli kroz direktnu komunikaciju sa njima i slobodno mogu da kažem da smo na neki način postali i drugari, jer u tom direktnom odnosu kada vi nekome odnesete nešto što mu je u tom trenutku zaista neophodno, a još mu to poklonite, dobijete nekakvo poverenje tog čoveka. I onda u tom procesu smo od njih saznali za još neke izazove sa kojima se oni susreću, plus mnogi izazovi su došli jednostavno iz sveta, kroz druge mejkerske zajednice", objašnjava Kolesar.
Koja se oprema izrađuje na hakatonu?
"Bilo je preko 20 predloga, mi smo na osnovu broja glasova, a to se nekako zanimljivo i pogodilo sa mišljenjem medicinskog osoblja, koji su u tom trenutku najbitniji, izabrali pet nekih izazova koje trenutno pokušavamo da rešimo", kaže Kolesar.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa (RSE) trenutno radi na izradi kacige za respirator, poznate i kao intubaciono zvono.
"To je jedna vrsta neinvazivnog respiratorskog sistema. Suštinski, to je jedna kesa plastična, od bolje plastike, koja ide preko glave i omogućava da u tom zvonu bude kontrolisana koncentracija kiseonika, pritisak, ritam disanja i još neke stvari", objašnjava Kolesar.
Izrada intubacionog zvona, kao i svi drugi zadaci postavljeni na ovom hakatonu, prolazi kroz nekoliko faza. Kako objašnjava Svetozar Kolesar, u prvoj fazi se radi na istraživanju problema, a potom sledi izrada funkcionalnih prototipova.
"To znači da on ima sve funkcije ili većinu funkcija koje bi konačno rešenje trebalo da ima. Sve vreme radimo pripremu za proizvodnju, koja se završava u trećoj fazi, kada imamo i izradu dokumentacije o tome kako bi se sve to proizvodilo, sa idejom da to odmah možemo da krenemo da proizvodimo. I naravno poslednja faza je proizvodnja", objašnjava Kolesar, koji ukratko objašnjava zbog čega se ovaj način rada zove hakovanjem:
"Na tržištu postoje komercijalna rešenja za većinu ovih izazova kojima se mi bavimo. Ono što mi pokušavamo da napravimo je lokalno dostupno rešenje koje jeftinije da se napravi."
Dobra komunikacija s lekarima
Tokom procesa rada, učesnici su u komunikaciji sa zdravstvenim radnicima, s kojima se konsultuju u vezi sa nekim idejnim rešenjima. Kako kaže Kolesar, komunikacija sa lekarima je dobra, ali su otežavajuće okolnosti što su zdravstveni radnici iscrpljeni zbog trenutno enormno povećanog obima posla.
"Njihove radne smene su duge, rad pod zaštitnom opremom ih značajno dodatno umara, ali su vrlo raspoloženi da nam pomognu", kaže Kolesar.
IT stručnjaci, dodaje on, prave ovu opremu kako bi zdravstveni sistem u Srbiji bio spreman u slučaju da nešto od toga zatreba.
"Mi se nadamo da im ovo neće zatrebati i da će ovo biti naš doprinos za neka buduća vremena", kaže Kolesar.
Prema rečima Živojina Sekulića iz "Vizionara Srbije", u Evropi postoje primeri zemalja koje su znatno ubrzale procedure za davanje sertifikata medicinskoj opremi koju proizvode IT stručnjaci. Jedna od takvih je i Španija, zemlja koja je, prema podacima Univerziteta "Džons Hopkins" trenutno druga na svetu po broju inficiranih virusom korona.
"Imamo situaciju u Španiji, gde su konzorcijum ‘Leitat’ i par drugih korporacija radili na nekoj vrsti neinvazivog respiratora. Oni su po hitnom postupku završili i klinička ispitivanja i krenuli da sklapaju stotinak komada dnevno", objašnjava Sekulić.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Sve počelo na društvenim mrežama
"Vizionari Srbije" okupili su se oko istoimene Fejsbuk grupe nekoliko dana nakon što je 15. marta u Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog korona virusa. Odmah su volonterski počeli sa izradom zaštitnih vizira za zdravstvene radnike.
U ovoj, kako organizatori kažu spontano organizovanoj akciji, učestvuje 200 ljudi, a "Vizionari Srbije" se trude da tu akciju sinhronizuju.
"Mi prikupljamo zahteve od medicinskog osoblja, prosleđujemo lokalnim predstavnicima koje imamo u 35 gradova Srbije. To sve ide spontano", objašnjava Svetozar Kolesar.
Pogledajte infografike:
Hakaton koji "Vizionari" trenutno organizuju je specifičan po tome što se u potpunosti održava posredstvom interneta, nije vremenski ograničen i nema takmičarski karakter.
"Ali, valjda nema veće nagrade ako se zna da smo učinili neko dobro delo i nekome pomogli u ovakvoj situaciji. Što se tiče samog rada, sve je onlajn. Ljudi se okupljaju preko Fejsbuk grupe ili na neki drugi način virtualne komunikacije. Tako se dogovaraju, dele zadatke i učestvuju u razvoju", objašnjava Živojin Sekulić.
Saradnja sa kolegama iz regiona
"Vizionari Srbije" kažu da sarađuju i sa kolegama iz zemalja regiona, sa kojima su i inače povezani preko stručnih okupljanja koja se godinama unazad održavaju u Beogradu.
"Mejkeri iz Srbije, Hrvatske, BiH, Severne Makedonije svi rade u okvirima svoje države, s obzirom na to da su granice zatvorene, ali mi smo stalno u komunikaciji. Prvi model vizira koji smo pravili u Srbiji je došao iz Hrvatske. Trenutno smo u komunikaciji sa mejkerima iz Severne Makedonije, zato što su dalje otišli u nekim rešenjima. Mejkeri iz Bosne takođe rade proizvodnju vizira, okupljeni oko raznih ekipu u Sarajevu, Tuzli, Zenici i tako dalje", kaže Kolesar.
Naredno okupljanje mejkera u, kako se nadaju, redovnim uslovima, Kolesar i Sekulić najavljuju za jesen ove godine.
*Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević
Facebook Forum