Nakon višegodišnjih razmirica vladike Artemija i Sinoda, otvorenih pitanjem obnove porušenih crkava i manastira na Kosovu, u Eparhiju raško – prizrensku, tri nedelje nakon ustoličenja patrijarha Irineja, stigla je komisija Sinoda kako bi preispitala poslovanje eparhije i vladike.
Osim podatka da su Gračanicu posetili mitropolit Amfilohije i episkop Grigorije nemoguće je dobiti bilo kakvu informaciju, kako u Eparhiji raško – prizrenskoj, tako i u Patrijaršiji.
Prošle godine su na sajtu SPC objavljena dokumenta iz 2006. godine koja vladiku Artemija dovode u vezu sa firmom "Rade neimar", koja je bez tendera učestvovala u obnovi crkvenih objekata na Kosovu, a osnovana je bez znanja crkvenih organa.
U istom izveštaju se navodi da je vladika Artemije novembra 2005. ponudio tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici da za 100 miliona dinara radi na obnovi crkava na Kosovu, što je kasnije nudio i tadašnjem ministru za infrastrukturu Velimiru Iliću.
Taj izveštaj povezuje vladiku sa posedovanjem dve kuće van teritorije eparhije a iznete su i optužbe na račun njegovog ličnog sekretara Simeona Vilovskog čije je raščinjavanje Sabor tražio još 2006. Sada se spekuliše i o postojanju vladikinih tajnih računa i prodaji crkvene zemlje u Đakovici.
Međutim, i pored svih ovih navoda Milorad Tomanić, istoričar i autor knjige “Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj”, kaže za RSE da ovo ne doživljava kao početak preispitivanja unutar Srpske pravoslavne crkve.
“Možda ovo zaista jeste početak nečega, ali mi se ne dopada početak, zbog izbora ličnosti. Ako zbog nekretnina, imovine, žele od nekoga da krenu ja mislim da je mnogo bolje bilo da krenu od nekih drugih, kao što je vladika Vasilije. Znate, po Bosni, po Republici Srpskoj, pričaju se razne priče o tome kako je svo ono bogatstvo doneto tu, i priče uopšte nisu lepe. Zato mi se ne dopada od koje su osobe krenuli, jer mislim da ta osoba ima mnogo manje nego što imaju neke druge unutar SPC,” kaže Tomanić.
Vladika Artemije ne prihvata Memorandum koji SPC ima sa kosovskim institucijama o finansiranju obnova crkava i manastira na koji je potpis stavio i patrijarh Pavle, smatrajući taj dokument činom priznavanja Kosova.
Zbog toga je došao u sukob sa vladikom Teodosijem, i na kraju ga smenio sa mesta igumana manastira Visoki Dečani. Tu smenu je Sinod poništio. Artemije je predlagao i da SPC tuži NATO.
Bio je poznat i po političkim izjavama. Pa je tako svojevremeno poručivao da treba “nedvosmisleno da odbijemo potpisivanje bilo kog pakta ili dogovora sa Evropskom unijom, ili sa bilo kojom drugom zemljom koja je spremna da ugrozi suverenitet Srbije”.
Zatim da treba da “pošaljemo na Kosovo i Metohiju, kako u Kosovsku Mitrovicu tako i u enklave, potrebno vojno i policijsko osoblje, sa zadatkom da spreče bilo kakav napad na strukture srpske vlade, na srpska hrišćanska sveta mesta”.
Dospeo je na naslovne strane kada je pisalo da zarađuje 144 hiljada dinara dok sveštenici po enklavama primaju 9.600 dinara. Danas nije bilo moguće doći ni do vladike Artemija ni do njegovog sekretara. Ranije je vladika na sve optužbe odgovarao da “po direktivi Pentagona on mora biti uklonjen zarad nezavisnosti Kosova”.
S obzirom da sporovi sa vladikom Artemijem traju već nekoliko godina istoričar Tomanić sumnja da će se sada iz ovog procesa izroditi neka značajnija odluka.
“Ovo je samo neka vrsta mahanja prstom vladiki Artemiju i želja da se on dovede u red. Čini mi se da ovde ima malo zajedničkog sadejstva države i crkve u borbi protiv vladike Artemija. Ali razlog nije samo političke i državne prirode, tu su i neke dogmatske razlike, najviše se to svodi na odnose pravoslavnih i rimokatolika,” smatra on.
Mediji spekulišu i da saslušanje i ispitivanje poslovanja predstavljaju pritisak na episkopa da se sam povuče ili da bude smenjen.
Ljubiša Rajić, profesor na beogradskom Univerzitetu i poznavalac odnosa unutar SPC kaže za RSE da se Artemije previše osamostalio u odnosu na vrh Crkve, ali i da je rano zaključivati kuda vodi istraga protiv njega.
“On je previše vodio svoju sopstvenu politiku, previše je postao nepopularan kod jednog dela srpskog stanovništva i sveštenstva na Kosovu zbog prilične samovolje i obrtanja para, i žele malo njega da disciplinuju, žele malo da steknu kontrolu nad tim područjem. A istovremeno činjenica je da žele da stvore utisak da se nešto ozbiljnije sređuje unutar crkve kad je reč o obrtanju para. Dokle će ići videće se tek kad budu počeli da sređuju u Beogradu, gde je javna tajna, da je podela crkvenih mesta, parohija, na masne, gde ima mnogo vernika i mnogo zarade, i posne gde ima malo vernika i malo zarade,” kaže Rajić.
Osim podatka da su Gračanicu posetili mitropolit Amfilohije i episkop Grigorije nemoguće je dobiti bilo kakvu informaciju, kako u Eparhiji raško – prizrenskoj, tako i u Patrijaršiji.
Prošle godine su na sajtu SPC objavljena dokumenta iz 2006. godine koja vladiku Artemija dovode u vezu sa firmom "Rade neimar", koja je bez tendera učestvovala u obnovi crkvenih objekata na Kosovu, a osnovana je bez znanja crkvenih organa.
U istom izveštaju se navodi da je vladika Artemije novembra 2005. ponudio tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici da za 100 miliona dinara radi na obnovi crkava na Kosovu, što je kasnije nudio i tadašnjem ministru za infrastrukturu Velimiru Iliću.
Taj izveštaj povezuje vladiku sa posedovanjem dve kuće van teritorije eparhije a iznete su i optužbe na račun njegovog ličnog sekretara Simeona Vilovskog čije je raščinjavanje Sabor tražio još 2006. Sada se spekuliše i o postojanju vladikinih tajnih računa i prodaji crkvene zemlje u Đakovici.
Međutim, i pored svih ovih navoda Milorad Tomanić, istoričar i autor knjige “Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj”, kaže za RSE da ovo ne doživljava kao početak preispitivanja unutar Srpske pravoslavne crkve.
Možda ovo zaista jeste početak nečega, ali mi se ne dopada početak, zbog izbora ličnosti. Ako zbog nekretnina, imovine, žele od nekoga da krenu ja mislim da je mnogo bolje bilo da krenu od nekih drugih, kao što je vladika Vasilije.
“Možda ovo zaista jeste početak nečega, ali mi se ne dopada početak, zbog izbora ličnosti. Ako zbog nekretnina, imovine, žele od nekoga da krenu ja mislim da je mnogo bolje bilo da krenu od nekih drugih, kao što je vladika Vasilije. Znate, po Bosni, po Republici Srpskoj, pričaju se razne priče o tome kako je svo ono bogatstvo doneto tu, i priče uopšte nisu lepe. Zato mi se ne dopada od koje su osobe krenuli, jer mislim da ta osoba ima mnogo manje nego što imaju neke druge unutar SPC,” kaže Tomanić.
Političke izjave
Vladika Artemije ne prihvata Memorandum koji SPC ima sa kosovskim institucijama o finansiranju obnova crkava i manastira na koji je potpis stavio i patrijarh Pavle, smatrajući taj dokument činom priznavanja Kosova.
Zbog toga je došao u sukob sa vladikom Teodosijem, i na kraju ga smenio sa mesta igumana manastira Visoki Dečani. Tu smenu je Sinod poništio. Artemije je predlagao i da SPC tuži NATO.
Bio je poznat i po političkim izjavama. Pa je tako svojevremeno poručivao da treba “nedvosmisleno da odbijemo potpisivanje bilo kog pakta ili dogovora sa Evropskom unijom, ili sa bilo kojom drugom zemljom koja je spremna da ugrozi suverenitet Srbije”.
Zatim da treba da “pošaljemo na Kosovo i Metohiju, kako u Kosovsku Mitrovicu tako i u enklave, potrebno vojno i policijsko osoblje, sa zadatkom da spreče bilo kakav napad na strukture srpske vlade, na srpska hrišćanska sveta mesta”.
Dospeo je na naslovne strane kada je pisalo da zarađuje 144 hiljada dinara dok sveštenici po enklavama primaju 9.600 dinara. Danas nije bilo moguće doći ni do vladike Artemija ni do njegovog sekretara. Ranije je vladika na sve optužbe odgovarao da “po direktivi Pentagona on mora biti uklonjen zarad nezavisnosti Kosova”.
Mahanje prstom
S obzirom da sporovi sa vladikom Artemijem traju već nekoliko godina istoričar Tomanić sumnja da će se sada iz ovog procesa izroditi neka značajnija odluka.
Mediji spekulišu i da saslušanje i ispitivanje poslovanja predstavljaju pritisak na episkopa da se sam povuče ili da bude smenjen.
Ljubiša Rajić, profesor na beogradskom Univerzitetu i poznavalac odnosa unutar SPC kaže za RSE da se Artemije previše osamostalio u odnosu na vrh Crkve, ali i da je rano zaključivati kuda vodi istraga protiv njega.
“On je previše vodio svoju sopstvenu politiku, previše je postao nepopularan kod jednog dela srpskog stanovništva i sveštenstva na Kosovu zbog prilične samovolje i obrtanja para, i žele malo njega da disciplinuju, žele malo da steknu kontrolu nad tim područjem. A istovremeno činjenica je da žele da stvore utisak da se nešto ozbiljnije sređuje unutar crkve kad je reč o obrtanju para. Dokle će ići videće se tek kad budu počeli da sređuju u Beogradu, gde je javna tajna, da je podela crkvenih mesta, parohija, na masne, gde ima mnogo vernika i mnogo zarade, i posne gde ima malo vernika i malo zarade,” kaže Rajić.
