Na vojnoj paradi u Beogradu 16. oktobra bila je vidljiva zbrka simbola i poruka, tako da manje upućenom gledaocu nije moglo biti jasno šta se zapravo proslavlja i kako se čitaju važni istorijski događaji, kažu naši sagovornici, istoričarka Dubravka Stojanović i istoričar Srđan Milošević.
Uz nacionalnu pesmu Marš na Drinu, posvećenu bitkama u Prvom svetskom ratu, čule su se, posle dužeg vremena, partizanske pesme, uz srpske uniforme koje su se nosile 1914. godine, vijorile su se partizanske zastave...
Pri tom, partizansku pobedu slavi predsednik države koji se nije odrekao titule četničkog vojvode, a jugoslovensku i sovjetsku vojsku koje su oslobodile Beograd pominjao je samo gost iz Rusije, predsednik Vladimir Putin.
Prema rečima istoričarke Dubravke Stojanović, vrlo je zanimljivo ono što se dogodilo na paradi, pogotovo ako se, u nameri da se sazna odgovor na pitanje ko je pobedio u Drugom svetskom ratu, pokušaju da tumače simboli koji su se videli:
"Već taj odgovor nam nije sasvim jasan, zato što su svi srpski predstavnici države govorili o Srbima isključivo, tako da su govorile srpska i ruska zastava, govorili su srpski i ruski vojnici, naša dva naroda i tako dalje. Prema tome, za početak, Jugoslavije tu nije bilo. Mada, zanimljivo je da je Putin rekao Jugoslovenska vojska i Crvena armija. Ali što se tiče naših predstavnika, oni Jugoslaviju nisu pominjali, tako da je pitanje koja je država uopšte u tome svemu učestvovala", komentariše istoričarka Dubravka Stojanović.
Što se tiče pitanja šta se proslavljalo, kaže Dubravka Stojanović, ni to nije jasno, jer "smo sada odjednom saznali da se tu obeležavalo i 100 godina od Prvog svetskog rata".
"To je sada neobično, jer zašto bi se Prvi svetski rat obeležavao 20. oktobra. A kada je, recimo, predsednik Nikolić pominjao imena heroja, on je pomenuo 98 posto ili više imena iz Prvog svetskog rata, a zanimljivo je da je iz Drugog svetskog rata jedino pomenuo Koču Popovića. Dakle, nikog drugog, pa ni glavnokomandujućeg tih jedinica koje su oslobodile Beograd, Josipa Broza Tita", napominje Dubravka Stojanović.
Ona naglašava da je ono što je bitno to da je "dominirao ustvari Prvi svetski rat, kao i kroz razne govore, naročito Nikolićeve".
"Ako analiziramo i muziku, ja sam poznala u dva tri navrata svega 'Bilećanku' i 'Po šumama i gorama' i 'Oj Kozaro', ali to je bilo stidljivo provučeno između drugih muzika, tako da ni na muzičkom planu ne bi smo mogli jasno da kažemo ko je uopšte činio vojsku i koja je to država koja je oslobodila Beograd", konstatuje Dubravka Stojanović.
Srđan Milošević kaže da je na vojnoj paradi falsifikovana istorija.
"U suštini, ceo taj kontekst ni na koji način nije poslao jasnu poruku o opredeljenju Srbije za antifašizam, napravljena je samo jedna velika konfuzija koja ni na koji način ne doprinosi da se pojmovi i vrednosti raščiste i ustanove ponovo u Srbiji te vrednosti antifašizma. Dakle, to je samo još jedan pokušaj nacionalizacije antifašističkog pokreta i pretvaranja u nešto što on zapravo nije bio", naglašava Srđan Milošević.
Ocena da četnički vojvoda odaje počast partizanima, konstatuje Milošević, može da bude neka cinična satisfakcija, ali:
"Suštinski posmatrano, to je zapravo samo još jedna u nizu ilustracija konfuzije koja ovde vlada i u svakom smislu jedna neistorična percepcija i, na kraju krajeva, to je, slobodno se može reći, falsifikovanje istorije", zaključuje istoričar Srđan Milošević.
(FOTOGALERIJA: Vojna parada u Beogradu)
