Piše: Viktoria Rošina
Ruske vojne patrole šetaju ulicama, radijom i televizijom dominiraju ruski mediji, a vlasti koje je postavila Rusija ribarima oduzimaju ulov. Gradonačelnik je nestao, telefonske veze su prekinute, a od kako su u martu okupacione snage pucale u vazduh tokom demonstracija, protesti zbog njihove vladavine su retkost.
Grad Berđansk koji se nalazi zapadno od razrušenog Mariupolja i istočno od prevlake koja povezuje Ukrajinu sa anektiranim poluostrvom Krim, ruske snage zauzele su četiri dana po početku invazije na tu zemlju, 24. februara, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Viktorija Rošina, saradnica Ukrajinskog servisa RSE otputovala je prošlog meseca u taj grad na Azovskom moru koji broji više od 100.000 stanovnika.
Evo šta je sve zabeležila nakon dugog putovanja kroz ruske kontrolne punktove i nedelju dana provedenih u pritvoru ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), koja ju je optužila da radi za ukrajinski pandan ove službe - SBU.
Rošina piše:
Grad je bio prepun ruske vojne opreme. Rusko osoblje zauzelo je vladine zgrade i transformisalo ih u svoje operativne baze. Ruska vojska patrolira ulicama.
Nema prirodnog gasa. Nema signala ni interneta, te mobilni telefoni ne funkcionišu. Ponestaje hrane, lekova i goriva. U daljini su se mogle čuti ekspolozije, a okupacione snage su za gradonačelnika postavile jednog od svojih "komandanata".
Neki od onih koji se protive okupaciji, kidnapovani su i nalaze se u pritvoru. Sloboda govora je ugušena, Rusi su preuzeli lokalnu radio stanicu, a na televiziji se emituju ruski kanali.
Na putu od Berđanska do Zaporožja, severnozapadnog grada koji je pod kontrolom ukrajinske vlade, prošla sam kroz dvadesetak vojnih kontrolnih punktova. Većinu punktova kontrolišu snage iz ruskog regiona Čečenije ili separatisti iz Donjecke oblasti koje podržava Rusija.
Život u okupranom Berđansku
Tokom ovih zaustavljanja, muškarci su zamoljeni da se skinu kako bi ih proverili da li imaju tetovaže, koje su ponekad simboli ukrajinskih borbenih snaga, a ispitivali su i prisustvo maziva povezanog sa barutom na njihovim prstima. Pažljivo su pregledani i mobilni telefoni i druge stvari.
Velika koncentracija ruskih snaga prisutna je i u gradu Polohi koji se nalazi na oko 100 kilometara od Berđanska. Ovde se Čečeni ponašaju vrlo agresivno. Jednom muškaracu koji je pokušavao da pređe punkt, a u čijem telefonu je ponađen šaljiv video u kojem je u ukrajinski graničar opsovao ruski ratni brod u Crnom moru, pretili su zatvorom i podvrgnut je fizičkom nasilju.
Meni su pretili zatvorom, takođe. Jedan od vojnika koji je bio na kontrolnom punktu rekao je da još nisu imali zatvorenicu, ali su me na kraju ipak pustili.
U krugu od 30 kilometara od Berđanska, veza mobilnog telefona je nestala. Stanovnici su rekli da Rusi koji kontrolišu grad obećavaju da će instalirati rusku mrežu i izdati SIM kartice. "Odsečeni smo od sveta", rekao je jedan od stanovnika.
Odsustvo telefonskih veza, između ostalog, znači da stanovnici ne mogu da pozovu hitnu pomoć. U bolnicama kažu da ima dovoljno lekova, ali samo za neko vreme, a apoteke sve više oskudevaju.
"Dobavljači nam ne dostavljaju ništa. Pokušavamo sami da se snađemo, ali smo vrlo ograničeni u tome. Više nemamo skoro ništa od lekova koji se stalno koriste", rekla je Halina Bojko lokalna farmaceutkinja. "Ne znam šta će dalje biti."
S obzirom na to da nema gasa, električna mreža je preopterećena, što dovodi do nestašica struje.
Glavna gradska pekara i fabrika za preradu mesa su radili, ali je takođe nedostajalo namirnica.
"Prodavnice su skoro prazne, a proizvodi kojih ima prodaju se po visokoj ceni. Sve je skupo i na pijacama" , rekao je jedan stanovnik.
Ispred banaka su se mogle videti velike grupe ljudi. Međutim, oni ne čekaju u redovima, već pokušavaju da se povežu na Wi-Fi. Ruski vojnici su takođe otišli u banke da pokušaju da uhvate signal.
Same banke su, međutim, bile zatvorene, a neki od stanovnika nisu stigli da podignu svoje penzije pre okupacije grada. Rečeno je da klijenti mogu da podižu novac iz jedne banke, ali samo ako mogu da pristupe aplikaciji na mobilnom telefonu.
Ljudi su imalli različita mišljenja u vezi sa tim gde da zatraže pomoć. Neki su išli kod ruskih vlasti, a drugi u kancelariju socijalnog osiguranja, koja još nije bila zauzeta. Tamo je podeljena humanitarna pomoć koja nije stigla do Mariupolja.
Šta je sa stanovnicima koji su želeli da napuste grad? Rečeno im je da mogu da idu samo na Krim koji je Rusija ranije okupirala.
Ono u čemu se još oskudeva jesu informacije.
Nakon što su zauzeli grad, Rusi su brzo prišli lokalnim novinarima. U nekim slučajevima su ih zatvarali i držali u zatočeništvu, čime su pokušali da izvrše pritisak i ubede ih na saradnju.
"Uzimali su im telefone i dokumenta i pregledali kompjutere", rekao je jedan lokalni aktivista. Emituju se samo ruski TV i radio, rekao je, dodavši i da pretučen urednik jednih lokalnih novina.
Jedan omladinski centar pretvoren je u centar za pomoć raseljenim licima. Uglavnom je reč o ljudima koji su pobegli iz Mariupolja, a koji tu mogu da dobiju toplu odeću, osnovne namirnice i savete.
Direktor tog centra, Oleh Balavan kaže da time pokušavaju da ljudima koji su izbegli pokažu da nisu zaboraljeni.
"Ovde je sada kao i u čitavoj zemlji, živimo od dana do dana", rekao je Balavan. "Radimo sve što je moguće u ovim uslovima da ljudi osete kao da su stvari koliko-toliko normalne."
Međutim, znakova da nije sve normalno ima na sve strane.
Gradonačelnik grada nije pronađen. Bivši gradski većnik, Volodimir Bezverhnij, rekao je da postoje izveštaji da su neki od njegovih kolega nestali, ali da je teško znati sa sigurnošću.
"Jednom rečju, ovo je rat", rekao je on. "Ovo je užasno vreme kada, nažalost, najviše pate oni koji su najugroženiji i oni koji nemaju oružje u rukama."
Postavljeno je nekoliko desetina kampova za interno raseljena lica.
Dvadesetpetogodišnji Kirilo došao je iz Mariupolja, koji je gotovo uništen u ruskim napadima. Rekao je da su ljudi njegovih godina među onima koji su najviše pogođeni celom situacijom. Mnogi ljudi su pobegli iz razorenog grada, ali mnogi nisu uspeli. Ostali su zarobljeni u paklu čije se dimenzije tek naslućuju dok izbegli prepričavaju svoja iskustva.
"Većina dece ne razume sav užas i uglavnom nisu ni izlazili napolje, nisu videli sva razaranja, granatiranje i leševe", rekao je on. "Sve zavisi od snage duha čoveka jer su se i neki odrasli uspaničili, plakali i krili po ćoškovima."
Kirilo koji u strahu od posledica, nije želeo da mu prezime bude objavljeno, rekao je da je nekoliko njegovih komšija izgorelo kada se zapalila zgrada u kojoj je živeo. Jedan čovek je skočio sa prozora sa trećeg sprata i preživeo, međutim nije uspeo da spase svoju porodicu, priča on.
Jedan od izbeglih rekao je da su ljudi odvođeni iz sela oko Mariupolja u deo Donjecke oblasti koji drže Rusija i separatisti koje ona podržava.
Oleksandr, koji se takođe plašio posledica ako njegovo prezime bude objavljeno, već 20 godina lovi ribu u vodi kod Berđanska. Rekao je da on i njegovi kolege ribari moraju da predaju 30 odsto svog ulova okupatorskim vlastima, navodno za potrebe raseljenih.
U znak protesta zbog invazije, ali i takvih zahteva, on je, kaže, prestao da peca i nije izlazio na more od 23. februara, dan pre invazije.
"Za sada se držimo – ne pregovaramo sa Ruskom Federacijom", rekao je on.
Ruski FSB zauzeo je zgradu okružne administracije u Berđansku. Ruske snage zauzele su i bivšu zgradu SBU, gradsko veće, policijske stanice širom grada i lokalni zatvor.
Na fasadi sedišta policije visio je natpis "vojna komanda". Zatvor i lučka oblast bili su prepuni vojne opreme. Ruski vojnici patrolirali su centrom grada i uveli policijski čas.
Imenovani ruski komandant Oleksandr Saulenko često tvrdi da humanitarna pomoć pristiže i hvali rad komunalnih službi. Osnovano je "novo gradsko veće", rekao je on.
Plakati koji su polepljeni po gradu sadržavali su nekoliko lažnih tvrdnji, poput: "Rusija se ne bori protiv ukrajinskog naroda", kao i “Rusija vam garantuje mir i bezbednost”. Na drugima se pozivaju stanovnici da ne veruju "hunti" u prestonici Kijevu, što je netačna referenca na demokratski izabranu vladu Ukrajine.
Službenici FSB-a koji su me držali u zatočeništvu konstantno su ponavljali još jednu neistinu: “Ukrajina više ne postoji”.
Na početku okupacije Berđansk je bio poznat po brojnim proukrajinskim skupovima koji su se održavali u znak protesta protiv ruskih snaga. Međutim, pred kraj marta oni se postali sve ređi, nakon što su ruske snage zapucale na jednom od protesta, a organizatori i aktivisti počeli da nestaju. Neki od pritvorenih, kasnije su oslobođeni.
“Bili su prebijani, ispitivani, a na nekima su čak mučeni strujnim udarima”, rekao je jedan od lokalnih stanovnika koji nekada učestvovao na skupovima. On je govorio pod uslovom da ostane anoniman zbog straha od ruske odmazde.
Dan pre nego što sam napustila grad, dva mladića u crnim fantomkama su pocepali ukrajinsku zastavu na centralnom trgu. Na svakom kontrolnom punktu koji sam prošla dok sam odlazila su me pitali: “Zašto želiš da ideš u Ukrajinu? Ostani ovde”.
Na jednom od kontralnih punktova, čoveka iz Mariupolja su pitali zašto želi da ide u Zaporožje, a onda mu je jedan od vojnika, želeći da ga zastraši, rekao da taj grad, koji je i dalje pod kontrolom ukrajinske vlade, čeka ista sudbina kao Mariupolj.
Na obali u Berđansku, još jedan ribar, Serhij (Serhiy), rekao je da on i njegove kolega mogu da izdrže još najmanje mesec dana. “Nećemo sarađivati sa Ruskom Federacijom”, rekao je on.
Facebook Forum