Piše: Abubakar Siddique
Obrazovanje devojaka i žena je univerzalno prihvaćeno u više od 200 zemalja i teritorija, uključujući skoro 50 nacija sa muslimanskom većinom.
Ali tvrdokorni islamistički talibanski vladari u Avganistanu zabranili su tinejdžerkama da pohađaju školu nakon šestog razreda otkako su se vratili na vlast pre dve godine. Zabrana je u decembru proširena na žene na univerzitetima.
Bezbrojni protesti Avganistanaca unutar zemlje, pritisak međunarodne zajednice i lobiranje muslimanskih naučnika i sveštenika nisu uspeli da ubede fundamentalističke talibanske vođe da ponovo otvore škole.
Stručnjaci su podeljeni oko toga da li je zabrana ukorenjena u tome kako je talibanska interpretacija islama oblikovana konzervativnim paštunskim plemenskim običajima i kulturnim praksama, ili je podstaknuta načinom na koji viši talibanski ideolozi tumače islamska učenja.
Većina talibanskih vođa su etnički Paštuni, sunitski muslimanski sveštenici. Mnogi su se školovali u medresama Deobandi u susednom Pakistanu.
Deobandizam se pojavio kao puritanski islamski revivalistički pokret u britanskoj kolonijalnoj Indiji iz 19. veka. Zasnovan na sunitskoj hanefijskoj školi jurisprudencije, ona je istaknuta vrsta među islamistima u Avganistanu i Pakistanu.
Uticaji plemena
Sami Jusafzai, avganistanski veteran i komentator, tvrdi da su talibanska ograničenja protiv žena povezana sa društvenim običajima i kulturnim praksama u istočnom i južnom Avganistanu.
Većina talibanskih vođa dolazi iz različitih paštunskih ruralnih plemenskih zajednica u ovim regionima koji se graniče sa Pakistanom.
"Oni veruju da je ženi mesto ili u kući ili u grobu", rekao je Jusafzai o osnovnom verovanju talibana na koje utiče status žena u porodicama sveštenika i verskih vođa u ovim paštunskim regionima.
"Žene koje žive u domaćinstvima sadašnjih talibanskih kreatora politike nikada nisu bile obrazovane i nikada nisu napuštale svoje domove", rekao je Jusafzai, koji prati islamističku grupu otkako se pojavila kao otrcana milicija u južnoj avganistanskoj provinciji Kandahar krajem 1994. godine.
"Te žene nikada nisu obavljale nikakve državne ili nevladine poslove."
Jusafzai kaže da talibani podržavaju politiku oblikovanu ovim pogledom na svet oslanjajući se na islamska učenja koja podržavaju takve ideje. On kaže da se talibanski lideri oslanjaju na izreke koje se pripisuju proroku Muhamedu, a koje obeshrabruju žene da napuste svoje domove.
"Njihovo osnovno uverenje je da devojke u pubertetu ne bi trebalo da napuštaju dom ni pod kojim okolnostima", rekao je on.
"Zbog toga oni na žene koje odlaze od kuće radi obrazovanja ili posla gledaju kao na agažovanje u moralnoj korupciji."
U Avganistanu, muslimanskoj naciji od oko 40 miliona ljudi, aktivisti i zagovornici prava optužuju talibane da sprovode "rodni aparthejd" jer uskraćuju ženama obrazovanje, rad, slobodu kretanja i odlučuju kako se mogu pojaviti u javnosti.
Većina muslimana se slaže da islam omogućava ženama da se obrazuju. Ipak, talibani javno kažu da će omogućiti devojčicama pristup obrazovanju tek nakon što se osigura potpuna rodna segregacija i drugi neodređeni uslovi.
Skoro sve avganistanske srednje škole bile su rodno segregirane, a univerziteti su nametnuli striktno razdvajanje između muškaraca i žena nakon talibanskog preuzimanja vlasti.
Jusafzai kaže da u konzervativnim i tradicionalnim muslimanskim društvima širom sveta neki sveštenici takođe podržavaju ograničenja u obrazovanju, radu i njihovoj ulozi žena u javnom životu. Ali vlade u tim zemljama se obično protive ili ograničavaju takve ideje.
Poslednjih godina Saudijska Arabija - jedna od najkonzervativnijih sunitskih muslimanskih nacija - dozvolila je ženama da voze i dala im slobodu kretanja bez muškog staratelja. Ovi koraci su deo reformskog i modernog pokreta prestolonaslednika Muhameda bin Salmana.
Talibanska zabrana obrazovanja izazvala je univerzalnu osudu muslimana širom sveta.
"Talibanska zabrana obrazovanja žena nije ukorenjena u [islamskom] šerijatskom zakonu, već pre odražava kulturološke predrasude koje su u suprotnosti sa učenjem islama", rekao je Salam al-Maraiati, predsednik Muslimanskog veća za javne poslove u Sjedinjenim Američkim Državama.
On je rekao da suprotno praksi talibana, "islam naglašava važnost traženja znanja i podstiče sve pojedince, bez obzira na pol, da steknu obrazovanje".
Istorijski konflikt
Ali islamski naučnici i oni koji su pokušali da ubede talibane da ponovo otvore škole za devojčice nude drugačije objašnjenje.
Džon Muhamed But (John Mohammad Butt), islamski učenjak i bivši prezenter BBC-ja koji je jedini zapadnjak koji je diplomirao na indijskom Darul Uloom Deobandu, tvrdi da talibanska politika o obrazovanju devojčica nije plemenska već oblikovana stogodišnjim sukobom oko modernog obrazovanja.
"Problem je u tome što je obrazovanje devojčica u Avganistanu – i uopšte savremeno obrazovanje – generalno uvedeno u Avganistanu u skladu sa sekularnom agendom", rekao je on.
Tokom 1920-ih, koalicija konzervativnih sveštenika, plemenskih i zajednica lidera je svrgnula reformističkog kralja Amanulaha Kana. Želeo je da modernizuje Avganistan po sekularnoj liniji turskog lidera Kamala Ataturka i zalagao se za moderno obrazovanje i prava žena.
Ova opozicija modernosti i sekularizmu se nastavilo, a konzervativni klerici su se protivili obrazovanju i radu žena. To je postalo ključni deo islamističkog protivljenja prosovjetskim avganistanskim komunističkim vladama nakon vojnog udara u aprilu 1978. koji je okončao avganistansku monarhiju. Mudžahedini su optužili komuniste da šire nemoral promovišući obrazovanje i osnaživanje žena.
"Ovo je dovelo do posebne opreznosti konzervativnih krugova u Avganistanu u pogledu obrazovanja devojčica", rekao je But.
'Duboko ideološko uverenje'
Obidulah Bahir, predavač političkih nauka na Američkom univerzitetu u Avganistanu, postao je deo napora da se ukine zabrana razgovarajući sa talibanima prošle godine.
Ali on kaže da su napori propali jer je "zabrana stvar dubokog ideološkog ubeđenja" za sadašnjeg vrhovnog vođu talibana, Mulu Haibatulaha Akundzadu.
Bahir kaže da su najistaknutije talibanske vođe studirale u pakistanskim medresama i da su tako bile isključene iz sela i plemenskog života.
"Oni su indoktrinirani od strane Deobandijeve škole mišljenja tako da sada nametnu najstrožu verziju islama avganistanskom stanovništvu", rekao je on.
On tvrdi da je zabrana škola za devojčice namerna politika koju zastupa Akundzada, za koga kaže da je podržao knjigu talibanskog vrhovnog sudije Abdula Hakima Hakanija na arapskom jeziku "Islamski emirat i njegov sistem".
U ovoj knjizi, Hakani podržava marginalno islamsko mišljenje o preferiranju izbora jedne od žena proroka Muhameda, Savdah Bint Zam'ah, koja je odlučila da ostane kod kuće do svoje smrti.
Bahir kaže da Hakani ignoriše njegove druge žene i druge saputnice koje su imale aktivnu ulogu u mnogim sektorima društva i kako su služile kao studenti i učitelji muškarcima.
"Ovo marginalno mišljenje ne zastupaju svi talibanski lideri, ali čini se da je sadašnji apsolutni suveren, talibanski emir, ubeđen", rekao je on.
But kaže da je čak i Hakani priznao princip da ako postoji nešto na šta žene treba da imaju uticaja, onda je to nešto o čemu žene treba da uče.
"Nadam se da će talibanske vlasti u ne tako dalekoj budućnosti shvatiti da će obrazovanje za žene učiniti avganistanske žene boljim muslimankama", kaže on.
"To će im omogućiti da daju snažniji doprinos boljitku svoje zemlje."
Dve godine nakon što su se uhvatile ukoštac sa ovim pitanjem, izgleda da zapadne diplomate ohrabruju avganistanske konzervativne i svešteničke krugove da pronađu načine da okončaju zabranu.
Tom Vest (West), specijalni predstavnik SAD za Avganistan, nedavno je tvitovao da avganistanske žene moraju da budu obrazovane i da doprinesu ekonomiji kako bi pomogle svojoj zemlji da stane na svoje noge.
"Ako dođe do promene politike, to će biti zato što su to tražili Avganistanci, a ne kao rezultat stranih zahteva", napisao je on.
Facebook Forum