"Ja sam Dobrila Petrović koja je sinoć u svojih 68 godina, posle 45 godina življenja u stanu u Njegoševoj 65 izbačena na ulicu sa koferom. Imala sam sat vremena da spakujem svoj život od 68 godina u jedan kofer i da izađem napolje, da ostavim sudske izvršitelje i momke koji pakuju moje stvari", reči su Dobrile Petrović.
Njeno i iseljenje njene kćerke Snežane i dvoje unučadi trajalo je punih 14 sati, s obzirom da se ispred zgrade okupilo stotinak građana koji su pokušali da spreče izvršitelja i policiju.
Sada su, kaže Snežana Petrović u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), privremeno kod prijatelja.
"Zahvaljujući njima srećom nismo na ulici, ali bi u svakom drugom slučaju bili na ulici. Mi drugi, alternativni smeštaj nemamo", priča Snežana Petrović.
Zatekli smo ih ispred zgrade opštine Vračar, ni 200 metara od stana u kome su do juče živeli.
Tamo se okupilo i desetak građana, koji su došli da ih podrže. Neki od njih opremeljni transparentima sa natpisima poput "Stop progonu porodice(a)".
Međutim, u opštini su rekli da nisu adresa, odnosno da je, kako stoji u saopštenju koje je potpisala načelnica uprave Gordana Basta, "u pitanju privatni sudski spor u kome GO Vračar nije učestvovala".
Porodica Petrović iseljena je prema presudi koja je postala izvršna marta ove godine.
Dobrila Petrović je, kako su mediji pisali proteklih meseci, jedna od takozvanih zaštićenih stanara koje je nekadašnji vlasnik uspeo da iseli sudskim putem.
Agencija za restituciju se u saopštenju ogradila od napisa u medijima da je sporni stan bio predmet restitucije.
"Povodom navoda u medijima, u vezi sa iseljenjem porodice iz stana u Beogradu u Ulici Njegoševoj broj 65, da je sporni stan vraćen u postupku restitucije, Agencija saopštava da stan nije vraćen u postupku restitucije i nije predmet restitucije", navela je Agencija.
Kako se dodaje u saopštenju, iseljenje se sprovodi na osnovu odluke nekog drugog organa, a ne na osnovu rešenja Agencije za restituciju.
Oglasila se i Komora javnih izvršitelja, koja je saopštila da je "javni izvršitelj u slučaju iseljenja porodice Petrović sprovodio pravnosnažnu i izvršnu odluku Prvog osnovnog suda u Beogradu".
"Rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda određeno je iseljenje izvršnog dužnika, a javni izvršitelj je postupio u skladu sa ovlašćenjima poverenim zakonom", stoji u saopštenju Komore.
Inače, do sada je deložacija porodice Petrović pokušana nekoliko puta, a u noći četvrtak na petak su i iseljeni.
"Ja ne znam da li oni od mene očekuju da ja stan iznajmim i sa kojim primanjima?", pitala je Snežana Petrović ispre zgrade opštine Vračar. A osnovno pitanje je, dodaje – "zašto bih ja uopšte iznajmljivala stan?".
"Imam pravo na obeštećenje za dva društvena stana koje je moja baka 1945. godine menjala za stan, koji je takođe bio društveni u tom momentu, iz koga smo juče izbačeni na ulicu", pojašnjava Snešana Petrović.
Na stanu je po njihovom izlasku promenjena brava, ali zbog građana okupljenih na ulici, stvari nisu iznete i porodici je dat rok od osam dana da ih odatle iznesu.
Ćurčić: Potrebna intervencija države
Povodom ovog slučaja, Danilo Ćurčić, pravnik za ljudska prava, za RSE kaže da se stiče utisak da se država ne bavi dovoljno pitanjem adekvatnog stanovanja i iseljenjima koja se uglavnom završe tako što najugroženiji ostanu na ulici.
"Ono što jeste problem je da se država trudi da ceo taj problem prebaci na tržište koje bi trebalo da reguliše pitanje adekvatnog stanovanja. Međutim, to pogotovu nije slučaj u ovakvim situacijama kakvu smo videli u Njegoševoj. To nije slučaj koji može da se reši na taj način – potrebna je intervencija države kako bi se obezbedilo adekvatno stanovanje", ističe Ćurčić.
Porodica Petrović iz stana je iseljena bez obezbeđenog alternativnog smeštaja.
Danilo Ćurčić podseća da je Srbija potpisnica Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Ujedinjenih nacija, prema kojem je u svim iseljenima opština dužna da pronađe privremeni, alternativni smeštaj.
"Dakle, niti jedno iseljenje ne sme da se završi time da lica koja bivaju pogođena iseljenjem ostanu beskućnici, odnosno bez mogućnosti da sebi obezbede adekvatan smeštaj", dodaje Ćurčić.
Slučaj porodice Petrović nije usamljen. U Srbiji se slična iseljenja sprovode često. Mada su razlozi različiti, u mnogim slučajevima iseljenim porodicama nije bio obezbeđen alternativni smeštaj.
Slučaj koji je privukao najviše pažnje javnosti datira iz juna ove godine, kada je iz stana na Dorćolu iseljena porodica Havatmi. Prema dostupnim podacima, razlog je bio dug zbog koga je stan prodat na javnoj aukciji. To je učinjeno iako je porodica, po njihovim tvrdnjama, bila spremna da dug isplati.
Građani su i tada, kao i sada, okupljanjima bezuspešno pokušali da spreče izvršitelje.
Facebook Forum