Iranska policija sukobila se sa pristalicama opozicionog lidera Murhuseina Musavija u Teheranu na dan obežavanja 30. godišnjice od upada u američku Ambasadu.
Prema izjavama očevidaca barem petoro ljudi je uhapšeno, policija je ispalila suzavac na masu, a neki tvrde da su snage reda otvorila i vatru pristalice opozicije.
Uprkos policijske zabrane i zvaničnog upozorenja da će se na okupljanje opozicije „oštro“ odgovoriti, protivnici vlasti predsednika Mahmuta Ahmedinadžata izašli su na ulice, uz pokliče „Bog je velik!“:
Kako javljalju izveštači na ulicama Teherna je više hiljada pripadnika državnih snaga bezbednosti. Opozicioni lider Husein Musavi od početka je sa demonstrantima dok im se na centrlanom gradskom trgu pridružio i drugi opozicioni čelnik Mehdi Karubi. Na Internet stranici reformskih snaga je preneto kako demonstranti uzvikuju “smrt diktatorima” šaljući tako najdirektniju poruku predsedniku Ahmedinedžadu.
Centralni servis našeg Radija prenosi izjave nekih od svedoka uličnih sukoba:
“Snage bezbednosti nisu dopustile ljudima da krenu kao Hafte Tir Trgu. Ovde je jako puno pripadnika snaga bezbednosti. U ovom trenutku jasno mogu da vidim oko pedeset policajaca koji stoje preko puta centranog Trga”.
“Sukobi su se naglo proširili na sve strane. Veliki broj ljudi se kretao u pravcu centralnih ulica kada su policajci upotrebili gas, takođe su ispalili nekoliko metaka. Nekoliko ljudi je uhapšeno, uključujući i jednu ženu koja je na moje oči prebijena”.
ČEZNULI ZA SLOBODOM
Žestoki sukobi na ulicama glavnog grada Irana dogodili su se poslednji put u septembru nakon što je opozicija osporila izbornu pobedu Ahmetinedžada. U višednevnim demonstracijama na koje je policija odgovorila silom letele su i glave. Slike užasa sa poslednjih demonstracija, kao ni upozorenje Iranske revolucionarne garde i milicije "Basidž" da se ne obnavljaju protesti protiv sveštenog establišmenta, ipak nisu zaustavile rešenost opozicionih lidera da i dalje osporavaju legitimnost vlasti, zbog čega su ponovo pozvali na demonstracije i to baš na današnji dan koji se u Iranu obeležava poput praznika.
Naime, svakog 4. novembra anti-zapadnjačkim demonstracijama koje se uglavnom odvijaju ispred stare američke ambasade, obeležava se sećanje na događaj od pre trideset godina kada su nakon islamske revolucije u Iranu, tamošnji radikalni studenti zauzeli Ambasadu SAD, i u njoj 444 dana držali 53 američka državljanina kao taoce. Među njima je bio i zvaničik u Ambasadi Brus Landžin, koji o danima zatočeništva govori u ekskluzivnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa:
„Čeznuli smo za slobodom. U najkraćem to je to. Svako od mojih kolega, nas pedesettroje, doživeli smo različite vrste zlostavljanja. Većina nas smo se osećali strašno usamljeno u tom zatočeništvu. To je bio strašan psihološki pritisak. To me je apsolutno promenilo jednom za sva vremena. To je takođe produbilio posvećenost koju osećam prema mojoj zemlji, mojoj porodici, prema kolegama koje su bile zatočena sa mnom. Ali kada pogledam u nazad osećam i tugu zato što 30 godina kasnije još nismo pronašli način za dobre odnose između Sjedinjenih Država i Irana. To je poražavajuće za obe strane“.
Studenti su tvrdili da je njihov potez isprovociran odbijanjem Vašingtona da izruči svrgnutog šaha Mohameda Rezu Pahlavija, koji se do smrti se nije vratio u Iran.
Povodom godiišnjice događaja koji se duboko urezao u iransko – američke odnose i koji do danas dve zemlje nisu prevazišle, predsednik SAD Barak Obama oglasio se saopštenjem u kome stoji da citat „već trideset godina slušamo čemu se protivi Vlada Irana“.
„Vreme je da Teheran izabere da li će da živi u prošlosti ili će da se odluči za put koji će mu otvoriti veće mogućnosti za prosperitet i pravdu za svoj narod“, navedeno je u Obaminom saopštenju.
Prema izjavama očevidaca barem petoro ljudi je uhapšeno, policija je ispalila suzavac na masu, a neki tvrde da su snage reda otvorila i vatru pristalice opozicije.
Uprkos policijske zabrane i zvaničnog upozorenja da će se na okupljanje opozicije „oštro“ odgovoriti, protivnici vlasti predsednika Mahmuta Ahmedinadžata izašli su na ulice, uz pokliče „Bog je velik!“:
Kako javljalju izveštači na ulicama Teherna je više hiljada pripadnika državnih snaga bezbednosti. Opozicioni lider Husein Musavi od početka je sa demonstrantima dok im se na centrlanom gradskom trgu pridružio i drugi opozicioni čelnik Mehdi Karubi. Na Internet stranici reformskih snaga je preneto kako demonstranti uzvikuju “smrt diktatorima” šaljući tako najdirektniju poruku predsedniku Ahmedinedžadu.
Centralni servis našeg Radija prenosi izjave nekih od svedoka uličnih sukoba:
“Snage bezbednosti nisu dopustile ljudima da krenu kao Hafte Tir Trgu. Ovde je jako puno pripadnika snaga bezbednosti. U ovom trenutku jasno mogu da vidim oko pedeset policajaca koji stoje preko puta centranog Trga”.
“Sukobi su se naglo proširili na sve strane. Veliki broj ljudi se kretao u pravcu centralnih ulica kada su policajci upotrebili gas, takođe su ispalili nekoliko metaka. Nekoliko ljudi je uhapšeno, uključujući i jednu ženu koja je na moje oči prebijena”.
ČEZNULI ZA SLOBODOM
Žestoki sukobi na ulicama glavnog grada Irana dogodili su se poslednji put u septembru nakon što je opozicija osporila izbornu pobedu Ahmetinedžada. U višednevnim demonstracijama na koje je policija odgovorila silom letele su i glave. Slike užasa sa poslednjih demonstracija, kao ni upozorenje Iranske revolucionarne garde i milicije "Basidž" da se ne obnavljaju protesti protiv sveštenog establišmenta, ipak nisu zaustavile rešenost opozicionih lidera da i dalje osporavaju legitimnost vlasti, zbog čega su ponovo pozvali na demonstracije i to baš na današnji dan koji se u Iranu obeležava poput praznika.
Naime, svakog 4. novembra anti-zapadnjačkim demonstracijama koje se uglavnom odvijaju ispred stare američke ambasade, obeležava se sećanje na događaj od pre trideset godina kada su nakon islamske revolucije u Iranu, tamošnji radikalni studenti zauzeli Ambasadu SAD, i u njoj 444 dana držali 53 američka državljanina kao taoce. Među njima je bio i zvaničik u Ambasadi Brus Landžin, koji o danima zatočeništva govori u ekskluzivnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa:
„Čeznuli smo za slobodom. U najkraćem to je to. Svako od mojih kolega, nas pedesettroje, doživeli smo različite vrste zlostavljanja. Većina nas smo se osećali strašno usamljeno u tom zatočeništvu. To je bio strašan psihološki pritisak. To me je apsolutno promenilo jednom za sva vremena. To je takođe produbilio posvećenost koju osećam prema mojoj zemlji, mojoj porodici, prema kolegama koje su bile zatočena sa mnom. Ali kada pogledam u nazad osećam i tugu zato što 30 godina kasnije još nismo pronašli način za dobre odnose između Sjedinjenih Država i Irana. To je poražavajuće za obe strane“.
Studenti su tvrdili da je njihov potez isprovociran odbijanjem Vašingtona da izruči svrgnutog šaha Mohameda Rezu Pahlavija, koji se do smrti se nije vratio u Iran.
Povodom godiišnjice događaja koji se duboko urezao u iransko – američke odnose i koji do danas dve zemlje nisu prevazišle, predsednik SAD Barak Obama oglasio se saopštenjem u kome stoji da citat „već trideset godina slušamo čemu se protivi Vlada Irana“.
„Vreme je da Teheran izabere da li će da živi u prošlosti ili će da se odluči za put koji će mu otvoriti veće mogućnosti za prosperitet i pravdu za svoj narod“, navedeno je u Obaminom saopštenju.
