Pregovori o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma nastavljeni su u Beču s nadom da bi u novoj rundi razgovora mogao da bude postignut dogovor, mada su prepreke i dalje velike, između ostalog i u vidu nepoverenja koje vlada između Vašingtona i Teherana, pišu svetski mediji.
Šatl diplomatija
Šesta runda razgovora i indirektnih pregovora Teherana i Vašingtona počela je u Beču u subotu, 12. juna uobičajeno sastankom strana koje su ostale u sporazumu posle povlačenja SAD pod predsednikom Donaldom Trampom (Trump) – Irana, Rusije, Kine, Francuske, Britanije, Nemačke i Evropske unije, ukazuje Rojters (Reuters).
Delegacija SAD u pregovorima, koji su poznati kao Zajednička komisija za Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPoA), nalazi se u hotelu preko puta jer Iran odbija sastanak s Amerikancima licem u lice.
Glavni koordinator razgovora, zvaničnik EU za spoljnu politiku Enrike Mora (Enrique), koji vodi šatl diplomatiju između Irana i SAD, rekao je da očekuje dogovor u ovoj rundi pregovora, mada su drugi izaslanici oprezniji, navodeći da mnoga teška pitanja tek treba rešiti.
Iranski pregovarač Abas Arakči sugerisao je da je malo verovatno da će razgovori biti završeni pre iranskih predsedničkih izbora u petak, 18. juna.
Nuklearni dogovor Irana i šest svetskih sila nametnuo je stroga ograničenja na iranske nuklearne aktivnosti osmišljenih da produže vreme koje bi Teheranu bilo potrebno da dobije dovoljno fisilnog materijala za nuklearno oružje, ako to odluči, s dva do tri meseca na najmanje godinu dana, ukazuje Rojters, dodajući da Iran negira da radi na nuklearnom oružju, tvrdeći da su njegovi ciljevi mirnodopski.
Tramp je povukao SAD iz dogovora 2018. i ponovo uveo ekonomske sankcije ukinute tim sporazumom, na šta je Iran odgovorio kršenjem mnogih ograničenja iz sporazuma, proizvodeći uranijum obogaćen više od dozvoljenog i na više nivoe čistoće, blizu potrebnih za oružje.
Pregovarači Evropske unije rekli su da su nastavljeni razgovori o iranskom nuklearnom programu na putu da ožive sporazum, prenosi Asošiejtid pres (Associated Press).
"Napredujemo, ali pregovori su intenzivni i (ostaje) niz pitanja, uključujući i način kako korake treba implementirati", rekao je predstavnik EU Alen Maton (Alain Matton) novinarima u Beču.
Diplomate, kako navodi AP, kažu da pregovore komplikuju faktori poput redosled predloženih mera, koje se tiču poboljšanja iranskih kapaciteta za nuklearnu obradu od povlačenja SAD, kao i predsednički izboru u Iranu ove nedelje.
Iranski nuklearni sporazum doneo je Teheranu ublažavanje sankcija u zamenu za obavezu da omogući opsežno međunarodno nadgledanje dok je demontirao veći deo nuklearnog programa. Tramp je povukao SAD iz dogovora 2018. tvrdeći da je Iran dobio previše ustupaka, a da nije obuzdao agresivno ponašanje u regionu, kao ni ambicije za proizvodnju nuklearnog oružja. SAD su vratile i pojačale sankcije, izazivaju tešku recesiju u Iranu.
Iranski zvaničnici odbacuju sugestiju da bi neki od uslova dogovorenih 2015. trebalo da budu promenjeni, insistirajući da će se pridržavati sporazuma čim se Vašington vrati na politiku pre Trampove sankcija.
Poruka Bajdenove administracije Iranu
Uoči nove runde nuklearnih pregovora administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) ukinula je sankcije trojici bivših iranskih zvaničnika i nekolicini energetskih kompanija, signalizirajući spremnost Vašingtona da dodatno ublaži ekonomski pritisak na Iran ako zemlja promeni kurs, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Portparol Stejt departmenta rekao je novinarima prošle nedelje da to nema "apsolutno nikakve veze" s pregovorima o nuklearnom sporazumu i ukidanje sankcija je obrazloženo time što ti zvaničnici više nisu uključeni u sankcionisane entitete, ali, ističe list, zvaničnici upoznati s pregovorima u Beču kažu da je Bajdenova administracija razmatrala kako može da da podstrek pregovorima.
Američki zvaničnici su ranije rekli da je Vašington spreman da ukine većinu sankcija uvedenih u vreme Trampa, u okviru dogovora o obnovi sporazuma iz 2015. Zasad SAD insistiraju da će zadržati druge sankcije povezane s terorističkim aktivnostima, uključujući sankcije paramilitarnoj Revolucionarnoj gardi koja ima značajan uticaj na iransku vladu, ekonomiju i spoljnu politiku.
Dok su u četvrtak, 10. juna, SAD ukinule neke sankcije, takođe su uvele nove protiv osoba i kompanija za koje Vašington tvrde da pomažu finansiranje Revolucionarne garde i Huti pobunjenika u Jemenu.
Mere objavljene u četvrtak su tek delić širokog spektra sankcija Iranu i ne očekuje se da donesu značajno finansijsko ili ekonomsko olakšanje Teheranu, ukazuje Volstrit džurnal i dodaje da se, imajući u vidu značajne razlike između strana u pregovorima u Beču, ne očekuje da će ukidanje sankcija pomoći u ostvarivanju proboja u pregovorima.
Utoliko je to signal Iranu da Bajdenova administracije ne samo da je spremna da deluje, već da ima i administrativne i pravne kapacitete da to uradi, kažu analitičari.
Nepoverenje u pregovorima
Iran i SAD su, prema rečima američkog zvaničnika, ostvarili napredak u praktično svakom pitanju o kojem se raspravljalo na indirektnim sastancima u protekla dva meseca, ali s početkom šeste runde, Bajdenova administracija nije sigurna da li je konačni sporazum bliži sad nego na početku razgovora, piše Vašington post (The Washington Post).
Jedan od zvaničnika administracije uključenih u pregovore rekao je da se preostala pitanja mogu rešiti "za nekoliko nedelja", ali je istakao da 70 ili 80 odsto razgovora "nije važno", sve dok se ne prevaziđe bazično nepoverenje između dve strane i dok se ne donesu političke odluke o prihvatanju rezultata pregovora.
Bajdenova administracija je naznačila da je spremna da ukine mnoge od američkih sankcija, dok Iran navodi da je spreman da poništi korake u kršenju sporazuma kao odgovora na Trampove sankcije, piše Vašington post, ukazujući na reči da evropskog zvaničnika, koji tražio da ne bude imenovan, da je sporazum izvodljiv, ali da je pitanje dogovora političko.
Na najvišim političkim nivoima, obe strane žele nešto što bi im znatno olakšalo da dogovor predstave kod kuće, ali što druga strana ne može da da, ističe američki list.
Iran traži garancije da se buduća administracija neće ponovo povući i uvesti sankcije, dok Bajdenova administracija želi da Iran izričito prihvati da sporazum vodi ka daljim pregovorima o dužim i jačim ograničenjima nuklearnog programa, kao i o programima balističkih projektila, ljudskim pravima i navodnoj podršci terorističkim grupama.
Idealni cilj – zona bez nuklearnog oružja
Iako dogovor o oživljavanju iranskog nuklearnog programa sada deluje moguće, neke od ključnih odredbi imaju rok trajanja, zbog čega bi kritični aspekt procesa trebalo da bude uvod za dalje sporazume koji bi mogli ublažiti zabrinutost zbog iranskih dugoročnih ambicija i ograničiti započetu trku u nuklearnom naoružanju u regionu, piše Njujork tajms (New York Times) u uredničkom komentaru uz ocenu da bi idealni rezultat bila zona bez nuklearnog oružja na Bliskom istoku.
Čini se da su uslovi za oživljavanje dogovora sada povoljni, pošto iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei navodno želi obnavljanje sporazuma pre nego što novi predsednik u avgustu preuzme funkciju, ocenjuju urednici lista. Očekuje se da će Hasana Rohanija na čelu Irana zameniti pripadnik tvrde struje Ebrahim Raisi – ako bude postignut dogovor, on će uživati koristi od njega bez odgovornosti u slučaju da opet propadne.
Međutim, ističe Njujork tajms, prema dogovoru iz 2015. godine, ograničenje proizvodnje nuklearnog goriva koje je Iran prihvatio ističe 2030. Kako je malo verovatno da će Iran prihvatiti dugoročna ograničenja koja bi važila samo za njega, cilj bi trebalo da bude da za sve zemlje oko Persijskog zaliva važe isti standardi i osnivanje zone bez nuklearnog oružja u regionu. Takva ideja je već razmatrana 70-ih godina, a takve zone postoje u Africi, Latinskoj Americi, centralnoj i jugoistočnoj Aziji.
Dok bi skeptici mogli odbaciti tu ideju, makar zbog izraelskog nepriznatog posedovanja nuklearnog oružja, napredak je moguć između Irana i njegovih arapskih suseda. Saudijska Arabija, ogorčeni rival Irana, objavila je da želi da napravi niz nuklearnih elektrana, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati prošle godine završili prvu nuklearnu elektranu. Jedna od mogućnosti bi mogla biti, ističe list, da iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma budu pretvorena u multilateralni konzorcijum koji bi region snabdevao nuklearnim gorivom.
I u vreme međusobnih optužbi i nepoverenje, postoje naznake da bi stvari mogle da se promene, ocenjuje Njujork tajms. Iranski zvaničnici su rekli da je Teheran u slučaju povratka SAD nuklearnom dogovoru, spreman da razgovora o svojoj ulozi u regionu, dok je ranije ove godine održan niz sastanak između saudijskih i iranskih zvaničnika, prvi put posle više godina.
Ideja miroljubive saradnje u Persijskom zalivu danas možda zvuči nerealno s obzirom na nivo nepoverenja, ali, ukazuje Njujork tajms u uredničkom komentaru, vredi se setiti da su Iran i Saudijska Arabija nekada gajili bliže odnose, a 2001. čak i potpisali bezbednosni pakt.
Facebook Forum