Putopis iranskog vladara Nasera al-Dina Šaha, prvi put objavljen na engleskom jeziku 1874, nudi fascinantan uvid u šahovo putovanje kroz Rusiju, zapadnu Evropu i Kavkaz gde je bio prethodne godine. Bilo je to prvo putovanje iranskog vladara te vrste.
Dole ispod, uglavnom šahovim rečima, nalaze se detalji putovanja koje će imati ulogu u transformaciji Irana. Fotografije korišćene u ovoj priči snimljene su na mestima koja je šah posetio otprilike u to vreme.
"Hvala Bogu, pobegli smo s otvorenog mora i ušli u veliku reku po imenu Volga, koja ima veliku draž", napisao je Naser o svojim prvim susretima s Ruskim Carstvom posle putovanja brodom preko Kaspijskog mora iz Irana maja 1873. "Ovaj tok je veoma širok; toliko da... obični mušketni kuršum ne bi stigao s obale na obalu".
"U svakom selu je podignuta crkva, veoma lepa i veličanstvena. Zanimanje ljudi ovih sela je pecanje", primetio je šah u svojim prvim utiscima o običnim Rusima.
Dok su se približavali nekim od sela, Naser je rekao da su "stanovnici pohrlili na obalu reke i viknuli: 'Ura!'"
Kada je načelnik jednog mesta na Volgi izneo tradicionalne darove hleb i so, šah je naveo da je datum njegovog dolaska upisan u poslužavnik.
S juga Rusije, šah i njegova pratnja prevezeni su železnicom, što je za njega očigledno bilo novo iskustvo.
"Brzina voza je bila tolika da smo pretekli vrane u letu", napisao je zadivljeni Naser.
Šah je očigledno u Rusiji prvi put naučio rečnik železnice.
"'Stanica' je mesto gde vozovi staju da bi im podmazali točkove i gde putnici piju kafu i osveženje", primetio je on.
U drugom pasusu, tunel kroz koji su prošli opisao je kao "rupu u planini".
Kako se voz približavao Moskvi, počeli su formalni aspekti posete, kada su šah i njegova pratnja obukli svoje uniforme i kada im je pokazan Kremlj, a zatim su verovatno pozvani u Boljšoj teatar, gde je prvi put video balet.
"Zavesa se podigla i pojavio se čudan svet. Veliki broj žena krenuo je da pleše. Ovaj ples i nastup se zove balet, odnosno predstava i ples bez govora."
Detalje te umetničke forme, napisao je, "nije moguće opisati".
U Sankt Peterburgu, šahov putopis postaje frustrirajuće diplomatski dok se susreće s carem Aleksandrom Drugim, čovekom "visokog rasta i uzvišenog, koji govori s velikom ozbiljnošću i ide dostojanstvenim hodom".
Za sadržaj razgovora dva suverena, šah očigledno smatra da nisu za objavljivanje i samo usputno kaže da su bili "dugi i prijatni". Zapravo, mnogo je toga zavisilo od interakcije između dva vladara, čije su zemlje tek nedavno postigle delikatan mir posle vekova sukoba oko kontrole nad Kavkazom.
U Sankt Peterburgu, pozorišne predstave su izgleda bile nešto razuzdanije od baleta koji je očarao šaha u Moskvi. Jedna od glumica, opisana kao "debela žena obučena u hulahopke, golih grudi i nogu", vozila je bicikl oko zapaljenih boca vina postavljenih na pod bine.
"Na kraju je pala s vozila na pod i suknje joj se zapalila", primetio je šah.
Činilo se da je iranski vladar posebno oduševljen Peterhofom, kraljevskom rezidencijom izvan Sankt Peterburga.
"To mesto je kao raj", naveo je šah tokom detaljnog opisa fontana i staza koje se protežu do Finskog zaliva.
Šah je 29. maja otišao na zapad i prošao kroz današnju Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Švajcarsku, Italiju, Grčku i Tursku pre nego što je krenuo ka Gruziji na povratku u Iran.
Šahov dolazak brodom do Potija, na zapadu današnje Gruzije, obeležila je nebeska drama kada je munja udarila u more samo nekoliko metara od kraljevskog čamca, "uz tutnjanje kao od hiljadu topova".
Na obali Gruzije, šaha su dočekala "razna plemena i nacionalnosti" među kojima su bili Čerkezi, Lezgini, Jermeni, Gruzijci i dagestanski muslimani, kao i Mingreli, etnička grupa koja je fascinirala šaha.
"Ovaj region je deo zemlje golih glava", napisao je Naser o Mingrelima. "Čitavo stanovništvo zemlje idu gole glave. Žene, muškarci ili deca ne prihvataju praksu da nose šešire ili kape na glavi."
Skoro u sledećem dahu, šah je izgledao kao da protivreči toj tvrdnji o gologlavima opisujući kako mingrelski ratnici nose "crvenu tkaninu oko glave preko turbana, pištolj i veliki nož za pojasom".
Njihove uniforme su, kako je naveo, "ličile na uniforme Zuava u Francuskoj i plemena Hindustana, ali su njihove muskete bile puške na iglu napravljene u fabrici u Tuli".
Šah je stigao vozom u Tbilisi 29. avgusta i čini se da je bio prijatno iznenađen njegovim izgledom.
"Pre 50 godina ovaj grad je bio veoma jadan i prljav", tvrdio je šah ne precizirajući kako je znao u kakvom je stanju bio taj grad pre nego što se on rodio. "Sada se postepeno grade privatne kuće i javne zgrade, škole i fakulteti, široke ulice popločane kamenom".
Kao i u Potiju, šah je u Tbilisiju bio zapanjen etničkom mešavinom "Persijanaca, Gruzijaca, Rusa, Dagestanaca, Čerkeza, Nemaca, Jermena".
Tada, kao i sada, gruzijsko voće se izdvajalo po kvalitetu. Šah je izdvojio lubenice, grožđe, kruške, kao i tbilisijske krastavce.
Ipak, krećući prema Bakuu, u današnjem Azerbejdžanu, šah prikazuje osunčanu pustoš na putu prema istoku.
"Kada smo izašli iz Tbilisija, nije bilo nijednog traga dela ljudi ni sa jedne strane našeg puta: dokle god se prostirao pogled, sve su bile melanholične ravnice ili smeđe planine", napisao je on.
Na teritoriji današnjeg Azerbejdžana, šah očigledno više nije osećao potrebu za diplomatskim taktom ili mu je putovanje dosadilo.
"Bašte okružuju grad Ganđu, ali su u njemu kuće siromašne i bedne", požalio se on.
Prostor u kojem je odseo šah je opisao kao "veoma jadan stan na vrhu brda".
Na poslednjoj deonici na putu do kuće, izgleda da je šahovom strpljenju bio kraj.
"Ceo put do Bakua bio je suv i loš. U stvari, ravnica i planine su tako suve i tako jadne da to nismo ni videli ni čuli. Naše današnje putovanje je bilo preko dela zemlje koji se zove Spaljena zemlja – prikladan naziv za takav region".
Šah je samo nakratko zastao u Bakuu pre nego što se ukrcao na brod do kuće.
Putovanje kroz nekoliko imperija je navodno ostavilo značajan utisak na šaha i nadaleko se smatralo diplomatskim uspehom. Ubrzo po povratku u Iran, Naser je počeo da radi na gradnji male železnice u blizini Teherana.