Dostupni linkovi

Novi iranski predsednik upozorava SAD da njegova zemlja neće reagovati na pritisak


Novoizabrani predsednik Irana Masud Pezeškijan, 6. jul 2024.
Novoizabrani predsednik Irana Masud Pezeškijan, 6. jul 2024.

Novoizabrani predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da će njegova vlada stvoriti "ravnotežu u odnosima sa svim zemljama" u skladu sa nacionalnim interesima i poručio Sjedinjenim Američkim Državama da njegova zemlja "neće odgovoriti na pritisak".

Pezeškijan je u članku u državnom listu Teheran Times pozvao je na "konstruktivne odnose" sa zapadnim zemljama kako bi se Iran "izvukao iz izolacije" i založio se za oživljavanje nuklearnog sporazuma iz 2015. između Irana i globalnih sila.

U tekstu "Moja poruka novom svetu" on je hvalio predsedničke izbore koji su "pokazali izuzetnu stabilnost" i rekao da će ispuniti obećanja koja je dao tokom predizborne kampanje.

Pezeškijan, 69-godišnji kardiohirurg i dugogodišnji poslanik, pobedio je konzervativnog kandidata, bivšeg nuklearnog pregovarača Saida Džalilija u drugom krugu izbora. Izbori su raspisani pošto je prethodni predsednik Ebrahim Raisi poginuo u padu helikoptera u maju.

Novoizabrani predsednik je u poruci naveo da će njegova administracija "dati prioritet jačanju odnosa sa susedima" i pozvao arapske zemlje da iskoriste "sve diplomatske poluge" kako bi se obezbedio trajni prekid vatre u ratu u Pojasu Gaze između Izraela i Hamasa, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom.

Iran je dugo podržavao Hamas, a Pezeškijan je u sredu u poruci šefu te grupe Ismailu Hanijeu izrazio punu podršku "palastinskom otporu".

Pezeškijan je u tekstu pozdravio odnose Irana s Rusijom i Kinom koje su "dosledno stajale uz nas u teškim vremenima". On je rekao da je Moskva "cenjeni strateški saveznik" i da će njegova vlada proširiti bilateralnu saradnju. Takođe je izrazio spremnost da "podrži inicijative koje imaju za cilj" postizanje mira između Rusije i Ukrajine u ratu koji je u toku koji je ušao u treću godinu.

On je takođe rekao da se raduje unapređenju saradnje sa Pekingom i pozdravio Kinu zbog posredovanja u sporazumu o normalizaciji odnosa između Irana i Saudijske Arabije posle sedam godina diplomatskih tenzija.

Dijalog s Evropom

Pezeškijan je naveo da se nada poboljšanju odnosa sa evropskim državama, iako ih je optužio da ne ispunjavaju obavezu da ublaže posledice američkih sankcija.

Vašington se jednostrano povukao iz sporazuma 2018. godine, ponovo uveo sankcije i naveo Iran da postepeno smanji ispunjavanje obaveza iz tog sporazuma koji je imao za cilj smanjenje nuklearnih aktivnosti za koje Teheran tvrdi da ima mirnodopske svrhe.

On je naveo da su se posle povlačenja SAD iz sporazuma iz 2015. godine, evropske zemlje obavezale da će pokušati da ga spasu i ublaže posledice američkih sankcija.

"Evropske zemlje su odustale od svih tih obaveza", napisao je Pezeškijan.

"Uprkos tim pogrešnim koracima, nadam se uključivanju u konstruktivan dijalog sa evropskim zemljama kako bismo naše odnose postavili na pravi put, zasnovane na principima međusobnog poštovanja i ravnopravnim osnovama", dodao je on.

Portparolka Evropske unije Nabila Masrali ranije je čestitala Pezeškijanu na njegovom izboru, dodajući da je Brisel "spreman da se angažuje sa novom vladom u skladu sa politikom kritičkog angažovanja EU".

U poruci SAD, on je podvukao odbijanje Teherana da "reaguje na pritisak", dodajući da je Iran prihvatio nuklearni sporazum i da je u potpunosti ispunio svoje obaveze.

Pezeškijan je rekao da je povlačenje SAD nanelo "stotine milijardi dolara štete" iranskoj ekonomiji i izazvalo "neopisivu patnju, smrt i uništenje iranskom narodu – posebno tokom pandemije kovida" zbog sankcija.

Pezeškijan je rekao da zapadne zemlje "ne samo da su propustile istorijsku priliku da smanje i upravljaju tenzijama u regionu i svetu, već su i ozbiljno potkopale Sporazum o neširenju nuklearnog oružja” i naveo da "odbrambena doktrina Irana ne uključuje nuklearno oružje".

Iran je imao indirektne razgovore s administracijom predsednika Džoa Bajdena (Joe BIden), iako nije bilo jasnog pomaka ka ograničavanju nuklearnog programa Teherana radi ukidanja ekonomskih sankcija.

Pezeškijan je u tekstu takođe optužio američku administracija za eskalaciju "neprijateljstava" ubistvom generala Kasema Sulejmanija, arhitekte regionalnih vojnih aktivnosti Irana, koji je ubijen u napadu u američkom napadu dronom u susednom Iraku 2020.

Pored regionalnih previranja i napetih odnosa oko iranskog nuklearnog programa, iranski predsednik se suočava sa mnogim izazovima na lokalnom nivou.

On sada mora da ubedi gnevnu javnost – mnogi u Iranu su pod finansijskim pritiskom zbog sankcija, tvrdoglavo visoke inflacije i nezaposlenosti – da može da sprovede obećane promene dok radi s administracijom kojom još uvek uglavnom upravljaju pripadnici tvrde linije.

Pezeškijan se u Iranu smatra "reformistom" i bio je jedini kandidat iz tog tabora kojem je dozvoljeno da se kandiduje na izborima, za koje je sve kandidate odobrio Savet staratelja Irana. Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ima poslednju reč o svim važnim političkim pitanjima u zemlji.

Izvori: AP, AFP
XS
SM
MD
LG