Postoji realna mogućnost da Srbija do kraja godine dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i da u isto vreme dobije i datum za početak pregovora, izjavila je za RSE Tanja Fajon, poslanik Evropskog parlamenta, član Spoljnopolitičkog odbora i Komiteta za građanske slobode i pravdu.
Fajon, koja je i evropski izvestilac za viznu liberalizaciju za zemlje zapadnog Balkana, u razgovoru za RSE govori i o problemu lažnih azilanata.
„Sigurno je da je Srbija hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića učinila puno, i da je to bilo nešto vrlo pozitivno i bitno u procesu prema Evropskoj uniji. Naravno to još nije sve ali, u svakom slučaju, očekujem da će Srbija u oktobru dobiti status kandidata. Mislim da bi to bila pozitivna i veoma bitna vest za vlasti u Beogradu i za srpske građane. I nadam se da će sa statusom biti poznat i datum početka pregovora. To je nešto što bi bilo dobro za Srbiju, mada joj predstoji dug i naporan proces. Ali Srbija igra veoma važnu ulogu u regionu, i ja bih želela da sve zemlje zapadnog Balkana što pre moguće naprave korak dalje ka Evropskoj uniji. I Srbija je sada na dobrom putu.“
Fajon: Smatram da je to moguće. Verujem da postoji realna mogućnost da Srbija do kraja ove godine dobije i status kandidata i datum početka pregovora. Moguće je, ali zavisi sada od saradnje sa srpskim vlastima, šta će se još desiti do godišnjeg odmora... Naravno, odlično bi bilo kada bi videli i hapšenje haškog optuženika Gorana Hadžića. Kada bi se to desilo to bi bio još jedan pozitivan korak. No, u svakom slučaju, ja se nadam da će u oktobru biti pozitivna vest.
Fajon: Kada se radi o kandidaturi i datumu pregovora mislim da bi se teško govorilo o tome koji su to konkretni uslovi. Jer, na kraju krajeva, tu je u pitanju i politička snaga zemalja članica. Da li će one biti spremne da stvaraju ove uslove za otvaranje i datum početka pregovora. Mislim da je Srbija učinila puno, da su učinjeni pozitivni koraci, i da bi bilo dobro da dobije i datum za pregovore.
Prerano govoriti o Kosovu
Poslanik EP Tanja Fajon u razgovoru sa novinarom RSE Zoranom Glavonjićem, jun 2011.
Fajon: Mislim da je prerano da se govori o tome šta mora Srbija da prihvati ili ne oko Kosova. To je vrlo osetljivo pitanje, i ne bih to sada želela da komentarišem. Sada imamo pregovore između Kosova i Srbije, taj tehnički dijalog, i bitno je da se stvaraju normalni uslovi za život ljudi sa obe strane.
Fajon: Teško je detaljnije govoriti o tome. Pratim izveštaje koje dobijamo od Komisije, evropske spoljnopolitičke službe i drugih institucija. Nekada su ti izveštaji pozitivni, nekada negativni, a nadam se da će obe strane biti kredibilni i dobri partneri u razgovorima.
Fajon: Istina je da se broj imigranata smanjio, ali to ne znači da je sada sve u redu. Još uvek ima građana Srbije koji traže azil u Nemačkoj, Belgiji, i još su te zemlje zabrinute. Zbog toga je bitno da srpske vlasti i dalje rade sve kako građani ne bi kršili pravo slobode kretanja. Beograd je učinio puno u poslednjih nekoliko nedelja i meseci, ali je bitno da se nastavi sa informativnom kampanjom i jačanjem kontrole na granici. Potrebno je i da se stvaraju uslovi da pripadnici nacionalnih manjina, koji sada traže azil, imaju normalne uslove života u Srbiji. Da ne bi tražili nelegalne puteve za život u zapadnoj Evropi.
Fajon: Sigurno je da u prvom periodu, kada smo prošle godine imali zabrinjavajuće informacije o velikom broju azilanata, srpske vlasti možda nisu reagovale dovoljno brzo. Imala sam informacije da se u prvih nekoliko meseci po ukidanju viza nije puno radilo. Jer to nije bio kraj neke faze, to je proces koji ide dalje, i mislim da vlasti nisu bile predane ispunjavanju uslova. U poslednjih nekoliko meseci, kada je situacija bila vrlo alarmantna, dobili smo neke pozitivne korake. Dakle sada smo u situaciji u kojoj, nadam se, više nikada nećemo opet postaviti pitanje vraćanja Srbije na crnu šengensku listu. Mislim da je dobro da građani i vlasti znaju šta su pravila slobode kretanja i šta su uslovi koje koraju prihvatiti.
Fajon, koja je i evropski izvestilac za viznu liberalizaciju za zemlje zapadnog Balkana, u razgovoru za RSE govori i o problemu lažnih azilanata.
„Sigurno je da je Srbija hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića učinila puno, i da je to bilo nešto vrlo pozitivno i bitno u procesu prema Evropskoj uniji. Naravno to još nije sve ali, u svakom slučaju, očekujem da će Srbija u oktobru dobiti status kandidata. Mislim da bi to bila pozitivna i veoma bitna vest za vlasti u Beogradu i za srpske građane. I nadam se da će sa statusom biti poznat i datum početka pregovora. To je nešto što bi bilo dobro za Srbiju, mada joj predstoji dug i naporan proces. Ali Srbija igra veoma važnu ulogu u regionu, i ja bih želela da sve zemlje zapadnog Balkana što pre moguće naprave korak dalje ka Evropskoj uniji. I Srbija je sada na dobrom putu.“
RSE: Kakvo je sada raspoloženje u Evropskoj uniji, da li je moguće da Srbija do kraja godine dobije i kandidaturu i datum pregovora?
Mislim da je Srbija učinila puno, da su učinjeni pozitivni koraci, i da bi bilo dobro da dobije i datum za pregovore.
RSE: Da li postoje još neki uslovi za Srbiju na putu evropskih integracija, pogotovu kada se radi o kandidaturi i datumu pregovora?
Fajon: Kada se radi o kandidaturi i datumu pregovora mislim da bi se teško govorilo o tome koji su to konkretni uslovi. Jer, na kraju krajeva, tu je u pitanju i politička snaga zemalja članica. Da li će one biti spremne da stvaraju ove uslove za otvaranje i datum početka pregovora. Mislim da je Srbija učinila puno, da su učinjeni pozitivni koraci, i da bi bilo dobro da dobije i datum za pregovore.
Prerano govoriti o Kosovu
RSE: Ovde se mnogo govori o Kosovu, i eventualnom priznavanju Kosova kao države pre ulaska Srbije u Evropsku uniju. Da li Evropska unija ima stav o tome, da li Srbija mora da prizna Kosovo da bi ušla u EU?
RSE: Koliko ste zadovoljni tokom razgovora Beograda u Prištine?
Fajon: Teško je detaljnije govoriti o tome. Pratim izveštaje koje dobijamo od Komisije, evropske spoljnopolitičke službe i drugih institucija. Nekada su ti izveštaji pozitivni, nekada negativni, a nadam se da će obe strane biti kredibilni i dobri partneri u razgovorima.
RSE: Imate li nove podatke o prilivu imigranata iz Srbije, takozvanih lažnih azilanata? Da li i dalje postoji opasnost da Srbiji budu vraćene vize?
Fajon: Istina je da se broj imigranata smanjio, ali to ne znači da je sada sve u redu. Još uvek ima građana Srbije koji traže azil u Nemačkoj, Belgiji, i još su te zemlje zabrinute. Zbog toga je bitno da srpske vlasti i dalje rade sve kako građani ne bi kršili pravo slobode kretanja. Beograd je učinio puno u poslednjih nekoliko nedelja i meseci, ali je bitno da se nastavi sa informativnom kampanjom i jačanjem kontrole na granici. Potrebno je i da se stvaraju uslovi da pripadnici nacionalnih manjina, koji sada traže azil, imaju normalne uslove života u Srbiji. Da ne bi tražili nelegalne puteve za život u zapadnoj Evropi.
RSE: Da li ste zadovoljni kako su reagovale srpske vlasti, pogotovo jer je bilo reči da je trebalo mnogo ranije rešavati problem lažnih azilanata?
Fajon: Sigurno je da u prvom periodu, kada smo prošle godine imali zabrinjavajuće informacije o velikom broju azilanata, srpske vlasti možda nisu reagovale dovoljno brzo. Imala sam informacije da se u prvih nekoliko meseci po ukidanju viza nije puno radilo. Jer to nije bio kraj neke faze, to je proces koji ide dalje, i mislim da vlasti nisu bile predane ispunjavanju uslova. U poslednjih nekoliko meseci, kada je situacija bila vrlo alarmantna, dobili smo neke pozitivne korake. Dakle sada smo u situaciji u kojoj, nadam se, više nikada nećemo opet postaviti pitanje vraćanja Srbije na crnu šengensku listu. Mislim da je dobro da građani i vlasti znaju šta su pravila slobode kretanja i šta su uslovi koje koraju prihvatiti.
