U intervjuu za RSE Slobodan Pavlović, dopisnik beogradskog lista "Danas" iz Vašingtona, iznosi utisak o posjeti premijera Crne Gore Mila Đukanovića Sjedinjenim Američkim Državama i govori o odnosu američke administracije prema zapadnom Balkanu, kao i prioritetima Vašingtona, kada je riječ o tom dijelu svijeta.
Pavlović: Ja moram prvo da napravim jednu vremensku distancu i da kažem da ja dosta dugo pratim zbivanja ovde u Vašingtonu, pogotovo kada se oni bave ovim našim mukama, mislim na zapadni Balkan, bivšu Jugoslaviju. Bio sam bio svedok raznoraznih dolazaka, pored ostalog, po nekoj mojoj evidenciji, Milu Đukanoviću je ovo sedmi zvanični dolazak u Vašington. Šest puta je boravio kao premijer Crne Gore, jednom kao predsednik. Taj uvod pravim zbog toga što sam ja imao priliku da sve te posete pratim, jer sam sticajem okolnosti ovde došao kao dopisnik još početkom devedesetih godina i sve vreme proveo ovde, i hoću da kažem da je moj utisak da prema onome što se do sada videlo, poseta je bila vrlo, vrlo uspešna.
Prema onome što je nama dostupno, prema nekim razgovorima koje sam imao, ne samo sa predstavnicima crnogorske delegacije, nego i sa domaćinima, što je ponekad vrlo važno da bi se dobio puni koliko je moguće uvid za nas, mislim da je ovo bila vrlo uspešna poseta i po mojoj nekoj prvoj oceni, najuspešnija u svom Đukanovićevom opusu, kada je reč o Amerikancima.
Pavlović: Ja to ne mogu da procenim sa ove razdaljine, ali mogu da kažem ono što sam zaključio na osnovu iz prve, druge i treće ruke. Prva ruka je razgovor sa samim premijerom koji smo imali pre njegovog odlaska iz Vašingtona u petak u podne i ono što je on ovde javno govorio. Posle njegovog uvodnog izlaganja, bila su postavljana i pitanja. Bilo je jedno od prvih pitanja upravo ovo koje vi meni postavljate, a to je američka zabrinutost koja se bavi situacijom u Bosni i Hercegovini, mogućnosti da tu Crna Gora da neki doprinos stabilizovanju situacije na Balkanu, pošto se ona i onako u razgovoru sa Đukanovićem izdvajala kao zemlja koja čak nesrazmerno svojoj veličini i vojnoj moći i svemu ostalom, daje tako veliki doprinos stabilizovanju prilika u tom regionu.
Đukanović je tom prilikom izneo dve stvari. Bilo je konkretno pitanje o tim butmirskim razgovorima koji se počeli pre mesec, dva između predstavnika zapadnih sila, iako su oni još predstavnici dejtonske, takozvane, kontakt grupe, sećamo se iz '95. godine i predstavnika tri strane entiteta u Bosni i Hercegovini. Đukanović je izrazio optimizam da se to ipak, bez obzira na sadašnji zastoj, na sadašnju blokadu koja je došla, neće završiti neuspehom, nego da će se ta inicijativa iza koje stoje Amerikanci, nastaviti i dalje. To je zanimljivo da sam ja čuo i pre nekoliko nedelja kada je ovde boravio prvo ministar odbrane Šutanovac, onda šef diplomatije Srbije Jeremić, jednu ocenu da su ti pregovori za sada zastali, ali da se očekuje dalji napredak i dalje obnavljanje i ono što je sada indikativno, a to je na određeni način potvrdio i Đukanović je da se u međuvremenu došlo do nekih vrlo zanimljivih inicijativa naročito iz Beograda.
Tom prilikom je Predsednik Vlade Crne Gore o tome manje govorio, ali to je ono što ja čujem iz američkih izvora, na značajan doprinos koji je, kako javno Predsednik Srbije Tadić iskazao prošle i pretprošle nedelje, u par navrata ponavljajući svoje oštro protivljenje, vrlo značano protivljenje, bilo kakvom rasprarčavanju Bosne i Hercegovine.
Pavlović: To je teško porediti. Ova nova administracija tek hvata zalet i ima brojna opterećenja u odnosu na raznorazne probleme i za njihove prioritete širom sveta, a da se ne pominje teško nasleđe koje je dobila od prethodne Bušove administracije. Određeno interesovanje za zapadni Balkan postoji i ja ne bih sada tu vagao i nešto isticao da je sada ono veće nego što je bilo ranije. I ranije je bilo vrlo izraženih zabrinutosti, sada govorim o Bušovoj ekipi, Kondolizi Rajs i ostalima, da se ta situacija sada ne komplikuje, međutim, činjenica je da je sada u vreme Obaminog mandata došlo do određnih dodatnih nesuglasica, varničenja i verbalnih i nekih konkretnijih na planu sprovođenja Dejtonskog sporazuma i da se tu sa ove strane okrivljuje uglavnom Republika Srpska, odnosno Dodik se izdvaja kao jedan, kako kažu, remetilački faktor i u tom kontekstu je vrlo značajna, to ponavljam, inicijativa koja sada dolazi iz Beograda u vezi ovog referenduma i podrška koju su oni oko toga dobili i od Đukanovića, kako se saznaje, a on je apsolutno bio na toj liniji i ohrabren je tim izjavama iz Beograda. Ostaje da se vidi kako će se stvari dalje razvijati, ali u reagovanjima iz Stejt Departmenta i u razgovoru sa Đukanovićem primetno je bilo određeno zadovoljstvo Amerikanaca time što Dodik za sada vrlo mirno i bez nekog reagovanja prihvata poruke koje mu se šalju iz Beograda što ništa ne znači. Imam u vidu iskustva iz bliže i dalje prošlosti.
Pavlović: Ja mislim da je njima važno i jedno i drugo i to se posebno prati. Možda to nije slučajno da je posle razgovora sa američkim državnim sekretarom Hilari Klinton, pored ostalog, uz sva priznanja koja je odala gostu iz Podgorice za dosadašnje doprinose stabilizovanja u regionu, istakla i spremnost Sjedinjenih Država da dalje nastavi i da proširuje i pojačava svoju pomoć za učvršćenje pravne stabilnosti, vladavine prava i zakona u Crnoj Gori.
Slobodan Pavlović: Ako se desi da neko dođe u posetu, a nema zajedničkog istupanja gosta i domaćina, znači Hilari Klinton i nekog državnika, uključujući i ove sa naših strana, onda to već govori o tome da možda nisu bile saglasnosti kod svih pitanja
To nije bez razloga izdvojeno u toj izjavi koju je ona dala novinarima posle susreta sa Đukanovićem, što je takođe jedan detalj koji ukazuje na značaj ne samo te teme nego značaj razgovora sa Predsednikom Crne Gore, jer ovde se zna, postoji nekakav protokol, nekakav ritual, nekakvi signali iz Stejt Departmenta. Ako se desi da neko dođe u posetu, a nema zajedničkog istupanja gosta i domaćina, znači Hilari Klinton i nekog državnika, uključujući i ove sa naših strana, onda to već govori o tome da možda nisu bile saglasnosti kod svih pitanja, odnosno da domaćini ne žele dalje da potenciraju neke neprijatne stvari koje su rekli gostu, a koje ne bi mogli da izbegnu za svoju javnost.
Pavlović: Ja u te detalje ne mogu da ulazim. Mogu samo da kažem ono što čujem od domaćina, ovde od američkih funkcionera i onoga što se čulo od Đukanovića. On je juče u tom istupanju na Univerzitetu Džons Hopkins podsećao inače da je Crna Gora posle referenduma o samostalnosti i reforme koje su napravljene, postala vrlo brzo, prema nekim podacima, jedna od tri vodeće evropske zemlje što se tiče stranih investicija po glavi stanovnika. Nije iznet podatak koliki je tu udeo Sjedinjenih Država. Međutim, mora se imati u vidu da je, prvo, on veoma naglasio spremnost svih sagovornika, a pogotovo u razgovorima koje je imao u petak sa američke strane, uključujući i sagovornike u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetske banke, najveće dve svetske institucije, kao i američkog biznisa, da se itekako osmotri i razradi plan daljeg investiranja u Crnoj Gori i spremnost Crne Gore da se maksimalno otvori na te potencijalne strane partnere.
Pavlović: To bi moglo da znači nešto drugo. Da je Amerika u ozbiljnim ekonomskim problemima, kriza koja je globalnih razmera krenula je odavde, odavde je i počela prvo da se smiruje i nadajmo se da će se to proširiti i na ostali svet, ali da se uopšte te američke investicije i ulaganja po svetu znatno smanjena u odnosu na investicioni period 2008. ili 2007. godine. Ima nekih analiza, nekih cifara koje govore da je naročito kada je reč o tim takozvanim nesigurnim tržištima, zemljama u razvoju, zemljama sa još ne obezbeđenim demokratskim sistemom tržišne ekonomije i pravne sigurnosti za investitore, te investicije da su smanjene u protekle dve godine za skoro pedeset odsto.
Pavlović: U široj međunarodnoj zajednici, pri tom mislim i na ovaj zapadni svet koji se izjasnio kako se izjasnio povodom nezavisnosti Kosova i uspostavljanja diplomatskih odnosa, tu nema govora, sigurno da to utiče. Ono što je vezano za same Amerikance oni izvanredno gledaju, kako na taj potez Đukanovićeve Vlade, tako i na ovo predstojeće slanje ovog voda od 35 vojnika, koliko je nama rečeno, u Avganistan. To je toplo pozdravljeno i smatra se da je to veoma, veoma važan poen s kojim je Đukanović došao ovde u Vašington i da to neće ostati bez odjeka.
RSE: Ovih su se dana crnogorski mediji prilično bavili posjetom premijera Mila Đukanovića Vašingtonu. Američki zvaničnici su djelovali veoma srdačno, dok se ovdje opozicija ipak nada da je iza zatvorenih vrata bilo i nezgodnih pitanja. Kakav je vaš utisak?
Pavlović: Ja moram prvo da napravim jednu vremensku distancu i da kažem da ja dosta dugo pratim zbivanja ovde u Vašingtonu, pogotovo kada se oni bave ovim našim mukama, mislim na zapadni Balkan, bivšu Jugoslaviju. Bio sam bio svedok raznoraznih dolazaka, pored ostalog, po nekoj mojoj evidenciji, Milu Đukanoviću je ovo sedmi zvanični dolazak u Vašington. Šest puta je boravio kao premijer Crne Gore, jednom kao predsednik. Taj uvod pravim zbog toga što sam ja imao priliku da sve te posete pratim, jer sam sticajem okolnosti ovde došao kao dopisnik još početkom devedesetih godina i sve vreme proveo ovde, i hoću da kažem da je moj utisak da prema onome što se do sada videlo, poseta je bila vrlo, vrlo uspešna.
Prema onome što je nama dostupno, prema nekim razgovorima koje sam imao, ne samo sa predstavnicima crnogorske delegacije, nego i sa domaćinima, što je ponekad vrlo važno da bi se dobio puni koliko je moguće uvid za nas, mislim da je ovo bila vrlo uspešna poseta i po mojoj nekoj prvoj oceni, najuspešnija u svom Đukanovićevom opusu, kada je reč o Amerikancima.
RSE: Objavljeno je da je na tim sastancima koje je Đukanović imao u Sjedinjenim Američkim Državama bilo riječi o Bosni i Hercegovini i pitanju očuvanja njenog teritorijalnog integriteta. Odavno se govori da Amerika očekuje da Đukanović utiče na premijera Republike Srpske Milorada Dodika. Koliko su ta očekivanja realna i mislite li da je Đukanovićev uticaj na Dodika jači od onoga koji dolazi iz Beograda?
Pavlović: Ja to ne mogu da procenim sa ove razdaljine, ali mogu da kažem ono što sam zaključio na osnovu iz prve, druge i treće ruke. Prva ruka je razgovor sa samim premijerom koji smo imali pre njegovog odlaska iz Vašingtona u petak u podne i ono što je on ovde javno govorio. Posle njegovog uvodnog izlaganja, bila su postavljana i pitanja. Bilo je jedno od prvih pitanja upravo ovo koje vi meni postavljate, a to je američka zabrinutost koja se bavi situacijom u Bosni i Hercegovini, mogućnosti da tu Crna Gora da neki doprinos stabilizovanju situacije na Balkanu, pošto se ona i onako u razgovoru sa Đukanovićem izdvajala kao zemlja koja čak nesrazmerno svojoj veličini i vojnoj moći i svemu ostalom, daje tako veliki doprinos stabilizovanju prilika u tom regionu.
Đukanović je tom prilikom izneo dve stvari. Bilo je konkretno pitanje o tim butmirskim razgovorima koji se počeli pre mesec, dva između predstavnika zapadnih sila, iako su oni još predstavnici dejtonske, takozvane, kontakt grupe, sećamo se iz '95. godine i predstavnika tri strane entiteta u Bosni i Hercegovini. Đukanović je izrazio optimizam da se to ipak, bez obzira na sadašnji zastoj, na sadašnju blokadu koja je došla, neće završiti neuspehom, nego da će se ta inicijativa iza koje stoje Amerikanci, nastaviti i dalje. To je zanimljivo da sam ja čuo i pre nekoliko nedelja kada je ovde boravio prvo ministar odbrane Šutanovac, onda šef diplomatije Srbije Jeremić, jednu ocenu da su ti pregovori za sada zastali, ali da se očekuje dalji napredak i dalje obnavljanje i ono što je sada indikativno, a to je na određeni način potvrdio i Đukanović je da se u međuvremenu došlo do nekih vrlo zanimljivih inicijativa naročito iz Beograda.
Tom prilikom je Predsednik Vlade Crne Gore o tome manje govorio, ali to je ono što ja čujem iz američkih izvora, na značajan doprinos koji je, kako javno Predsednik Srbije Tadić iskazao prošle i pretprošle nedelje, u par navrata ponavljajući svoje oštro protivljenje, vrlo značano protivljenje, bilo kakvom rasprarčavanju Bosne i Hercegovine.
RSE: Generalno, mislite li da je ova američka administracija više zainteresovana za zapadni Balkan od prethodne kojoj nije bio baš toliko u fokusu?
Nova administracija tek hvata zalet i ima brojna opterećenja u odnosu na raznorazne probleme i za njihove prioritete širom sveta, a da se ne pominje teško nasleđe koje je dobila od prethodne Bušove administracije. Određeno interesovanje za zapadni Balkan postoji i ja ne bih sada tu vagao i nešto isticao da je sada ono veće nego što je bilo ranije.
Pavlović: To je teško porediti. Ova nova administracija tek hvata zalet i ima brojna opterećenja u odnosu na raznorazne probleme i za njihove prioritete širom sveta, a da se ne pominje teško nasleđe koje je dobila od prethodne Bušove administracije. Određeno interesovanje za zapadni Balkan postoji i ja ne bih sada tu vagao i nešto isticao da je sada ono veće nego što je bilo ranije. I ranije je bilo vrlo izraženih zabrinutosti, sada govorim o Bušovoj ekipi, Kondolizi Rajs i ostalima, da se ta situacija sada ne komplikuje, međutim, činjenica je da je sada u vreme Obaminog mandata došlo do određnih dodatnih nesuglasica, varničenja i verbalnih i nekih konkretnijih na planu sprovođenja Dejtonskog sporazuma i da se tu sa ove strane okrivljuje uglavnom Republika Srpska, odnosno Dodik se izdvaja kao jedan, kako kažu, remetilački faktor i u tom kontekstu je vrlo značajna, to ponavljam, inicijativa koja sada dolazi iz Beograda u vezi ovog referenduma i podrška koju su oni oko toga dobili i od Đukanovića, kako se saznaje, a on je apsolutno bio na toj liniji i ohrabren je tim izjavama iz Beograda. Ostaje da se vidi kako će se stvari dalje razvijati, ali u reagovanjima iz Stejt Departmenta i u razgovoru sa Đukanovićem primetno je bilo određeno zadovoljstvo Amerikanaca time što Dodik za sada vrlo mirno i bez nekog reagovanja prihvata poruke koje mu se šalju iz Beograda što ništa ne znači. Imam u vidu iskustva iz bliže i dalje prošlosti.
Ulaganja
RSE: Kakvo je vaše mišljenje u vezi očekivanja pojedinih crnogorskih kritičara vlasti i opozicije koja, nije tajna, očekuje od Vašingtona i drugih međunarodnih centara da ključno utiču na ponašanje crnogorske vlasti na unutrašnjem planu. Da li je to Vašingtonu uopšte bitno ili je glavno, po vašoj ocjeni to, kako se lokalne vlasti ponašaju na međunarodnom planu, ovo o čemu ste upravo govorili?
Pavlović: Ja mislim da je njima važno i jedno i drugo i to se posebno prati. Možda to nije slučajno da je posle razgovora sa američkim državnim sekretarom Hilari Klinton, pored ostalog, uz sva priznanja koja je odala gostu iz Podgorice za dosadašnje doprinose stabilizovanja u regionu, istakla i spremnost Sjedinjenih Država da dalje nastavi i da proširuje i pojačava svoju pomoć za učvršćenje pravne stabilnosti, vladavine prava i zakona u Crnoj Gori.
To nije bez razloga izdvojeno u toj izjavi koju je ona dala novinarima posle susreta sa Đukanovićem, što je takođe jedan detalj koji ukazuje na značaj ne samo te teme nego značaj razgovora sa Predsednikom Crne Gore, jer ovde se zna, postoji nekakav protokol, nekakav ritual, nekakvi signali iz Stejt Departmenta. Ako se desi da neko dođe u posetu, a nema zajedničkog istupanja gosta i domaćina, znači Hilari Klinton i nekog državnika, uključujući i ove sa naših strana, onda to već govori o tome da možda nisu bile saglasnosti kod svih pitanja, odnosno da domaćini ne žele dalje da potenciraju neke neprijatne stvari koje su rekli gostu, a koje ne bi mogli da izbegnu za svoju javnost.
RSE: Uprkos ovim riječima hvale i podrške koje, kako i sami kažete, Vašington zapljuskuje crnogorsku vlast, u samoj Crnoj Gori gotovo da nema ozbiljnih američkih investicija. Kako to objašnjavate i šta to može da znači?
Pavlović: Ja u te detalje ne mogu da ulazim. Mogu samo da kažem ono što čujem od domaćina, ovde od američkih funkcionera i onoga što se čulo od Đukanovića. On je juče u tom istupanju na Univerzitetu Džons Hopkins podsećao inače da je Crna Gora posle referenduma o samostalnosti i reforme koje su napravljene, postala vrlo brzo, prema nekim podacima, jedna od tri vodeće evropske zemlje što se tiče stranih investicija po glavi stanovnika. Nije iznet podatak koliki je tu udeo Sjedinjenih Država. Međutim, mora se imati u vidu da je, prvo, on veoma naglasio spremnost svih sagovornika, a pogotovo u razgovorima koje je imao u petak sa američke strane, uključujući i sagovornike u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetske banke, najveće dve svetske institucije, kao i američkog biznisa, da se itekako osmotri i razradi plan daljeg investiranja u Crnoj Gori i spremnost Crne Gore da se maksimalno otvori na te potencijalne strane partnere.
RSE: A to što ih nema, šta bi to moglo da znači iz vašeg iskustva?
Pavlović: To bi moglo da znači nešto drugo. Da je Amerika u ozbiljnim ekonomskim problemima, kriza koja je globalnih razmera krenula je odavde, odavde je i počela prvo da se smiruje i nadajmo se da će se to proširiti i na ostali svet, ali da se uopšte te američke investicije i ulaganja po svetu znatno smanjena u odnosu na investicioni period 2008. ili 2007. godine. Ima nekih analiza, nekih cifara koje govore da je naročito kada je reč o tim takozvanim nesigurnim tržištima, zemljama u razvoju, zemljama sa još ne obezbeđenim demokratskim sistemom tržišne ekonomije i pravne sigurnosti za investitore, te investicije da su smanjene u protekle dve godine za skoro pedeset odsto.
RSE: Uoči Đukanovićeve posjete Podgorica je uspostavila diplomatske odnose sa Prištinom, uprkos osudi iz Beograda koja postoji još iz vremena kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova. Je li to, osim real-politike i jedan iz seta poteza kojima se osigurava blagonaklonost međunarodne zajednice?
Pavlović: U široj međunarodnoj zajednici, pri tom mislim i na ovaj zapadni svet koji se izjasnio kako se izjasnio povodom nezavisnosti Kosova i uspostavljanja diplomatskih odnosa, tu nema govora, sigurno da to utiče. Ono što je vezano za same Amerikance oni izvanredno gledaju, kako na taj potez Đukanovićeve Vlade, tako i na ovo predstojeće slanje ovog voda od 35 vojnika, koliko je nama rečeno, u Avganistan. To je toplo pozdravljeno i smatra se da je to veoma, veoma važan poen s kojim je Đukanović došao ovde u Vašington i da to neće ostati bez odjeka.
