Čini se da nema događaja u Crnoj Gori koji obavezno ne dođe pod lupu učesnika raznih foruma, blogova, portala. Došlo je do prave ekspanzije svojevrsne Internet subkulture, gdje ljudi iznose svoje poglede na stvarnost, nerijetko subjektivizovane i emotivno obojene.
Koliko smo tu dio svijeta, a koliko to kod nas ima specifičan kontekst i značaj, obzirom na zatvorenu medijsku scenu, bez dovoljno slobode i interaktivnosti sa onima zbog kojih mediji zapravo postoje?
To je prvo pitanje na koje odgovara Duško Vuković, dugogodišnji nezavisni novinar, osnivač prvih Nezavisnih elektronskih novina u Crnoj Gori.
Vuković: Mislim da jesmo dio nečega što je nova komunikaciona kultura, koja je planetarna i u tom smislu nismo nikakav specifikum jer koristimo nešto što nam nove komunikacione tehnologije daju, pa i Internet, kao jedna tehnološka i tehnička pretpostavka za razmjenu informacija, koju ranije nismo imali. Crna Gora je tu uhvatila priključak i sve se više ljudi koristi tim novim alatima i tim novim medijima.
Specifično je da svaka zajednica donosi neku svoju kulturu, neku svoju komunikacionu filozofiju i neke svoje frustracije. U tom smislu se na raznim forumima može prepoznati dio nečega što je kultura, mada ima tu mnogo toga što je nekultura komuniciranja, u smislu da se komunikacija koristi kako bi se drugi predstavio kao neko ko je loš, ko je problematičan, a ne da se sa tim drugim uspostavi komunikacija i da se zajednički, kroz dijalog, dođe do otkrivanja istine o nečemu što je društveno relevantno, što je u javnom interesu.
Vuković: Sve dok ovi drugi, tradicionalni mediji, ne obezbijede dovoljno prostora za razmjenu mišljenja, dok ne obezbijede dovoljno mogućnosti za one čiji se glas ne čuje u javnoj sferi, dotle će ovo biti prostor koji će biti jako poželjan i koji će biti jedini slobodan prostor za tako nešto.
Kada ocjenjujem pozitivne i negativne strane, onda sam skloniji da na neki način prenaglasim ovu pozitivnu stranu, upravo zato što mislim da su jednom društvu, koje je u priličnoj mjeri autoritarno, a takvo je crnogorsko društvo, potrebni i ti prostori neke slobode, makar se oni u dobroj mjeri ponekada zloupotrebljavali.
Vuković: Svi ljudi po prirodi stvari žele da razmjenjuju informacije i da kažu svoje mišljenje o nečemu što ih se direktno ili indirektno tiče. To je sasvim prirodno, od kafanskog stola, nekog ćoška u gradu, ili bilo kog prostora gdje se ljudi sreću i razmjenjuju informacije. Prirodna je potreba ljudi za tim i mislim da je primarni motiv upravo ta potreba za komunikacijom, koja je svojstvena svakom ljudskom biću, koje želi da čuje neku novu informaciju, da čuje neku novu priču, da čuje neko mišljenje koje će se podudarati sa onim njegovom, ili će biti suprotno njegovom, pa će on na osnovu toga korigovati neko svoje mišljenje.
Uočavam kao bitan motiv, a to je ono što mi se ne dopada u jednom dijelu foruma ili blogova, to da neki ljudi, koristeći neku vrstu zaštite pod pseudonimima, slično nekoj dječurliji, sklanjaju se iza nekog ćoška, kamenjem gađaju neke prolaznike i vesele se što su to uradili. Određeni ljudi i određene grupe ljudi pošto poto, i bez nekog naročitog motiva, problematizuju na način koji nije u skladu sa nekom demokratskom kulturom.
Vuković: Mi smo u PC NEN-u u jednom periodu imali nešto liberalniji odnos kada je u putanju taj drugi kanal - omogućavanje posjetiocima da se uključe i da komentarišu. Nismo imali neku obaveznu registraciju i postojala je mogućnost, nakon što neko postavi određeni komentar ili neko mišljenje, da ga mi, ili odstranimo, ili da ga ostavimo da bude na portalu. Kada je veliki broj ljudi pokušao da zloupotrebljava tu slobodu i da prelazi neke granice dobrog ukusa, onda smo odlučili da jedan dio tog drugog kanala zatvorimo, tako što ćemo omogućiti komentare samo onima koji se registruju, koje možemo pod određenim uslovima kontrolisati i ako je potrebno, onemogućiti im komentar.
Ostavili smo dvije rubrike da ljudi mogu slobodno komentarisati, bez da su prethodno registrovani, ili da se prethodno njihovi komentari kontrolišu od administratora. Dešava se, u zavisnosti od teme, da ponekada moramo prilično često intervenisati i uklanjati neke komentare jer ljudi ne pričaju o onome što jeste tema, što je tematski sadržaj tog nekog osnovnog posta, nego žele da ispričaju neku svoju priču i vode neke periferne polemike, krajnje problematične, ili napadaju neke ljude. Ne tako često, ali imamo vrlo problematičnih situacija i moramo biti krajnje oprezni jer ponekada se dešava da se otvore komentari na neku temu koja je odavno pase, pošto neko ima potrebu da tamo ostavi neko svoje kukavičije jaje.
Vuković: Mislim da je budućnost u nekoj srećnoj sienergiji tih medija, ili nekoj vrsti simbioze i integracije. Mislim da neće ni jedan medij prevladati, nego će neki tradicionalni mediji preduzimati nešto od ovih medija, ili će se na neki način, koristeći nove tehnologije, prilagođavati Internetu i multimedijama.
Ovih dana se u Crnoj Gori, na tragu jedne priče o dopuni postojećeg kodeksa novinara Crne Gore, govori o tome kako bi trebalo uzeti u obzir i ovu novinarsku Internet sferu i amatersko novinarstvo, koje je sastavni dio Interneta i novih elektronskih medija, na neki način pokušati i to urediti, makar na nekom etičkom planu nekoga učiniti odgovornim za ono što se tamo objavljuje. Osjeća se da je to veoma interesantna i veoma važna priča i da ona ne može više biti prepuštena samo amaterima, nego i da ovaj profesionalni dio medijske zajednice mora na neki način tu intervenisati i sa mnogo više pažnje voditi računa šta se dešava u tom dijelu komunikacionog prostora.
Koliko smo tu dio svijeta, a koliko to kod nas ima specifičan kontekst i značaj, obzirom na zatvorenu medijsku scenu, bez dovoljno slobode i interaktivnosti sa onima zbog kojih mediji zapravo postoje?
To je prvo pitanje na koje odgovara Duško Vuković, dugogodišnji nezavisni novinar, osnivač prvih Nezavisnih elektronskih novina u Crnoj Gori.
Vuković: Mislim da jesmo dio nečega što je nova komunikaciona kultura, koja je planetarna i u tom smislu nismo nikakav specifikum jer koristimo nešto što nam nove komunikacione tehnologije daju, pa i Internet, kao jedna tehnološka i tehnička pretpostavka za razmjenu informacija, koju ranije nismo imali. Crna Gora je tu uhvatila priključak i sve se više ljudi koristi tim novim alatima i tim novim medijima.
Specifično je da svaka zajednica donosi neku svoju kulturu, neku svoju komunikacionu filozofiju i neke svoje frustracije. U tom smislu se na raznim forumima može prepoznati dio nečega što je kultura, mada ima tu mnogo toga što je nekultura komuniciranja, u smislu da se komunikacija koristi kako bi se drugi predstavio kao neko ko je loš, ko je problematičan, a ne da se sa tim drugim uspostavi komunikacija i da se zajednički, kroz dijalog, dođe do otkrivanja istine o nečemu što je društveno relevantno, što je u javnom interesu.
RSE: Bez obzira što smo na raznim forumima nerijetko svjedoci emotivnog pražnjenja, ostrašćenosti, pa i mržnje anonimnih, koliko je to ipak u našim uslovima mjesto korisno za razmjenu mišljenja i njegovanje kulture komunikacije i dijaloga, tako malo prisutnih na javnoj sceni u Crnoj Gori?
Vuković: Sve dok ovi drugi, tradicionalni mediji, ne obezbijede dovoljno prostora za razmjenu mišljenja, dok ne obezbijede dovoljno mogućnosti za one čiji se glas ne čuje u javnoj sferi, dotle će ovo biti prostor koji će biti jako poželjan i koji će biti jedini slobodan prostor za tako nešto.
Kada ocjenjujem pozitivne i negativne strane, onda sam skloniji da na neki način prenaglasim ovu pozitivnu stranu, upravo zato što mislim da su jednom društvu, koje je u priličnoj mjeri autoritarno, a takvo je crnogorsko društvo, potrebni i ti prostori neke slobode, makar se oni u dobroj mjeri ponekada zloupotrebljavali.
Sinergija medija
RSE: Šta je po vama primaran motiv koji tjera ljude da se uključe u razne forume i otvore polemiku o raznim pitanjima? Koliko je zapravo ključ u toj anonimnosti, koja daje zamah debati, ali i omogućava onu vrstu nastupa koji više kontaminiraju prostor nego što pospješuju toleranciju, razumijevanje i dijalog?
Vuković: Svi ljudi po prirodi stvari žele da razmjenjuju informacije i da kažu svoje mišljenje o nečemu što ih se direktno ili indirektno tiče. To je sasvim prirodno, od kafanskog stola, nekog ćoška u gradu, ili bilo kog prostora gdje se ljudi sreću i razmjenjuju informacije. Prirodna je potreba ljudi za tim i mislim da je primarni motiv upravo ta potreba za komunikacijom, koja je svojstvena svakom ljudskom biću, koje želi da čuje neku novu informaciju, da čuje neku novu priču, da čuje neko mišljenje koje će se podudarati sa onim njegovom, ili će biti suprotno njegovom, pa će on na osnovu toga korigovati neko svoje mišljenje.
Uočavam kao bitan motiv, a to je ono što mi se ne dopada u jednom dijelu foruma ili blogova, to da neki ljudi, koristeći neku vrstu zaštite pod pseudonimima, slično nekoj dječurliji, sklanjaju se iza nekog ćoška, kamenjem gađaju neke prolaznike i vesele se što su to uradili. Određeni ljudi i određene grupe ljudi pošto poto, i bez nekog naročitog motiva, problematizuju na način koji nije u skladu sa nekom demokratskom kulturom.
RSE: Koliko se upravo sa takvom vrstom iskustva vi susrećete kao administrator PC NEN-a? Koliko često morate da intervenišete zbog neprimjerenog sadržaja, vrijeđanja, klevetanja? Gdje je tu granica između cenzure i slobode?
Vuković: Mi smo u PC NEN-u u jednom periodu imali nešto liberalniji odnos kada je u putanju taj drugi kanal - omogućavanje posjetiocima da se uključe i da komentarišu. Nismo imali neku obaveznu registraciju i postojala je mogućnost, nakon što neko postavi određeni komentar ili neko mišljenje, da ga mi, ili odstranimo, ili da ga ostavimo da bude na portalu. Kada je veliki broj ljudi pokušao da zloupotrebljava tu slobodu i da prelazi neke granice dobrog ukusa, onda smo odlučili da jedan dio tog drugog kanala zatvorimo, tako što ćemo omogućiti komentare samo onima koji se registruju, koje možemo pod određenim uslovima kontrolisati i ako je potrebno, onemogućiti im komentar.
Ostavili smo dvije rubrike da ljudi mogu slobodno komentarisati, bez da su prethodno registrovani, ili da se prethodno njihovi komentari kontrolišu od administratora. Dešava se, u zavisnosti od teme, da ponekada moramo prilično često intervenisati i uklanjati neke komentare jer ljudi ne pričaju o onome što jeste tema, što je tematski sadržaj tog nekog osnovnog posta, nego žele da ispričaju neku svoju priču i vode neke periferne polemike, krajnje problematične, ili napadaju neke ljude. Ne tako često, ali imamo vrlo problematičnih situacija i moramo biti krajnje oprezni jer ponekada se dešava da se otvore komentari na neku temu koja je odavno pase, pošto neko ima potrebu da tamo ostavi neko svoje kukavičije jaje.
RSE: Bez obzira na sve to, da li ipak budućnost vidite u Internet forumima i Internetu kao mediju, koji će sve više da potiskuje tradicionalne medije?
Vuković: Mislim da je budućnost u nekoj srećnoj sienergiji tih medija, ili nekoj vrsti simbioze i integracije. Mislim da neće ni jedan medij prevladati, nego će neki tradicionalni mediji preduzimati nešto od ovih medija, ili će se na neki način, koristeći nove tehnologije, prilagođavati Internetu i multimedijama.
Ovih dana se u Crnoj Gori, na tragu jedne priče o dopuni postojećeg kodeksa novinara Crne Gore, govori o tome kako bi trebalo uzeti u obzir i ovu novinarsku Internet sferu i amatersko novinarstvo, koje je sastavni dio Interneta i novih elektronskih medija, na neki način pokušati i to urediti, makar na nekom etičkom planu nekoga učiniti odgovornim za ono što se tamo objavljuje. Osjeća se da je to veoma interesantna i veoma važna priča i da ona ne može više biti prepuštena samo amaterima, nego i da ovaj profesionalni dio medijske zajednice mora na neki način tu intervenisati i sa mnogo više pažnje voditi računa šta se dešava u tom dijelu komunikacionog prostora.
