Arbana Vidishiqi (Priredio: Dragan Štavljanin)
Podela Kosova bila bi katastrofa za ceo region, kazao je za Radio Slobodna Evropa Morton Abramovic (Morton I. Abramowitz), analitičar “Senčeri Fondacije” (The Century Foundation) iz Vašingtona, nekadašnji američki ambasador u Turskoj i visoki zvaničnik Pentagona i Stejt Departmenta (State Department).
Po njegovom mišljenju mnogo toga zavisiće i od odluke Međunarodnog suda pravde, koje će uticati čak i na pitanje Republike Srpske. Abramovic ističe da je srpska diplomatija bila veoma uspešna u ograničavanju međunarodnog priznavanja Kosova i nastojaće da nakon mišljenja Međunarodnog suda pokrene nove pregovore o Kosovu.
„Došli smo do trenutka veoma važnih odluka na Balkanu – u kom pravcu nastaviti dalje – a koje se tiču Bosne, Kosova, Srbije i Makedonije. Dakle, svi su u igri“, kaže Abramovic.
Abramovic: Jasno je da je Evropska unija podeljena oko Kosova. Pet njenih članica ne priznaje ga kao nezavisnudržavu. Postoji osećanje da su SAD uglavnom prepustile Balkan EU. Međutim, ne mislim da je ta ocena u potpunosti tačna. Nema sumnje da Evropa sve više preuzima vodeću ulogu u ovoj regiji. No, SAD su i dalje veoma zabrinute zbog situacije, pre svega u Bosni. Vašington se veoma angažovao ali nije uspeo da pomeri stvari sa mrtve tačke. Naravno, SAD su zainteresovane i za stanje na Kosovu. Balkan u ovom trenutku svakako nije na vrhu liste američkih priroriteta, jer se suočava sa drugim spoljnopolitičkim problemima. Međutim, nije fer kazati da SAD ne posvećuju pažnju ili da im je smanjeno interesovanje za Balkan. Jedino što nisu aktivne kao nekada. To je tačno.
Abramovic: Mislim da je odgovorna međunarodna zajednica, odnosno i SAD i Evropka unija, jer su dozvolile takvu situaciju od samog početka. To sada postaje centralno pitanje, odnosno, kako se čini, okosnica mišljenja Međunarodnog suda pravde. Dakle, situacija na severu Kosova biće ključan aspekt mišljenja ovog suda koje će, kako se očekuje, biti saopšteno do kraja jula.
Iznošenje stavova pojedinih zemalja o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde, decembar 2009. Foto: Dragan ŠtavljaninAbramovic: Najpre, to u velikoj meri zavisi od mišljenja Međunarodnog suda pravde. Drugo, nema sumnje da će Srbija pokušati da iskoristi ovu situaciju kako bi ostvarila svoje interese na Kosovu. Za sada se ne zna da li to znači njeno nastojanje da izdejstvue nove pregovore, možda poseban aranžman za sever Kosova ili podelu. No, u svakom slučaju srpska diplomatija je veoma aktivna i uspešna u poslednje dve godine. Svakako je limitirala domete međunarodnog priznavanja Kosova. Po svoj prilici, Beograd će nastojati da iskoristi mišljenje Međunarodnog suda pravde u cilju iniciranja novih pregovora na kojima bi glavna pitanja bila nezavisnost Kosova u celini, kao i situacija na severu.
Otvaranje Pandorine kutije
Abramovic: Mislim da bi podela Kosova bila apsolutna katastrofa za ceo region. Očekujem da će se SAD i većina evropskihzemalja odupreti takvoj nameri jer bi podela Kosova značila otvaranje Pandorine kutije, imajući u vidu stanje u Republici Srpskoj, Makedoniji i čitav set sličnih pitanja. Dakle, smatram da bi svaki pokušaj podele Kosova trebalo odmah isključiti. SAD su to već naglasile, ali takav stav treba stalno ponavljati. Osim ove, najgora moguća opcija jesu dugotrajni pregovori.
Abramovic: Mislim da je ostvaren veliki napredak. Kosovo gradi državu od nule. No, potrebna mu je pomoć i mnogo toga još treba da se uradi. Kosovo se još suočava sa ozbiljnim problemima i potreban je značajan napredak kada je reč o vladavini prava. Međunarodna krizna grupa je u tom smislu napravila odličnu analizu. Postoje suštinska pitanja koja još nisu rešena. Lično smatram da treba odrediti vremenski rok za okončanje međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova. Mada Kosovo ima ozbiljne probleme, ono mora da pronađe najbolji put, tranziciju ka potpuno nezavisnoj i funkcionalnoj državi. To znači veoma naporan rad na stvaranju institucija, naročito sudstva, policije i tako dalje. Prošlo je već 11 godina i, mada je dosta toga urađeno, mnogo toga još nije.
Abramovic: Mislim da gospodin Dodik želi da stvori neku vrstu nezavisne države ili unije sa Srbijom. No, to je teško izvodljivo zbog Dejtonskog sporazuma. Mislim da mnogi i u Srbiji ne bi želeli da ovaj dokument bude odbačen. Stoga bi međunarodna zajednica trebalo da pronađe način kako da osigura Dodikovu kooperativnost ili njegovog naslednika nakon predstojećih izbora. Međunarodna zajednica treba da se fokusira na reintegraciju Bosne i Hercegovine. To ne znači ukidanje Republike Srpske već omogućavanje boljeg funkcionasanja centralne vlade. Bilo je nekoliko bezuspešnih pokušaja, kao što je Butmirski proces. Sada je stvorena situacija koja u mnogome zavisi od mišljenja Međunarodnog suda pravde a što će u velikoj meri uticati i na razvoj događaja u Republici Srpskoj. Došli smo do trenutka veoma važnih odluka na Balkanu – u kom pravcu nastaviti dalje – a koje se tiču Bosne, Kosova, Srbije i Makedonije. Dakle, svi su u igri. Kao što sam rekao, nadam se da neće biti podela.
Abramovic: Mislim da je Haški tribunal mnogo toga dobro uradio, ali je bio neefikasan i spor. Problem je saradnje Srbije. Verujem da može da uhapsi Ratka Mladića ako se na to odluči. To bi bilo veoma važno. Beograd tvrdi da nema mogućnosti, ali teško u to mogu da poverujem. Ne slažem se u potpunosti kako ste formulisali vaše pitanje. Smatram da je bilo uspeha i propusta u radu Haškog tribunala.
Podela Kosova bila bi katastrofa za ceo region, kazao je za Radio Slobodna Evropa Morton Abramovic (Morton I. Abramowitz), analitičar “Senčeri Fondacije” (The Century Foundation) iz Vašingtona, nekadašnji američki ambasador u Turskoj i visoki zvaničnik Pentagona i Stejt Departmenta (State Department).
Po njegovom mišljenju mnogo toga zavisiće i od odluke Međunarodnog suda pravde, koje će uticati čak i na pitanje Republike Srpske. Abramovic ističe da je srpska diplomatija bila veoma uspešna u ograničavanju međunarodnog priznavanja Kosova i nastojaće da nakon mišljenja Međunarodnog suda pokrene nove pregovore o Kosovu.
„Došli smo do trenutka veoma važnih odluka na Balkanu – u kom pravcu nastaviti dalje – a koje se tiču Bosne, Kosova, Srbije i Makedonije. Dakle, svi su u igri“, kaže Abramovic.
RSE: Pre više od godinu dana ste pisali da „podeljena Evropa dozvoljava Balkanu da klizi ka još većoj nestabinosti, a SAD su uglavnom po strani“. Da li se stanje u međuvremenu promenilo?
Abramovic: Jasno je da je Evropska unija podeljena oko Kosova. Pet njenih članica ne priznaje ga kao nezavisnu
Nema sumnje da Evropa sve više preuzima vodeću ulogu u ovoj regiji. No, SAD su i dalje veoma zabrinute zbog situacije, pre svega u Bosni. Vašington se veoma angažovao ali nije uspeo da pomeri stvari sa mrtve tačke.
RSE: Na Kosovu postoji nekoliko međunarodnih misija koje nadgledaju situaciju, kao što su UNMIK, Euleks. Međutim, još nije okončana borba za uspostavljanje kontrole i upravljanjem na celoj teritoriji. Ko je za to odgovoran?
Abramovic: Mislim da je odgovorna međunarodna zajednica, odnosno i SAD i Evropka unija, jer su dozvolile takvu situaciju od samog početka. To sada postaje centralno pitanje, odnosno, kako se čini, okosnica mišljenja Međunarodnog suda pravde. Dakle, situacija na severu Kosova biće ključan aspekt mišljenja ovog suda koje će, kako se očekuje, biti saopšteno do kraja jula.
RSE: U tom smislu, situacija na severu Kosova se pominje kao tema potencijalnih razgovora Prištine i Beograda. Neki posmatrači smatraju da Srbija želi sporazum o podeli Kosova. Tome izgleda ne teži samo Beograd nego i pojedine evropske zemlje. Kakvi su rizici u slučaju da se ta ideja nađe na pregovaračkom stolu?
Otvaranje Pandorine kutije
RSE: Kakav je rizik u tom slučaju?
Abramovic: Mislim da bi podela Kosova bila apsolutna katastrofa za ceo region. Očekujem da će se SAD i većina evropskih
Svaki pokušaj podele Kosova trebalo bi odmah isključiti. SAD su to već naglasile, ali takav stav treba stalno ponavljati. Osim ove, najgora moguća opcija jesu dugotrajni pregovori.
RSE: U kojoj meri se Kosovo u poslednje dve godine pokazalo kao funkcionalna, nezavisna država?
Abramovic: Mislim da je ostvaren veliki napredak. Kosovo gradi državu od nule. No, potrebna mu je pomoć i mnogo toga još treba da se uradi. Kosovo se još suočava sa ozbiljnim problemima i potreban je značajan napredak kada je reč o vladavini prava. Međunarodna krizna grupa je u tom smislu napravila odličnu analizu. Postoje suštinska pitanja koja još nisu rešena. Lično smatram da treba odrediti vremenski rok za okončanje međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova. Mada Kosovo ima ozbiljne probleme, ono mora da pronađe najbolji put, tranziciju ka potpuno nezavisnoj i funkcionalnoj državi. To znači veoma naporan rad na stvaranju institucija, naročito sudstva, policije i tako dalje. Prošlo je već 11 godina i, mada je dosta toga urađeno, mnogo toga još nije.
RSE: Bosanski Srbi čekaju priliku da proglase nezavisnost. Retorika premijera Republike Srpse Milorada Dodika u odbacivanju zajedničkih institucija BiH je slična Karadžićevoj. Bitna razlika je da Dodik ne raspolaže sa Jugoslovenskom armijom. No, da li postoji bojazan da Dodik diplomatskim sredstvima ostvari Karadžićeve ciljeve?
Abramovic: Mislim da gospodin Dodik želi da stvori neku vrstu nezavisne države ili unije sa Srbijom. No, to je teško izvodljivo zbog Dejtonskog sporazuma. Mislim da mnogi i u Srbiji ne bi želeli da ovaj dokument bude odbačen. Stoga bi međunarodna zajednica trebalo da pronađe način kako da osigura Dodikovu kooperativnost ili njegovog naslednika nakon predstojećih izbora. Međunarodna zajednica treba da se fokusira na reintegraciju Bosne i Hercegovine. To ne znači ukidanje Republike Srpske već omogućavanje boljeg funkcionasanja centralne vlade. Bilo je nekoliko bezuspešnih pokušaja, kao što je Butmirski proces. Sada je stvorena situacija koja u mnogome zavisi od mišljenja Međunarodnog suda pravde a što će u velikoj meri uticati i na razvoj događaja u Republici Srpskoj. Došli smo do trenutka veoma važnih odluka na Balkanu – u kom pravcu nastaviti dalje – a koje se tiču Bosne, Kosova, Srbije i Makedonije. Dakle, svi su u igri. Kao što sam rekao, nadam se da neće biti podela.
RSE: Pomirenje na Balkanu nije moguće bez ustanovljavanja pravde. Međutim, mnogi smatraju da ih je Haški tribunal izneverio. Kultura nekažnjavanja je i dalje dominantna. Svaka nacija je spremna da govori o svojim žrtvama ali ne i da optuži ratne zločince iz svojih redova. Srbija nije spremna da uhapsi i pošalje Ratka Mladića u Hag. Imajući to u vidu, teško je zamisliti da će ostale zemlje biti spremne da privedu pravdi svoje građane osumnjičene za zločine koji se ne mogu porediti sa Srebrenicom.
Abramovic: Mislim da je Haški tribunal mnogo toga dobro uradio, ali je bio neefikasan i spor. Problem je saradnje Srbije. Verujem da može da uhapsi Ratka Mladića ako se na to odluči. To bi bilo veoma važno. Beograd tvrdi da nema mogućnosti, ali teško u to mogu da poverujem. Ne slažem se u potpunosti kako ste formulisali vaše pitanje. Smatram da je bilo uspeha i propusta u radu Haškog tribunala.
