Balkan je kroz istoriju, skoro uvijek, bio tačka ukrštanja interesa velikih sila koje su i sada na ovim prostorima prisutne na različite načine. O poziciji zemalja zapadnog Balkana u okviru globalne šahovske partije i različitim interesima „velikih“ u regionu, za RSE govori profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, Vladimir Gligorov.
RSE: Profesore Gligorov, kakva je pozicija regiona Zapadnog Balkana u odnosu na ekonomske i političke interese „velikih“ (EU, SAD, Rusija, Kina, Turska...)? Koliko su ove velike zemlje, uopšte, zainteresovane za pozicioniranje u regionu?
Gligorov: Najviše interesa ima Evropska Unija, pre svega, zato što je već prisutna na Balkanu. Pored toga, EU ima veoma konkretne obaveze kada je reč o Srbiji, BiH, Kosovu, Makedoniji. Te obaveze su od bezbednosti do nadzora procesa pridruživanja, kao i procesa regionalnog udruživanja kao što je CEFTA.
Ove druge sile imaju različite interese.
SAD imaju određene obaveze prema bezbednosti, s obzirom na ono što je proisteklo iz devedesetih godina, prema stabilnosti u Bosni i Hercegovini zbog Dejtonskog sporazuma. Imaju odgovornost za odnose Srbije i Kosova. Tako da sve zajedno, kada je reč o bezbednosti SAD imaju značajan interes i prisustvo na Balkanu. Mimo same sfere bezbednosti, interes SAD za Balkan su relativno mali.
Interes Rusije je zadržavanje uticaja na, pre svega, Srbiju i Republiku Srpsku jer se to vidi kao, eventualno, jedan od načina na koji bi Rusija mogla da nastavi da igra određenu ulogu, ne samo na Balkanu, nego i generalno u Evropi i Srednjem istoku.
Inače, ekonomski interes Rusije nisu veliki interesi da igra značajniju ulogu u bezbednosti Balkana.
Interesi Kine se svode na ulaganja u sve ono što je tranzit do evropskog tržišta. Očigledan je interes da se ulaže u infrastrukturu, da se, eventualno, kasnije ulaže i u industrijske kapacitete.
Proklamovani interesi Turske su veći od mogućnosti. Turska ima određene interese u BiH, Sandžaku i, eventualno, Makedoniji, odnosno, gdje god ima turske manjine ili postoje tradicionalne veze sa Turskom. Tu je, pre svega, reč o kulturnim i političkim vezama, a manje o ekonomskim ili u oblasti bezbednosti.
RSE: Da li biste se složili sa tezom da su za velike sile, u ovom regionu, ekonomski interesi od drugorazrednog značaja u odnosu na političke, odnosno, da su na ovim prostorima ekonomski prisutne samo onoliko koliko im je to neophodno za ostvarenje političkih ciljeva i koji su najvažniji politički interesi ovih velikih igrača na zapadnom Balkanu?
Gligorov: Opet, tu se svi razlikuju u odnosu na Evropsku Uniju. EU je jedinstveno tržište i, pre svega, trgovačka sila i ekonomski instrumenti su instrumenti preuzimanja odgovornosti za bezbednost u regionu. EU nije vojna sila, nije ideološka sila, nije sila ni u geopolitičkom smislu – da sferu Balkana koristi kao odskočnu dasku za neki drugi uticaj. To je više karakteristika Rusije i delimično SAD. Sama EU ima ekonomski interes koji je, kada je reč o ovom delu Balkana koji još uvek nije deo EU, mali jer se radi o malom ekonomskom prostoru. S druge strane, kada je reč o zaokruživanju jedinstvenog tržišta EU, taj interes nije nepostojeći.
Za ove druge zemlje koje imaju geopolitičke interese, može se reći da interesi nisu toliko važni u odnosu na ove druge
RSE: Situacija na zapadnom Balkanu je, u ovom kontekstu, utoliko zanimljivija kada se ima u vidu da države regiona pojedinačno, iako sve deklarativno streme Evropskoj Uniji, zapravo imaju potpuno različite preferencijale.
Gligorov: Sve više zavisi od samih balkanskih zemalja nego od ovih spoljašnih faktora. Hrvatska je već članica EU i prema tome, nezavisno od toga kome je bliska ili daleka, ona mora da sledi politiku EU. Ovi drugi, a naročito srpska politika, nemaju saglasnost sa realnošću. Oni još uvek ne vide da su ove granice i postojeće državne podele nešto sa čim treba računati. Imate zamrznute sukobe u BiH, Kosovu, delimično i u samoj Srbiji u kojoj imate ustavne sporove sa susednim zemljama o položaju manjina.
To su, u suštini, problemi koji nisu deo neke globalne utakmice. To je utakmica na tom, vrlo malom i veoma politički nezrelom prostoru preostalog dela zapadnog Balkana.
