Piše: Važa Tavberidze
Bivši komandant američkih i NATO snaga u Evropi rekao je da Rusija "nije u dobroj poziciji" dok se nastavlja dvomesečni rat u Ukrajini, ali da će zbog novog fokusa Moskve na ukrajinski istok to sada biti "drugačija borba", piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Penzionisani general Kertis Majkl Skaparoti (Curtis Michael Scaparrotti) takođe je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin više ne može da se vrati "na svetsku scenu kao respektabilan lider" i da će Rusi morati da se pomire sa štetom koja im je naneta kao "naciji među nacijama", uključujući sankcije i druge kaznene mere.
"Mislim da je Rusija ranjiva kao nacija u ovom trenutku", rekao je Skaparoti za gruzijski servis RSE-a u nedavnom intervjuu, dodajući da su "sankcije svakako uticale na njihove nacionalne resurse i njihovu ekonomiju, itd."
Diplomac Vest Pointa, 66-godišnji Skaparoti je komandovao trupama u Iraku, Avganistanu, Africi i Bosni i Hercegovini, i bio je direktor Združenog štaba SAD, pored transatlantske komande.
On je ohrabrio Kijev da ne srlja u mirovne pregovore.
"Mislim da Ukrajina ne bi trebalo to da traži sve dok ne bude u poziciji prednosti, koja bi joj dala poziciju da uđe u pregovore s uverenjem da može postići ono što je za nju prihvatljivo kao ishod ovog sukoba", rekao je Skaparoti.
Povodom ovonedeljnih izveštaja o naporima Turske da organizuje sastanak između Putina i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, pregovarač Kijeva i savetnik predsednika Mihajlo Podoljak rekao je 27. aprila da takav sporazum nije postignut.
Podoljak je rekao da "vreme sastanka predsednika dve zemlje i kontekst sastanka još nisu utvrđeni", preneo je Rojters (Reuters).
Skaparoti predviđa "iscrpljujuću i destruktivnu bitku", ali je rekao da posvećenost ruskih snaga, njihov dosadašnji ograničeni napredak na bojnom polju i međunarodni odgovor svi zajedno slabe pretpostavku da Rusija može savladati svog mnogo manjeg suseda u ratu iznurivanja.
"Mislim da biste normalno rekli da je vreme na strani veće zemlje s većim raspoloživim resursima – to je Rusija. Ali Rusija je posvetila značajan deo, posebno svojih kopnenih snaga u ovoj kampanji, i one nisu dobro prošle", rekao je Skaparoti, ukazujući da Ukrajinci koriste "asimetrične sisteme".
On je rekao da izgleda da Rusija obnavlja snage koje su bile odbijene u Kijevu i da pojačava logistiku i vojnu komandu pod nedavno unapređenim komandantom, generalom Aleksandrom Dvornikovom.
Ograničena upotreba vatrene moći Rusije u pripremu za sveopšti napad na istok Ukrajine, uključujući oko područja u kojem separatisti koje podržava Rusija već osam godina kontrolišu delove teritorije, postavlja pitanja o sledećem delu njihove kampanje, rekao je on.
'Drugačija borba'
On je rekao da će Ukrajinci morati da nastave da se jačaju za borbu, koja je primorala više od 11 miliona ljudi da se interno rasele ili odu u inostranstvo dok se vojne, milicijske i dobrovoljačke odbrambene snage bore za nezavisnost Ukrajine i sopstveni opstanak.
"Biće to nešto drugačija borba, u smislu da se bore na linijama u Donbasu što je trajalo godinama, a namera Rusa će možda biti da naprave proboj severno, blizu Izjuma, i južno oko grada Donjecka, i u osnovi da opkole tu liniju", rekao je Skaparoti.
Ukrajinske snage, rekao je on, moraće da pojačaju svoje bokove i da se suprotstave ruskim snagama s fiksiranih odbrambenih pozicija na ravnijem terenu.
On je rekao da očekuje "sporu, trajnu, iscrpljujuću bitku", a ne brz udarac bilo koje strane.
"Ako bi došlo do proboja, biće to prodor s bokova koji bi opkolio ili okružio prilično značajan deo ukrajinskih snaga. Mislim da bi ipak nastavili da se bore i to bi i dalje trajalo nedeljama", rekao je Skaparoti.
On je rekao da "ruski način ratovanja" podseća na intenzivan sukob u kojem su mete naseljeni centri i koji ne odobravaju mnoge zemlje u ratu.
"Kada ne mogu da pobede manevrom i svojim snagama, kao što smo videli u Siriji i na drugim mestima, oni koriste ogromnu vatrenu moć i idu na naseljena mesta kako bi razaranjima doveli do kapitulacije", rekao je Skaparoti. "To je deo prirode ratovanja i sukoba visokog intenziteta, i tako je bilo vekovima. Rusija je i dalje spremna da pribegne tome."
On je rekao da Putinova nova ujedinjena komanda pod Dvornikovom predstavlja opasniju situaciju nego kada je lider Kremlja imao tri komandanta vojnih okruga koji su delili odgovornosti.
"Rusima koristi što su ga stavili na čelo, ali ne mislim da će to nužno bitno promeniti situaciju, budući da je on postavljen pošto je propala početna kampanja ruskih snaga. A pokazalo se da su imali loš učinak i da su imali logističke i komunikacione probleme. On i dalje to mora da pokuša da popravi, a bori se silom koja je već oštećena."
Skaparoti smatra da javne izjave Putina i drugih ruskih zvaničnika o oružju s nuklearnim kapacitetima kao što je interkontinentalna balistička raketa Sarmat predstavljaju očajavanje da se projektuje moć kada posrću konvencionalne snage.
"Putin je rutinski zveckao nuklearnom sabljom i nastavlja da to radi, iskreno, jer mislim da zna da... je smanjio konvencionalnu prednost koju je zapravo imao pre 24. februara, tako da je to njegovo ubeđivanje", rekao je Skaparoti. "I mislim da to treba da očekujemo, ali ne treba da trepnemo".
On je rekao da misli da se Zapad, iako je "verovatno bio sporiji" nego što je trebalo u snabdevanju Ukrajine oružjem i drugom vojnom pomoći na početku invazije, "veoma brzo promenio i da dobija na zamahu".
'Hrabri ljudi'
Skaparoti je pozdravio debate da li Ukrajini treba pružiti "ofanzivnu ili defanzivnu podršku" i koje vrste sistema. "U vojnom umu, nema velike razlike između ofanzivnog i defanzivnog oružanog sistema", rekao je on.
"Rusija zaista nije u poziciji da izazove Zapad i proširi ovaj rat, tako da treba da istupimo i damo Ukrajincima ono što im je sada potrebno, s namerom da budu uspešni i da budu u poziciji da pregovaraju iz pozicije snage", rekao je Skaparoti.
"To možemo učiniti ako nastavimo da im dajemo tu opremu i obezbedimo im obuku koja im je potrebna za noviju opremu, što je još jedan deo ovog razgovora. Oni su hrabri – hrabri ljudi – i mi treba da im pružimo svu potrebnu podršku".
On je rekao da je rat u Ukrajini jedna od lekcija koje pokazuju da "moramo da gledamo na transatlantik kao celinu" i da svaka zemlja treba da razume da je "danas svet povezan – čak i borba za koju Rusija namerava da ograniči na Ukrajinu".
"Rekli su da je to 'specijalna operacija', a ne rat, ali svi vidimo da smo pogođeni time, da je globalno povezano, da utiče na sve nas", rekao je Skaparoti. "I mislim da na to treba da gledamo na taj način. Moramo razmišljati strateški. Moramo razmišljati dugoročno."
Putin i njegov krug, kako je rekao, koriste podele i razlike. On je naveo "cepanje NATO-a" među Putinovim "stalnim ciljevima".
"Treba Putinu da smanjimo mogućnosti da to čini", rekao je Skaparoti. "Sada, međutim, svaka od ovih zemalja u okviru NATO-a donosi sopstvene suverene odluke. I nadam se da će vremenom Nemačka, na primer, jedna od najprosperitetnijih zemalja u Evropi, izabrati da se stavi u bolju poziciju u pogledu energetike tako da na dugi rok može da bude veći igrač, pravi igrač, bez rizika po stanovništvo, što je danas deo njene brige."
Ruske nuklearne pretnje deo su problema percepcije kredibiliteta za koji Skaparoti misli da je Putin sebi napravio u više od dve decenije otkako je kao bivši pukovnik KGB-a imenovan za naslednika odlazećeg predsednika Borisa Jeljcina.
"Mislim da je Putinova reputacija svetskog lidera zauvek oštećena i njegova mogućnost da ponovo uđe na svetsku scenu kao respektabilan lider je gotova", rekao je on. "I mislim da Rusija treba da shvati štetu koja joj je naneta kao naciji među nacijama. Ne možemo tražiti povratak na nekadašnji status quo."
On je rekao da je Putin i dalje odlučan da "ostvari svoje ciljeve u sferi uticaja na istoku i da destabilizuje međunarodni poredak zasnovan na pravilima".
"To je stalno govorio godinama i ne mislim da će se umanjiti njegov entuzijazam ako dođe do neke ispregovarane pozicije koja bi ga zasad zadovoljila".
Skaparoti je upozorio da štetu i navodne zločine koje je počinila Rusija ne treba zanemariti u nastojanju da se dođe do mira.
"Ako to uradimo, verujem da ćemo morati ponovo da se suprotstavimo Rusiji i njenoj agresiji u budućnosti", rekao je on.
Facebook Forum