Talibane sada treba držati za reč, ali ne treba da im verujemo dok ne ispune obećanja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Irfan Nurudin (Nooruddin), direktor Centra za južnoazijske studije pri Atlantskom savetu (Atlantic Council) i profesor Univerziteta Džordžtaun (Georgetown).
“Može se očekivati dosta nazadovanja u Avganistanu, a da to ne znači potpuni povratak na devedesete. Bitne su nijanse. Recimo, mogu ukinuti amputaciju udova ili kamenovanje za neke prekršaje, ali i da istraju na zabrani devojčicama da pohađaju školu ili da spreče žene da rade u firmama”, smatra Nurudin.
Naglašava da su sadašnji talibani mnogo veštiji u korišćenju društvenih mreža. Pre 20 i više godina talibani ne bi ni pomislili da održe konferenciju za novinare ili razgovaraju sa zapadnom novinarkom, kao što je pre neko veče njihov portparol pozvao novinarku BBC-ja i uključio se u program.
„Međutim, za tri meseca Zapad i ostali posmatrači neće se toliko fokusirati na Avganistan kao sada. Stoga se postavlja pitanje ko će nadzirati kršenja ljudskih prava, pre svega žena, kao i situaciju u ruralnim područjima“, kaže Nurudin.
Za mnoge je i dalje nejasno kako su talibani sa maksimalno 100 hiljada naoružanih boraca pobedili moderno opremljenu vojsku sa 300 hiljada pripadnika.
„Čuju se mnoge glasine, na primer, da je Gani (odbegli predsednik) naredio nekim veoma uvaženim komandantima na severu da se ne bore protiv talibana. Ne znam da li je to tačno, ali sve je više indicija da je vlada podrivala svoju armiju zbog dogovora sa talibanima kojim je osigurala bezbedno povlačenje ili ogroman novac. Čuju se glasine o milionima dolara koje su izneli pojedini političari iz zemlje, pa se može nagađati koliko je ukupno novca transferisano. Dakle, najgora varijanta je da je vlada izdala svoju vojsku“, ukazuje Nurudin.
Mnogi kritikuju odluku o povlačenju američkih trupa, ocenjujući njihovu 20. godišnju misiju kao potpuni neuspeh, te da su SAD bile u zabludi.
“Ja bih takođe upotrebio reč da su Amerikanci u ovom slučaju bili naivni, u svakom slučaju preterano optimistični u smislu da je moguće vojno intervenisati, instalirati demokratiju i svaki put dožive neuspeh. To se pokazalo i u hladnoratovskom i posthladnoratovskom periodu”, navodi Nurudin.
Postavlja se pitanje da li će druge zemlje, pre svega Kina, nastojati da iskoriste prazninu u Avganistanu stvorenu povlačenjem američkih snaga.
“Avganistanska ekonomija je u ozbiljnim problemima. Kao što ste rekli, 80 odsto budžeta zavisi od međunarodne pomoći i nakon 20 godina. Ne verujem da će Kina uskočiti kao zamena da popuni tu prazninu”, smatra Nurudin.
Po njegovim rečima, sadašnja situacija u Avganistanu je više izazov nego šansa.
“U južnoj Rusiji i Kini živi velika muslimanska populacija, pa se vlasti obe zemlje pribojavaju prelivanja islamskog ekstremizma na njihovu teritoriju. Kada je reč o Iranu, tu je uvek u igri stara podela i tenzije između šiita i sunita”, ocenjuje profesor Univerziteta Džordžtaun.
Talibane držati za reč
RSE: Portparol talibana je na konferenciji za novinare u utorak izjavio da neće biti diskriminacije, pre svega žena, te da ovaj pokret nudi amnestiju svima, čak i onima koji su se boritli protiv njega. Kako komentarišete nastojanje talibana da uvere domaću i međunarodnu javnosti da su kooperativni, da ne žele nikome da se svete. Da li svet može da im veruje imajući u vidu njihovu represivnu vladavinu iz devedesetih?
Nurudin: Gledajući sa pozitivne strane, oni za sada nastupaju ispravno. Portparol talibana je na konferenciji za novinare pozitivno govorio i to je ohrabrujuće, jer je očigledno da su mogli da zauzmu i drugačiju poziciju. Vreme će pokazati da li treba da im verujemo.
U svakom slučaju, nemaju preveliki kredibilitet zbog ponašanja u prošlosti, strahota koje su počinili tokom devedesetih, čega se avganistanski narod i oni koji prate situaciju u ovoj zemlji veoma dobro sećaju, u prvom redu prema ženama, naročito u ruralnim područjima. Dakle, treba sa oprezom pratiti da li će sada ispuniti svoja obećanja.
Nema sumnje da su sadašnji talibani mnogo veštiji u korišćenju društvenih mreža. Pre 20 i više godina talibani ne bi ni pomislili da održe konferenciju za novinare ili razgovaraju sa zapadnom novinarkom, kao što je pre neko veče njihov portparol pozvao novinarku BBC-ja i uključio se u program.
Dakle, imaju veće razumevanje za medije i u njihovom je interesu da se svetu pošalje slika o regularnoj tranziciji vlasti u Kabulu, jer haos ne bi ostavio dobru sliku o njima.
Međutim, za tri meseca Zapad i ostali posmatrači neće se toliko fokusirati na Avganistan kao sada. Stoga se postavlja pitanje ko će nadzirati kršenja ljudskih prava, pre svega žena, kao i situaciju u ruralnim područjima.
Bez obzira na obećanja talibanskog vođstva i nastojanja da se situacija u Kabulu prikaže stabilnom, pitanje je da li oni u potpunosti kontrolišu situaciju u celoj zemlji.
Jedna je stvar doći na vlast oružjem, a druga vladati državom sa 35 miliona stanovnika u kojoj su životna očekivanja prilično drugačija nego pre više od 20 godina kada su talibani njome vladali.
Dakle, za sada treba da ih držimo za reč, ali ne treba da im verujemo dok ne ispune obećanja.
Izveštaji o uzimanju žena kao seksualnog roblja
RSE: Naime, bilo je izveštaja da talibani pretresaju kuće u potrazi za protivnicima koji su registrovani na njihovim listama, zatim uzimanja devojčica kao seksualnog roblja. Položaj žena u Avganistanu je znatno poboljšan u poslednjih 20 godina. Postoji li opasnost od povratka na vreme prethodne talibanske vladavine kada su bile lišene mnogih prava?
Nurudin: Teško je poverovati da će položaj žena biti istovetan kao i do sada. Doduše, lideri talibana tvrde da žele da žene učestvuju u vlasti, da rade u javnim ustanovama u skladu sa njihovim tumačenjem šerijatskog prava.
To je velika promena u odnosu na devedesete kada žene nisu smele da izađu same u javnost, a kamoli da rade u javnim institucijama. Međutim, pitanje je da li će žene moći da pohađaju univerzitet, da slobodno idu u škole i uče iste predmete.
RSE: Da same izađu napolje bez pratnje muških članova porodice.
Nurudin: Tačno. U svakom slučaju, situacija tokom devedesetih je bila užasna, tako da ni talibani ne veruju da je dobro da se ona vrati. S jedne strane, pre više od 20 godina bilo je nezamislivo da žene budu zastupljene u vladi, ali se postavlja pitanje kako će u praksi primeniti sadašnja obećanja.
Naime, stižu izveštaji da talibanski borci u pojednim delovima zemlja idu od kuće do kuće, hapse oponente i uzimaju seksualno roblje. Ne znamo šta se tačno dešava jer prolazimo kroz mračni period zbog odsustva nezavisnih novinara, koji su izloženi velikoj opasnosti. Zapadni mediji se povlače. Stoga će biti sve teže da se utvrdi pravo stanje stvari, naročito izvan Kabula.
Kada je reč o vojnom uspehu talibana, i oni sami su bili iznenađeni brzinom kojom su stekli kontrolu nad celom zemljom. Međutim, i oni sami znaju da je to delimično bilo moguće zato što „Severna alijansa“ i druge plemenske grupacije nisu pružile oružani otpor.
Njihovi lideri su se opredeili da čekaju i gledaju razvoj situacije, jer nemaju nikakvih simpatija za (odbeglog) predsednika Ašrafa Ganija.
Uprkos munjevitoj pobedi, talibani nemaju moć da u potpunosti kontrolišu celu zemlju
Međutim, oni ne gaje simpatije ni prema talibanima i ratovali su protiv njih pre više od 20 godina. Mislim da su u toku intenzivni razgovori između „Severne alijanse“ (koju čine etnički Tadžikistanci, ali su se pridružile i druge grupacije i lideri) i talibana o budućem aranžmanu.
Uprkos munjevitoj pobedi, talibani nemaju moć da u potpunosti kontrolišu celu zemlju. Zato moraju da ponude rešenje o podeli vlasti i inkluzivnoj vladi. Dakle, iako su počistili snage predsednika Ganija, sasvim je nešto drugo upravljati zemljom.
Pregovori talibana sa ’Severnom alijansom’
RSE: Prilično je zbunjujuća situacija. Pomenuli ste da „Severna alijansa“ nije sklona ni Ganiju niti talibanima. Uporište ove grupacije, Mazar-i-Šarif, je prepušten talibanima bez borbe. Zašto se jedan od njihovih lidera Rašid Dostum i drugi nisu borili protiv talibana prepustivši teritoriju koju su kontrolisali decenijama?
Nurudin: Moguća su dva objašnjenja. Prvo, da im je Gani obećao oružje i novac da brane tu teritoriju, ali da to nije ispunio. Čuju se nezvanične informacije da je Gani, navodno, napravio tajni dogovor sa talibanima koji im omogućava dolazak na vlast i podrivanje pozicije „Severne alijanse“. Teško je utvrditi da li je to tačno.
Drugo tumačenje je da se „Severna alijansa“ nije borila protiv talibana. Ona želi da sačuva svoju teritoriju i njeni predstavnici su otišli u Islamabad (glavni grad Pakistana) da direktno razgovaraju sa talibanima u pokušaju da postignu dogovor, jer bi oružani sukob bio veoma rizičan zato što nije spremna uvidevši i brzinu kojom su talibani zauzeli zemlju.
Dakle, možda je u pitanju taktičko povlačenje „Severne alijanse“ kako bi se pripremili za sukob u pogodnom trenutku, a pre u cilju sporazuma koji bi im omogućio kontrolu pomenute teritorije, a talibanima ostatka zemlje.
RSE: Kada ste pomenuli podelu vlasti, da li to znači uključivanje u centralnu vladu različitih političkih opcija, ili će ona biti u potpunosti pod kontrolom talibana dok bi omogućili autonomiju „Severnoj alijansi“ i drugim plemenima na područjima u kojima nemaju snažno uporište?
Nurudin: Mislim da je realnija druga opcija. Iznenadio bih se ako bi talibani dopustili suštinsku podelu vlasti jer nemaju za to jak razlog. Naime, treba da namire mnogo svojih pripadnika koji su se borili 20 godina u veoma teškim okolnostima, a koji sada očekuju ministarske i druge pozicije.
Stoga bi među samim talibanima bio nepopularan dogovor sa „Severnom alijansom“ o njenom učešću u centralnoj vlasti. Međutim, kao što sam rekao na nivou provincija mogući su aranžamni o podeli vlasti tamo gde talibani nemaju snažnu podršku, pre svega u područjima u kojima ne žive Paštuni.
Da li su se Gani i talibani dogovorili?
RSE: Ašraf Gani je napustio zemlju. Da li je to učinio u dogovoru sa talibanima ili je pobegao u strahu od odmazde. Istovremeno, bivši predsednik Avganistana Hamid Karzai je ostao u Kabulu i zajedno sa šefom Visokog saveta za pomirenje Abdulom Abdulom razgovarao je, kako javlja CNN, sa predstavnicima talibana o tranziciji vlasti. Talibani su kritikovali Karzaija dok je bio predsednik. Kako komentarišete ovu situaciju?
Nurudin: Ključno je pitanje šta je sve Ašraf Gani znao i u kom trenutku je doneo odluku da napusti zemlju. Kao što se sećate, on se u subotu obratio avganistanskom narodu poručivši da će nastaviti borbu da bi u nedelju otišao bez nagoveštaja da će to uraditi.
Njegovo naknadno saopštenje nije bez kredibiliteta pošto je rekao da se odlučio na taj korak da bi sprečio krvopriliće, jer možemo zamisliti kakav bi tek haos nastao da su talibani morali da uđu u predsedničku palatu boreći se sa Ganijevim snagama.
Međutim, sve više je informacija da su talibani i Gani postigli sporazum. Znamo da su talibani već neko vreme tražili da on ode. Čuju se i nezvanične informacije da su i SAD pritiskale Ganija da to učini.
Ali, od Ganijevog odlaska mnogo je interesantije kakvu ulogu imaju Hamid Karzai, Abdula Abdula i drugi političari iz postojeće garniture. Da li samo pomažu miran transfer vlasti ili će imati neku ulogu u budućoj vladi čime bi ona očigledno dobila veći legitimitet?
Šta je cilj razgovora talibana sa Karzaijem?
RSE: Da li susretom sa Karzaijem i Abdulom talibani žele da pokažu da su za toleranciju ili time pokušavaju da spreće mogućnost da ova dva političara, sa velikim uticajem, postanu njihovi oponenti u nekom budućem građanskom ratu koji se takođe predviđa kao mogućnost?
Nurudin: Situacija nije ili-ili. Talibani šalju signal da žele da razgovaju sa političkim oponentima. Međutim, ne verujem da su spremni da uključe nekadašnje moćne političare u podelu vlasti. Konkretno, sumnjam da će Karzaiju i Abduli biti ponuđeno mesto u vladi predvođenoj talibanima.
Oni žele da promovišu povratak na tradicionalno avganistanko društvo. Gani je bio sinonim za nametnute američke, zapadne vrednosti. Stoga će tradicionalni pojam „Loja džirga“ (velika skupština) koja okuplja uticajne stare čelnike plemena širom zemlje dobiti na značaju. Moguće je da se ona ubrzo i sastane tako da talibani mogu da kažu da su oni istinski predstavnici naroda, a ne Gani i Amerikanci.
Istovremeno, nastoje da moćne ličnosti, koji mogu biti politička alternativa i oponenti, kao što su Karzai i Abdula, razgovarajući sa njima, zapravo, ih drže u blizini i prate njihove aktivnosti ne dopuštajući im da odu. Ukoliko bi Karzazi i Abdula otišli u inostranstvo i formirali vladu u egzilu, bili bi mnogo opasniji po talibane, nego ako sa njima razgovaraju u Kabulu.
RSE: To znači da je očito teško zamisliti održavanje izbora, makar one po ugledu na Zapadu?
Nurudin: Ne mislim da sa talibanima na vlasti postoji bilo kakva šansa za održavanje izbora nalik na Zapadu. Moguće je na lokalnom ili provincijskom nivou, ali i to sumnjam. Prema šerijatskom pravu, demokratski izbori nisu deo njihovog vrednosnog sistema.
Novac talibanima stiže iz Pakistana i drugih zemalja
RSE: Munjevita ofanziva i vojna pobeda talibana sugeriše da oni uživaju sveopštu podršku u Avganistanu. Ko ih podržava i da li će u slučaju da ne budu mogli da osiguraju potpunu kontrolu posegnuti za nasiljem kako bi ućutkali oponente, uključujući i Karzaija i Abdulu sa kojima sada razgovaraju?
Nurudin: Ne znam koliku podršku uživaju u narodu. Možda se pre radi o nesposobnosti Ganijeve vlade da osigura podršku za borbu i neophodni legitimitet za borbu protiv organizovanog, obilato finansiranog pobunjeničkog pokreta. Postoje verodostojni obaveštajni podaci da Pakistan, Iran, Rusija i Kina imaju ulogu u tome. Posebno je važna uloga Pakistana u obezbeđivanju utočišta, oružja, novca i obaveštajnih podataka.
Međutim, sada kada preuzimaju vlast moraće da osiguraju građanima neophodne usluge, kao što su voda, struja, održavaju javni red. Videćemo da li će u svemu tome uspeti i da li će neispunjenje nekih od ciljeva izazvati nezadovoljstvo i pobunu u dogledno vreme.
Verovatno ne, jer će talibani nakon munjevite pobede biti u prilici da neko vreme uživaju u „medenom mesecu“, ali avganistanska ekonomija je slaba, nije dobro geografski povezana sa međunarodnim tržištem, pa trgovina narkoticima, koja im je bila značajan izvor prihoda, neće sada biti dovoljna.
Nadam se da su dovoljno mudri da shvate da bi svako momentalno nametanje ekstremističke ideologije dovelo do uvođenja zapadnih sankcija, što bi se veoma loše odrazilo po njihovu vladavinu. Stoga očekujem umereniji pristup, makar javno i retorički, da bi videli kako će reagovati Zapad i ostatak sveta.
Da li je avganistanska vlast izdala svoju vojsku?
RSE: Da, ima mnogo informacija da Pakistan decenijama podržava talibane. Međutim, i dalje je nejasno kako su talibani sa između 50 i 100 hiljada naoružanih boraca pregazili veoma modernu armiju koja je brojala 300 hiljada vojnika opremljenih najmodernijih oružjem, uključujući i veoma sofisticiranim borbenim avionima. Kako se to desilo?
Nurudin: Čuju se mnoge glasine, na primer, da je Gani naredio nekim veoma uvaženim komandantima na severu da se ne bore protiv talibana. Ne znam da li je to tačno, ali sve je više indicija da je vlada podrivala svoju armiju zbog dogovora sa talibanima kojim je osigurala bezbedno povlačenje ili ogroman novac.
To što se desilo prošle sedmice je zaista šokantno, ali treba se prisetiti da su se prethodno skoro potpuno povukle američke i ostale međunarodne snage
Čuju se glasine o milionima dolara koje su izneli pojedini političari iz zemlje, pa se može nagađati koliko je ukupno novca transferisano. Dakle, najgora varijanta je da je vlada izdala svoju vojsku.
Takođe, postoje kredibilne analize o tome da su talibani vodili veoma uspešnu psihološku kampanju ratovanja u poslednjih šest meseci. To što se desilo prošle sedmice je zaista šokantno, ali treba se prisetiti da su se prethodno skoro potpuno povukle američke i ostale međunarodne snage.
Dakle, jeste avganistanska armija bila veoma brojna i dobro opremljena, ali se po prvi put u 20 godina suočila sa situacijom da mora sama da se bori. Stoga ako su vojnici i komandanti zaista saznali da ih je sopstvena vlada ostavila na cedilu, onda su zaključili da nema svrhe da se bore za besmisleni cilj.
SAD pritiskale Ganija na dogovor sa talibanima
RSE: Da, bilo je mnogo informacija da vojnici nisu mesecima primali plate, nedostajala im je municija, kao i logistička podrška međunarodnih snaga. Međutim, teško je poverovati da bi, makar na početku kada se nije mogao nazreti ishod, Gani bio spreman da se unapred odrekne vlasti zarad određene sume novca.
Nurudin: To je tačno. Ne mislim da je to bio direktan i sveobuhvatan dogovor. Mislim da je Gani procenjivao kada su se američke trupe povukle da li će avganistanska armija biti u stanju da zaustavi talibane. Tačno je da su talibani iskusni i ratoborni borci na terenu, što je avganistankoj armiji nedostajalo.
S druge strane, ona je imala taktičku prednost u modernim borbenim avionima. Međutim, njihovo održavanje je zavisilo od američkih i drugih međunarodnih snaga. Dakle, nijedna se opcija ne može isključiti, ali kada je pre 6-7 meseci postalo jasno da se američke trupe povlače, Gani je verovatno počeo da razmišlja o različitim aranžmanima.
Tokom pregovora u Dohi, američki izaslanik Zalmaj Kalizad je još pre godinu dana pritiskao Ganija da pristane na mirovni sporazum sa talibanima, što je iznenađujući imajući u vidu da je Vašington podržavao vladu u Kabulu. Međutim, talibani su sedeli za pregovaračkim stolom i bilo je jasno da neće ispustiti tu priliku.
Da li su SAD bile u zabludi?
RSE: SAD su na kraju zaključile da su talibani snaga koja se ne može zaobići u traganju za političkim rešenjem. Govorili smo o greškama Ganijeve vlade. Međutim, mnogi smatraju da su SAD takođe napravile velike greške. Američke snage su došle pre 20 godina sa ciljem stvaranja održivog funkcionalnog sistema u Avganistanu koji bi sprečio ponovno pružanje utočišta ekstremistima.
Da li su SAD bile u zabludi i čak naivne da je moguće u zemlji kakva je Avganistan osigurati vladavinu prava, sprečiti korupciju, demokratiju, jer su potrošile oko dve hiljade milijardi dolara, u jednom trenutku su angažovale 100 hiljada vojnika, oko 2,5 hiljade njih je poginulo – da bi se sada povukle a talibani ponovo vratili na vlast. Da li je to totalni neuspeh?
Nurudin: To je odlično pitanje i sigurno će se ono u Vašingtonu naknadno dosta analizirati. Totalni promašaj je prejaka ocena jer, na kraju krajeva, sama činjenica da govorimo o opasnosti da se ukinu neka od dostignuća kao što su prava žena, otvoreno društvo – pokazuje da je bilo napretka. Takođe, iako su talibani opstali, Al-Kaida je desetkovana u Avganistanu.
Bajden je bio u pravu kada je u ponedeljak veče izjavio da se cilj američke misije vremenom znatno promenio, čak i u prvih osam godina u vreme administracije Džordža Buša.
SAD su ušle u Avganistan da bi neutralisale snage koje su orkestrirale napad 11. septembra na Njujork i Vašington, da bi Barak Obama osam godina kasnije nasledio razbuktali sukob u kome je većina od 2,5 hiljade poginulih vojnika, koje ste pomenuli, već do tada stradala. U međuvremenu, plan je proširen na implementaciju ljudskih prava, demokratije, vladavine prava. Takođe, SAD su bile zaokupljene i invazijom Iraka koja je izvedena na osnovu pogrešnih informacija i obaveštajnih podataka.
Ja bih takođe upotrebio reč da su Amerikanci u ovom slučaju bili naivni, u svakom slučaju preterano optimistični u smislu da je moguće vojno intervenisati, instalirati demokratiju i svaki put dožive neuspeh. To se pokazalo i u hladnoratovskom i posthladnoratovskom periodu. Ne znam koje se nova lekcija može iz svega ovog izvući, a da je već ne znamo, ali, jednostavno nije moguće graditi demokratiju u zemlji koja nema institucije i građani je ne žele na način na koji vi zamišljate.
Smatram da su veoma važni regionalni procesi. SAD nisu imali pravi odgovor na ulogu Pakistana u Avganistanu, Rusije, Irana. Nažalost, Avganistan je mesto gde je jedini način da se nešto ozbiljnije uradi multilateralni, globalni pristup.
Međutim, SAD nisu imali nikakvu polugu uticaja na regionalne aktere. Vašington ima loše odnose sa Iranom, Rusijom, Kinom. Čak ni Pakistan, koji je ranije bio tradicionalni partner, u SAD-u se više ne smatra kredibilnim zbog podrške talibanima. Dakle, osim vojne problematična je i diplomatska strategija SAD.
Neće više biti američkih kopnenih intervencija
RSE: Naslednik nemačke kancelarke Angele Merkel Armin Lašet (Laschet) nazvao je stanje u Avganistanu najvećim porazom NATO-a od njegovog osnivanja. Kako će se to odraziti na kredibilitet i geostratešku poziciju SAD?
Nurudin: Smatram da će na geopolitičkom planu to izazvati manje potrese nego što ocenjuju pojedini komentatori. Ne mislim da je iko mislio da SAD mogu nešto dodatno da ostvare u Avganistanu. Nužno je razdvojiti američku odluku o okončanju misije u Avganistanu od onoga što se dešavalo u poslednjih desetak dana, koji su bili katastrofalni. Poslednja dva dana su bila ponižavajuća za sve involvirane.
Međutim, ideju o povlačenju iz Avganistana je saopštio predsednik Donald Tramp pre godinu dana. Rok je bio 1. maj, Bajden ga je produžio. Dakle, ništa se nije promenilo, ali je realizacija plana bila katastrofalna.
Na globalnom planu, Kina je već izdala saopštenje u kome je predočila Tajvanu kako se SAD odnose prema svojim saveznicima. Međutim, ta retorika neće imati preveliki odjek. Amerčki kapaciteti za demonstraciju moći preko svoje avijacije i mornarice - i dalje su najveći na svetu.
Mislim da se, makar u dogledno vreme, sa Avganistanom i Irakom završavaju američke operacije slanja kopnenih trupa. Mislim da će svet u budućnosti biti multipolarniji nego do sada, jer SAD ne žele da budu globalni policajac na način koji to činila administracija Bila Klintona.
RSE: Čak iako bi Kina pokušala da na silu reintegriše Tajvan?
Nurudin: Pogledajte čime SAD raspolažu za odbranu Tajvana – izuzetna avijacija i mornarica – gde bi došla do izražaja njena moć. Tu se ne radi o slanju kopnenih trupa da se bori protiv gerile, što je teško za bilo koju modernu armiju. Moderne armije se stvaraju da se bore protiv modernih armija.
Borba protiv pobunjenika kao što su talibani na njihovoj, veoma nepristupačnoj teritoriji veoma je teška. To je bilo veoma teško za sovjetske trupe, potom američke, kao i mnogo ranije britanske. Međutim, borba sa kineskim brodovima u tajvanskom moreouzu bila bi mnogo prilagođenija američkim kapacitetima.
Iako je u pojedinim evropskim prestonicama kritikovana Bajdenova odluka, američka javnost je to dobro primila.
Za nju je misija njihove zemlje u Avganistanu već ranije okončana i za to postoji podrška i demokrata i republikanaca.
Stoga mislim da je ključno pitanje za lidere u Vašingtonu ako Kina pokuša da na silu zauzme Tajvan, da li će američka javnost tolerisati rat za odbranu ostrva koje mnogi Amerikanci verovatno ne mogu naći na mapi.
Ne verujem da će Kina popuniti prazninu u Avganistanu
RSE: Rekli ste da je Avganistan veoma siromašan i nije dobro povezan sa međunarodnim tržištom. Oko 80 odsto aktuelnog budžeta zavisi od međunarodne pomoći, što će za talibane biti veliki izazov. Istovremeno, poznato je da ostvaruju znatnu dobit od trgovine narkoticima.
Da li će im biti važno da sačuvaju otvorene kanale prema Zapadu, ili mogu da rizikuju zatezanje odnosa sa SAD-om i EU i okrenu se alternativnim izvorima, pre svega Kini koja računa na eksploataciju prirodnih resursa u Avganistanu?
Nurudin: S jedne strane, talibanima je potrebno da očuvaju međunarodne kanale preko kojih stiže pomoć u hrani, lekovima, jer na taj način jača i njihov legitimitet. Naime, oni to nisu u stanju da obezbede bez međunarodnih aktera. Stoga će nastojati da održe kontakte sa humanitarnim organizacijama koje već deluju u Avganistanu – verovatno ne sa američkim, ali definitivno sa evropskim.
Ilegalna trgovina drogom će se nastaviti. Razlika je u tome što kada se obavi preko granice, novac mora da se opere i vrati u Avganistan. Znatan deo tog novca stiže do zapadnih gradova, kao što su London, zatim švajcarskih banaka, Dubaija, Rijada - pri tom su oba ova grada odnosno zemlje američki saveznici – Singapura, Hongkonga i tako dalje.
Međunarodna zajednica ima mnogo instrumenata da oteža funkcionisanje talibanske vlade, odnosno vraćanje novca od trgovine drogom u Avganistan. Međunarodna zajednica nije koristila te instrumente protiv Ganijeve vlade, jer je doživljavana kao partnerska.
Stoga oslanjanje na trgovinu drogom i druge nelegalne aktivnosti neće biti dovoljno za ekonomsku održivost.
Kada je reč o Kini, ona raspolaže velikim količinama novca koje je spremna da investira u infrastrukturne projekte i eksploataciju prirodnih resursa, kao što su retki minerali. Međutim, Kina takođe ima unutrašnje probleme, kao što su položaj njene muslimanske, Ujgur populacije.
Ne znam da li je Kina spremna na investicije od kojih će imati koristi većina Avganistanaca. Ona je zainteresovana za izgradnju strateških objekata kao što su mostovi, tuneli, cevovodi. To će svakako biti dobro za avganistansku ekonomiju, ali nije dovoljno za obezbeđivanje svakodnevnih potrepština.
Naime, avganistanska ekonomija je u ozbiljnim problemima. Kao što ste rekli, 80 odsto budžeta zavisi od međunarodne pomoći i nakon 20 godina. Ne verujem da će Kina uskočiti kao zamena da popuni tu prazninu.
Više izazov nego šansa za Kinu i Rusiju
RSE: Da li će vakum stvoren povlačenjem američkih trupa biti prilika za druge regionalne aktere, pre svega Pakistan, Rusija, Kina i Iran, da ojačaju poziciju u Avganistanu – ili će to biti više izazov za njih zbog rizika kao što su pokušaj Al Kaide i drugih ekstremističkih organizacija da u ovoj zemlji ponovo pronađu sigurno utočište?
Nurudin: Dugoročno to će biti više izazov. Granice Avganistana je veoma teško nadzirati. Pakistanski talibani su oduvek bili problem za pakistansku vladu. Zvanični Islamabad će morati da vodi računa o delikatnom balansu, jer mu, s jedne strane, odgovaraju talibani na vlasti u Kabulu koji će ograničiti ulogu Indije u Avganistanu, dok će, s druge, imati unutrašnje probleme zbog delovanja pakistanskih talibana.
Istovremeno, u južnoj Rusiji i Kini živi velika muslimanska populacija, pa se vlasti obe zemlje pribojavaju prelivanja islamskog ekstremizma na njihovu teritoriju. Kada je reč o Iranu, tu je uvek u igri stara podela i tenzije između šiita i sunita. Čuju se i glassine da su među talibanima i tadžikistanski i uzbečki borci iz Centralne Azije. U svakom slučaju, bezbednosna situacija u Avganistanu je uvek bila krhka.
Pomenute države podržavaju formiranje snažne centralne talibanske vlade koja će imati kontrolu na terenu u zemlji. Međutim, ostaje njihova zabrinutost od eventualnih terorističkih aktivnosti u širem regionu.
Veze talibana i Al kaide
RSE: Da li Avganistan ponovo može postati sigurno utočište za ekstremiste sa strane, ili će talibani biti oprezni da to ne dozvole. Poslednjih godina je bilo izveštaja da se, osim talibana, protiv avganistanskih snaga bezbednosti, bore i grupacije pod okriljem “Islamske države”.
Nurudin: Mislim da će talibani u početku biti veoma oprezni – ne znam koliko dugo. No, to će biti velika prilika za razne ekstremističke grupe širom sveta da potraže utočište u Avganistanu. Uostalom, američke obaveštajne agencije sugerišu da talibani i Al kaida i dalje tesno sarađuju.
Ali, da li će se usuditi da napadnu u inostranstvu – pre svega zapadne prestonice – to je sasvim drugo pitanje. Mislim da će talibani nastojati da to spreče, jer bi to bio najlakši način da isprovociraju Zapad da ponovo pošalje bombe i drugo oružje na Avganistan.
Međutim, teško je predvideti kako će izgledati talibanska vladavina, recimo, za godinu dana. Jedino znamo iz prethodnog iskustva da je reč o grupi koji ima nazadne poglede o ulozi žene i društvu, sa strogom interpretacijom islama. Istovremeno, jasno je da će talibanima biti potrebna finansijska podrška i biće spremni da je prihvate ko god da im ponudi – države regije, Kina.
Takođe, da su nakon 20 godina egzila stvorili snažne veze sa Al kaidom i drugim sličnim grupama. Tek ćemo videte da li će ponovo biti napada zapadne prestonice, ali ne verujem da će se to skoro desiti.
Avganistanci neće moći masovno da odu iz zemlje
RSE: Da li će talibani ispuniti obećanje da neće dovesti u pitanje ostvareni napredak, pre svega kada je reč o položaju žena, ili ćemo biti svedoci novog egzodusa iz zemlje, na šta ukazuju haotične scene sa aerodroma u Kabulu, kao i sve veći broj avganistanskih izbeglica poslednjih meseci koji pokušavaju da se domognu Evrope?
Nurudin: Trenutno se ne radi o izbeglicama već evakuaciji diplomatskog i drugog osoblja. U svakom slučaju, zapadne vlade će se naći u teškoj političkoj situaciji jer treba da se pokažu otvorenim za prijem izbeglica, dok istovremeno moraju da brinu o ksenofobiji i nacionalizmu koji je ojačao u mnogim od ovih zemalja.
Međutim, masovni priliv izbeglica nije moguć aviosaobraćajem, već kopnenim putem, što nije jednostavno za prosečnog Avganistanca. Stoga mislim da će biti mnogo manji broj izbeglica iz ove zemlje nego što na Zapadu brinu zato je veoma teško izaći iz nje.
Mislim da će biti fokus na izvlačenju novinara, aktivista nevladinih organizacija, onih koji su radili za strane vlade i drugih za koje se smatra da su neposredno ugroženi. Oni će biti evakuisani, a onda će talibani zatvoriti granice.
RSE: Mislite li da će talibani zaista ispuniti obećanja da neće ukinuti neke od tekovina, kao što je poboljšan položaj žena u poslednjih 20 godina, ili će ubzro posegnuti za starim metodama?
Nurudin: Već je bilo odmazde, kao što smo konstatovali, na osnovu vesti da su talibani u nekim sredinama išli od kuće do kuće i uzimali žene kao seksualno roblje. Oni će nastojati da budu umereni.
Na primer, možda će žene u Kabulu morati da izađu na ulicu u pratnji muškarca iz porodice, ali ne verujem da će biti kažnjavane kao devedesetih ako prekrše to pravilo.
Međutim, ne mora se ići tako daleko. Pogledajte Saudijsku Arabiju – ona nije talibanska, ali je veoma regresivna država kada je reč o pravima žena.
Dakle, može se očekivati dosta nazadovanja u Avganistanu, a da to ne znači potpuni povratak na devedesete. Bitne su nijanse: recimo, mogu ukinuti amputaciju udova ili kamenovanje za neke prekršaje, ali da istraju na zabrani devojčicama da pohađaju školu, ili da spreče žene da rade u firmama.
Bez ambasadora SAD uskoro u Kabulu
RSE: Skoro sve zemlje evakuišu diplomatsko osoblje i zatvaraju svoje ambasade u Kabulu. Jedino su ostale otvorene ruska, kineska i pakistanska. Da li to znači da će zapadne zemlje, pre svega SAD, biti ne samo oprezne prema talibanskim vlastima već će i prekinuti veze sa njima. Da li se može očekivati u nekom trenutku nastup talibanskog ambasadora u Ujedinjenim nacijama, ili imenovanje talibanskog ambasadora u Vašingtonu, Briselu, Berlinu?
Nurudin: To će u velikoj meri zavisiti od uloge Hamida Karzaija, doktora Abdule Abdule i drugih, jer je Gani napustio zemlju sramno. Zapad je u teškoj situaciji jer ne postoji avganistanska vlada u egzilu koja je legitimna i mogao bi da je prizna. Primer za to je Venecuela čijeg nekadašnjeg lidera Huga Čaveza nije priznavao, već vladu u izbeglištvu.
Šema talibanskog vođstva i ko je ko
Ukoliko Karzai i Abdula budu spremni da razgovaraju sa talibanskom vladom i kažu da su najvažniji mir, stabilnost i razvoj naroda, u tom slučaju pojedine zapadne zemlje biće spremne da ponovo uspostave bilateralne odnose sa Avganistanom, otvore svoje ambasade u Kabulu i nastave da šalju pomoć sa obrazloženjem da treba dati šansu miru.
SAD će možda nastaviti razgovore preko uspostavljenog kanala u Dohi.
Sumnjam da će SAD uskoro poslati svog ambasadora u Kabul, ali će ostatak sveta pratiti kakvu će ulogu imati i slati signale Karzai i Abdula.
