Čini se da je manevarski prostor Turske sada suženiji nego prethodnih godina, te da ne može mnogo toga da učini u reakciji na odluku predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) da prizna stradanja Jermena 1915. godine kao genocid, kaže za RSE Nigar Goksel (Göksel), direktorka programa u Međunarodnoj kriznoj grupi (ICG) za Tursku.
"Svaki potez koji bi zvanična Ankara povukla mogao bi da našteti više njoj nego Vašingtonu", smatra Goksel.
Znak degradacije odnosa Turske i SAD
RSE: Zašto je predsednik SAD Džo Bajden priznao zločine nad Jermenima 1915. kao genocid, za razliku od njegovih prethodnika koji su se uzdržavali da to učine imajući u vidu geostratešku važnost Turske na Bliskom istoku kao zemlje sa najvećom vojskom u NATO-u posle američke?
Goksel: To se može posmatrati kao znak degradacije odnosa između Vašingtona i Ankare. Opozicija je sklonija da Bajdenov potez tumači kao posledicu pogrešne politike turske vlade, dok provladini krugovi to doživljavaju kao nagoveštaj smanjenja strateške važnosti odnosa između dve zemlje i da je predsednik (Redžep Tajip Erdoan) na neki način kažnjen jer se nije svrstao uz američku politiku. U svakom slučaju, to se može tumačiti kao signal pogoršanja odnosa SAD i Turske.
U Turskoj ne veruju da su SAD-u na Bliskom istoku najvažnija ljudska prava
RSE: Mnogi na to gledaju kao zaokret u američkom spoljnopolitičkom pristupu prema tom delu sveta uključujući Tursku, sa fokusom na vrednosti umesto na geostrateške interese.
Goksel: U turskom društvu gotovo da niko ne veruje da su ljudska prava i vrednosti prioriteti za Vašington na Bliskom istoku. Stoga mnogi u Turskoj često ukazuju na snažne odnose SAD sa monarhijama i vojnim režimima u regionu. Dakle, čak i ako je iz perspektive Vašingtona priznanje genocida imalo pravno ili moralno opravdanje, tursko javno mnjenje u velikoj meri odbacuje tu dimenziju.
Kada je reč o turskoj vladi pre bih rekla da je sledila transakcioni stil u odnosima. Čini se da su aduti i manevarski prostor Turske sada manji nego prethodnih godina, te da ne može mnogo toga da učini u reakciji na Bajdenovu odluku. Svaki potez koji bi zvanična Ankara povukla mogao bi da više našteti njoj nego Vašingtonu.
RSE: Još je Barak Obama na početku predsedničkog mandata u govoru u Kairu 2009. naglasio važnost međusobnog razumevanja i poštovanja između SAD i islamskog sveta, ali i uvažavanja demokratskih principa.
SAD su često optuživane da je njihova politika na Bliskom istoku počivala na geostrateškim interesima, nauštrb demokratskih vrednosti. Da li su ovaj i drugi Bajdenovi potezi na tragu promene američke politike, makar prema Bliskom istoku?
Goksel: Iskreno, nisam razmišljala o vezi tog pitanja sa politikom prema Bliskom istoku. Kada je reč barem o Turskoj, ovde se Bajdenov potez doživljava, kao što sam rekla, kao znak slabljenja njene pozicije u Vašingtonu i pregovaračkih aduta.
Naravno, bilo je dosta razilaženja između Turske i SAD na Bliskom istoku i nisam sigurna da je to bilo motivisano razlikama u vrednosnom sistemu, već u interesima. Do tog udaljavanja je došlo postepeno, jer su Vašington i Ankara bili na istim pozicijama na početku Arapskog proleća i rata u Siriji. Međutim, ove dve zemlje su se sve više udaljavale nakon 2014. godine.
Turska zabrinuta zbog mogućih zahteva za reparacijom
RSE: Da li Bajdenovo priznanje genocida nad Jermenima ima samo moralno, simboličko značenje ili i praktične posledice ne samo u daljem zatezanju odnosa između SAD i Turske? Na primer, Jermeni se nadaju da će to utrti put da i ostale države priznaju zločine nad njima kao genocid, što je dosada učinilo oko 30 njih, poput Francuske, Kanade i Libana.
Goksel: Mislim da je turska zajednica zabrinutija da to može otvoriti vrata za pokretanje zahteva za reparaciju. Ja nisam pravnik i ne znam da li Bajdenova odluka omogućava potomcima Jermena koji su stradali ili ostali bez privatne imovine da pokrenu takve postupke pred američkim sudovima. Možda to neće imati neposredne efekte, ali se ne zna kako će biti kasnije.
RSE: Jermeni su zatražili od Bajdena da "simboliku" subotnje izjave pretoči u opipljivu politiku, uključujući podršku bezbednosti Jermenije, obustavljanje pomoći Azerbejdžanu i sporazuma sa Turskom o naoružanju. Hoće li se to dogoditi?
Goksel: Ne znam da li će se to desiti. To će bolje znati u Vašingtonu. Međutim, ne mislim da je bezbednost Jermenije sada ugrožena zbog Bajdenovog poteza. U ovom trenutku nema naznaka da je Azerbejdžan zainteresovan da nastavi rat, niti da će Turska preduzeti korake u tom pravcu. Teritorijalni integritet Azerbejdžana je uglavnom ponovo uspostavljen. Bila sam nedavno u Bakuu i nema nagoveštaja da je spreman da preduzme novu vojnu operaciju.
RSE: Međutim, kada pominjete nedavni rat, iako je Azerbejdžan povratio većinu teritorije, deo Nagorno Karabaha i dalje je pod kontrolom jermenskih snaga. Stoga je moguće u nekom trenutku da ponovo dođe do rata.
Goksel: Ne mogu da predvidim šta će se dešavati u budućnosti, ali u ovom trenutku ne vidim da Azerbejdžan ima takve intencije. Uostalom, na liniji razdvajanja su raspoređene ruske mirovne snage. Mislim da je Azerbejdžan spreman da čeka koliko je potrebno da reintegriše preostalu teritoriju, ali ne ratom. Tome ne teži ni Ankara. Stoga ne mislim da je izgledna ta opcija u doglednoj budućnosti.
Sužavanje prostora za debatu u Turskoj o stradanju Jermena
RSE: Erdoanova partija, koja je na vlasti od 2002. godine otišla je dalje od bilo koje prethodne u suočavanju sa zločinima nad Jermenima.
Erdoan je 2014. godine kao premijer izrazio saučešće unucima onih Jermena "koji su izgubili živote u zbivanjima na početku 20. veka". Priznao je da su Jermeni u otomanskom carstvu pretrpeli "nehumane posledice" tokom Prvog svetskog rata, ali ipak i dalje umanjuje razmere i karakter zločina.
Zašto se ne samo politička elita, već i mnogi intelektualci i obični građani u Turskoj već decenijama odlučno protive priznavanju zločina nad Jermenima kao genocida, ali prihvataju da se desio masakr. Zašto im je bitna ta distinkcija?
Goksel: Mislim da se na reč genocid gleda kao na pravni termin sa pravnim posledicama. Pošto je ozvaničen 1948. godine konvencijom Ujedinjenih nacija, mnogi u Turskoj smatraju da se ne može primenjivati retroaktivno, te da se pomenuti dokument ne odnosi na ovaj slučaj.
Ima i onih koji ističu da je preveliki fokus na jermenske gubitke, a da se pri tom ne pominju stradanja turske zajednice u toj oblasti. Kao što ste rekli, prostor za debatu je u jednom trenutku bio prilično proširen.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina taj okvir za raspravu je ponovo sužen zbog zastrašivanja i diskreditacije, a ljudi koji imaju drugačije stanovište od zvaničnog narativa doživljavaju kao nepatriote. U tom smislu Turska nazaduje kada je reč o podsticanje otvorene debate.
Turci ističu da su i oni stradali u Prvom svetskom ratu
RSE: Mislite na argumente da se nije radilo o sistematskom ubijanju Jermena zbog njihove etničke pripadnosti već da je do njihovog stradanja došlo u kontekstu Prvog svetskog rata kada je Rusija pokrenula ofanzivu, naoružala pripadnike ove nacionalne zajednice i podstakla ih na pobunu?
Goksel: To je prilično rasprostranjen stav u Turskoj da nije postojala namera da se unište Jermeni. To ilustruje i razgovor na Clubhouse-u, koju sam slušala pre neko veče, u kojoj je navedeno da su turski ratni zarobljeni, koje su ruske snage prebacivale iz provincije Van, takođe umirali na putu od bolesti, hladnoće i tako dalje.
Drugim rečima, objašnjavali su da su, iako su osmanske vlasti pokušale da preduzmu mere predostrožnosti da Jermeni ne umru na putu za Siriju, koja je takođe bila pod njihovom kontrolom, uslovi bili teški i izazovni. Bake nekih od učesnika pomenutog razgovora na Clubhouse-u u to vreme su bili siročad u provinciji Van i njenoj okolini, pa su raspravljali o nasilju ostalih strana u sukobu – kao što su ruske snage i jermenske bande.
Bajdenova odluka ojačaće tvrdu struju u Ankari
RSE: Da li bi turski predsednik Erdoan mogao da pokuša da ometa ili oteža sprovođenje politike Bajdenove administracije, posebno u Siriji, poput preduzimanja vojne akcije protiv kurdskih boraca udruženih sa američkim snagama protiv takozvane Islamske države.
Takođe, u Crnom moru u koje američki ratni brodovi moraju da uđu preko Bosfora i Dardanela u misiji podrške Ukrajini? Ili da komplikuje korišćenje vazduhoplovne baze Indžirlik za potrebe američke vojske?
Goksel: Teško je zamisliti šta može da uradi Turska, a da to ne bude upereno protiv njenih interesa, na primer da opstruiše prolazak američkih brodova kroz Bosfor i Dardanele.
Kada je reč o vazduhoplovnoj bazi Indžirlik, zvanična Ankara može da uvede izvesna ograničenja, ali bi onda postojala bojazan da SAD potraže alternativnu bazu, što bi umanjilo stratešku važnost Turske. U slučaju Sirije, turska armija već izvodi vojne operacije protiv Kurdske radničke partije (PKK) u Iraku i čini se da će u velikoj meri nastaviti.
Tvrđa struja u turskom rukovodstvu, koja se često nadmeće sa umerenijom, već je težila još odlučnijim operacijama u Siriji. Njena pozicija će ojačati posle Bajdenove odluke. Ne znam da li će se to automatski odraziti na pojačavanje turskih vojnih aktivnosti u Siriji, ali će ova grupacija osnažiti svoju moć, kao što ima ljudi u ešalonima vlasti u Ankari koji bi želeli da se kupi još ruskih protivavionskih sistema S-400.
Međutim, za turske vlasti neće biti previše racionalno da preduzimaju dramatične poteze u odgovoru na Bajdenovu odluku.
Bez promene u odnosima Turske i Rusije
RSE: Napetosti između Turske i Sjedinjenih Država rasplamsale su se u decembru, kada je Trampova administracija uvela sankcije protiv Ankare zbog kupovine, a zatim i testiranja ruskog sistema protivraketne odbrane S-400 za koji su zapadni zvaničnici istakli da može omogućiti Moskvi uvid u bezbednosnu mrežu NATO-a. Kako će se to dalje odraziti na poziciju Turske unutar Severnoatlantske alijanske, kao i njenu saradnju sa Rusijom?
Goksel: Teško je predvideti, ali mislim da će Turska nastaviti da balansira, tačnije da istovremeno i sarađuje i nadmeće sa Rusijom u različitim oblastima. Ne verujem da će Bajdenov potez dovesti do produbljivanja strateškog partnerstva Turske i Rusije imajući u vidu i njihove različite pozicije kada je reč o Siriji ili Ukrajini.
Ojačaće nacionalistička osećanja turskih birača
RSE Da li će Erdoan pokušati da iskoristi Bajdenovu odluku da mobiliše domaću javnosti i osnaži svoju poziciju, imajući u vidu i da je opozicija pobedila na izborima u dva najveća grada Istanbulu i Ankari?
Goksel: Mislim da će se desiti suprotno, tačnije da će opozicija nastojati da iskoristi ovu situaciju pritiskajući vlasti da odlučnije reaguju na potez Vašingtona. To će svakako osnažiti nacionalistička osećanja među biračima koje vladajući savez nastoji da pridobije (Stranka pravde i razvoja – AKP- i Partija nacionalnog pokreta -MHP) - i taj trend će se nastaviti.
Stvorene mogućnosti za otvaranje granice između Jermenije i Turske
RSE: Kako će to uticati na odnose Turske i Jermenije koji su decenijama napeti, mada poslednjih godina ima nekih poboljšanja ili barem pokušaja odmrzavanja odnosa na zvanično nivou, poput poznate „fudbalske diplomatije“ pre više od deset godina, kao i saradnja aktivista i intelektualaca?
Goksel: Kada je reč o odnosima Turske i Jermenije nema razloga da se ne otvori granica između njih. Pregovori o tome su vođeni još ranije, ali su prekinuti 1993. nakon što su jermenske snage okupirale distrikte oko Nagorno Karabaha. Azerbejdžan je povratio kontrolu nad njima u nedavnim sukobima, pa što se tiče Ankare nema nikakvog razloga da granica između dve zemlje ostane zatvorena.
Jermenija je, zapravo, sada uzdržanija prema normalizaciji odnosa sa Turskom zbog njene podrške Azerbejdžanu. Kada vlasti u Jerevanu budu spremne, zvanična Ankara će biti zainteresovana za uspostavljanje diplomatskih odnosa i otvaranje granice jer turska politika na Kavkazu u velikoj meri počiva na ekonomskoj integraciji, tačnije poboljšanju putne i železničke infrastrukture kao i intenziviranju trgovine.
Možda u ovom trenutku ne postoji preveliki entuzijazam za međusobno približavanje i saradnju, ali kada Jermenija bude spremna za to uključujući i otvaranje granica, Turska će to prihvatiti.
RSE: A kada je reč o sveukupnim odnosima dva naroda, uključujući i poziciju jermenske zajednice u Turskoj? Govorili smo o izvesnom otopljavanju i dijalogu aktivista i intelektualaca koji je, doduše, poslednjih godina ponovo uglavnom zamrznut.
Goksel: Ne, ta debata će neko vreme biti još ograničenija, ali to nije toliko pitanje odnosa između Turaka i Jermena, koliko i pozicije liberalnih snaga u samoj Turskoj. Deo njih je govorio otvorenije o događajima iz istorije, ali su njihovi glasovi uglavnom ućutkani poslednjih godina.
Bajdenova odluka tu neće mnogo promeniti jer je debata o pomenutim pitanjima već prigušena. Sada će biti malo intenzivirana nacionalna homogenizacija i okupljanje oko zastave u cilju odbrane države. Takvo raspoloženje će potrajati nekoliko meseci, a onda će se vratiti u uobičajene tokove.
Ostala sporna pitanja između SAD i Turske
RSE: Da li će Bajdenova odluka biti prekretnica u odnosima između SAD i Turske ili će u dogledno vreme one izgladiti odnose?
Goksel: Mislim da će se Bajden i Erdoan uskoro sresti, u junu na marginama NATO samita. Biće potrebno da razgovaraju o sveukupnim odnosima dve zemlje. Ne mislim da je ovo pitanje ključno. Tu su i ostala kao što su sudski postupak u SAD protiv turske Halkbanke (po optužbi američkih tužilaca za pomaganje Iranu u zaobilaženju sankcija koje je uveo zvanični Vašington), ruski sistem S-400, položaj kurdske YPG frakcije u Siriji i mnoga druga.
Dakle, Bajdenovo priznanje genocida nad Jermenima stvoriće izvestan jaz, ali neće uticati na sveukupne odnose SAD i Turske. Kao što sam već rekla, to može osnažiti poziciju tvrđe struje u Ankari, dok će oslabiti mekša koja barem neko vreme pokušava da prevaziđe nesuglasice sa Zapadom.
RSE: To znači da očekujete da geostrateški Turska ostane manje više na istim pozicijama, imajući u vidu i nesuglasice sa Rusijom, uključujući i zbog odluke Dume da prizna genocid nad Jermenima.
Goksel: Ako u Ankari prevlada racionalno razmišljanje, Turska neće donositi svoje geostrateške odluke na osnovu Bajdenovog poteza da prizna genocid.
Facebook Forum