Direktor Centar za međunarodne odnose i univerzitetski profesor iz Banjaluke Miloš Šolaja ističe da će mnogi u Bosni i Hercegovini biti neprijatno iznenađeni kada stigne mišljenje Evropske komisije o odgovorima na Upitnik koje je BiH predala u februaru ove godine.
U predizbornoj kampanji, kako ističe Šolaja, malo će biti govora o procesu integrisanja, iako bi to trebao biti najvažniji politički cilj
RSE: S obzirom na to da je Bosna i Hercegovina predala odgovore na Upitnik, a očitovanja iz Evropske komisije još nema, zatim da je reformska agenda u zastoju, šta se zapravo dešava u procesu integrisanja BiH u EU?
Šolaja: Podsjećam da su odgovori na Upitnik praktično skrining, sagledavanje stanja u Bosni i Hercegovini, koje neće završiti samo na tome da se Upitnik preda i da država zbog toga dobije neke pozitivne poene. Činjenica je da se sada Upitnik vrlo pažljivo analizira, a poznato je da je kasnio, tako da će nakon te analize stići ocjena u kojim oblastima Bosna i Hercegovina ima napredak a u kojima nema. To će biti odgovor da li je država spremna da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Radi se o procesu koji traje, to je nekoliko hiljada pitanja i svako se od njih pažljivo analizira.
S druge strane, i Evropska unija je malo sporija birokratska mašinerija pa joj treba vremena. Ono što je zanimljivo jeste da tu neće biti lažiranja, tu će biti jedna zaista iskrena slika o stanju u BiH. EU, po prirodi stvari i po prirodi procesa proširenja, ne želi da uvozi krize i krizne situacije, da bi se onda zemlje članice time bavile. Mi u BiH moramo da riješimo unutrašnje probleme, da dovedemo do unutrašnje stabilnosti, do dinamike razvoja, da bismo onda mogli da ostvarimo status kandidata, a to je cilj u ovoj fazi, to je ono što se želi.
RSE: Bh. političari ponovo najavljuju da bi kandidatski status BiH mogla dobiti do kraja 2018. godine. Šta Vi mislite?
Šolaja: Mislim da političari u Bosni i Hercegovini odlažu sva važna pitanja do poslije izbora, do kad oni imaju neke interese, a onda, po našem kolektivnom balkanskom mentalitetu, poslije izbora – 'vidjećemo'. Mislim da ni oni sami ne znaju u kom pravcu sve ovo vodi. Igraju političku igru da donekle dođemo, a kad dođe taj trenutak, opet se nešto improvizuje.
Vidjećemo i u predizbornoj kampanji koliko će biti Evropske unije i koliko će biti puta ka EU. Nekoliko prethodnih predizbornih kampanja je pokazalo da se političke partije u Bosni i Hercegovini Evropskom unijom bave samo retorički, i to ponekom rečenicom, odnosno kad dođe neko od evropskih predstavnika onda pojačaju malo evropsku retoriku. To ih, u suštini, i ne zanima.
RSE: U programima političkih partija, vidjeli smo u prethodnim izbornim kampanjama, gotovo i nema pominjanja evropskih integracija.
Šolaja: Ako postoji iskrena želja da se postane članom Evropske unije, onda to treba da bude prva programska alineja, prvi programski zadatak i najvažniji. To treba da bude najveći, najobimniji i najsnažniji dio političke retorike kad se obraćaju biračima. Jer, u Evropsku uniju ne ulaze političke partije, ni njihovi lideri, ni institucije, nego cijela zemlja, u skladu s ustavnim uređenjem, i sveukupno stanovništvo. Prema tome, to stanovništvo mora da zna šta ga sutra čeka u Evropskoj uniji – od toga kako da se ponaša, kako da obezbijedi egzistenciju, kako da radi, pa do svih drugih stvari – kako da učestvuje u politici i upravljanju.
Nažalost, mi i dalje imamo te konzervativne, prilično desne nacionalne retorike. U takvim okolnostima nema iskrenog pristupa, iskrenog zagovaranja EU, već samo retorički, koliko to zahtijevaju predstavnici EU i svodi se samo na obećanja da se to kao nešto želi. U suštini, to je jedan ideološki aparat koji nema mnogo efikasnosti. Zbog toga će, mislim, biti veliko i neprijatno iznenađenje za mnoge političke lidere kada se dobiju odgovori na Upitnik.
RSE: Očekujete li Vi dodatna pitanja?
Šolaja: Sasvim sigurno će ih biti, i potpitanja i novih politika kada je u pitanju Bosna i Hercegovina. One se već pomalo mijenjaju. U posljednjih godinu dana evropske politike su sve više negativne, sve više kritički nastrojene i ne opraštaju više tako lako. Prema stavu njemačke kancelarke Angele Merkel koja je značajna ličnost Evropske unije, očigledno je da neće biti velikog uplitanja u političke procese u Bosni i Hercegovini. Sve to prepuštaju da ostane lokalnim akterima.
RSE: Znači, tako ste doživjeli sastanak Predsjedništva BiH s Angelom Mekel – da ona nije baš puno uticala na njih?
Šolaja: Ako ćete iskreno, tako sam ga i najavio u nekim izjavama i mislim da se potpuno poklopilo s onim što je bilo očekivana pretpostavka. Naime, nije problem to procijeniti ako isključimo emotivni momenat procjene, odnosno šta želimo, i uključimo se u logičku analizu, onda je jasno da više nema ni toliko instrumenata, jer svi drugi globalni akteri se bave mnogo više važnijim krizama nego što je kriza u Bosni i Hercegovini. A ta kriza je na nivou žestoke političke diskusije, svi su zadovoljni, nema otvorenih konflikata – što ne mora značiti da ih neće biti, naročito nakon istupa koji imaju predizbornu svrhu. Jer, kad se riječ izgovori, ona ostaje izgovorena...
Prema tome, nije bilo ni realno očekivati da Njemačka može da presudi. Oni žele da pomognu, mogu da pomognu, žele rješenje, ali rješenje je, na kraju krajeva do domaćih političara. Mislim da je tu sada potrebno da se zaista preispita mogućnost da i Kancelarija visokog predstavnika jednostavno napusti bilo kakvo vođenje politike u Bosni i Hercegovini, da se svede na neki formalni okvir, jer čitavo to međunarodno prisustvo dobija sasvim drugačije oblike nego što je to bilo predviđeno kada je Bosni i Hercegovini uspostavljan mir, prije dvadeset i više godina.
RSE: Šta očekujete od Samita EU - Zapadni Balkan koji je najavljen za 17. maj u Sofiji?
Šolaja: Samit u Sofiji je jedan opšte politički samit na vrhu i on će pokazati da je Evropska unija i dalje opredijeljena da prihvata sve zemlje Zapadnog Balkana kao svoje članice, ali mislim da će u tom smislu biti strože naglašeni uslovi pod kojima to treba da se ostvari. Strože će biti naglašena potreba za transformacijama i reformama koje će onda da dovedu do toga da ove zemlje dostignu neophodne standarde da bi mogle da budu kandidat za članstvo u EU, odnosno da bi ta kandidatura mogla da bude dovedena do kraja. Vidimo da su sve te zemlje na različitom nivou pristupa EU.
Ono što će biti vjerovatno potvrđeno jeste da će od zemlje do zemlje zavisiti koliko su one spremne. Neće se usvajati nikakav kolektivni paket, pa da jedni uslovljavaju druge. Znači, država koja bude spremna, biće bliže Evropskoj uniji nego one druge, koje ne žele da se mijenjaju. Ne treba ni podsjećati da je Bosna i Hercegovina na repu procesa integrisanja u EU.
Facebook Forum