Ako ne uspe ideja o razgraničenju između Srbije i Kosova, ne vidim šta je plan B, kaže za Glas Amerike bivši zvaničnik Pentagona zadužen za Balkan Majkl Karpenter i ističe da je Srbiji potrebno ponuditi nešto konkretnije i brže od članstva u EU za priznavanje nezavisnosti Kosova. Aktuelni direktor "Pen Bajden centra" smatra i da bi predstojeći izbori na Kosovu, kao i izbori u Srbiji 2020, mogli da uspore postizanje sporazuma Beograda i Prištine.
Glas Amerike: Gospodine Karpenter, deluje da ova američka administracija ima drugačiji pristup od prethodne – govori se o mogućnosti da savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton poseti region, Bela kuća je nekoliko puta pozvala lidere Srbije i Kosova da postignu sporazum, Stejt department je dosta uključen u sve. Da li je ova administracija više od prethodne zainteresovana da reši pitanje Kosova?
Majkl Karpenter: Ne znam da li su više zainteresovani, ne mislim da su uložili više diplomatskih napora, ali moram da odam priznanje kolegama u ovoj administraciji jer žele da istraže svaki ugao i iskoriste priliku da reše spor između Srbije i Kosova. Ali na kraju će se sve svesti na dogovor velikih igrača – među kojima su Amerika i EU i na sporazum koji postignu lideri na terenu, što neće biti nimalo lako, bez obzira na to ko je na vlasti u Vašingtonu.
Recimo, podrška ideji o razmeni teritorija nema veze sa partijskim podelama u Americi. Ima i demokrata, uključujući i mog bivšeg kolegu Čarlija Kapčana koji je bio u Obaminoj administraciji, koji je podržao tu ideju. Dakle, to ne znači da su republikanci i demokrate podeljeni po partijskim linijama, više su podeljeni eksperti.
Glas Amerike: Verujete li da je dogovor moguć za vreme ove administracije?
Karpenter: Pod određenim okolnostima možda, ali mi se ne čini da su unutrašnje političke prilike u Srbiji i na Kosovu takve da bi ideja o razmeni teritorija mogla da uspe. Ne mislim da smo došli do tog momenta – ni na Kosovu, ni u Srbiji.
Glas Amerike: A šta je onda plan B?
Karpenter: Vidite, to je problem. Mislim da nema plana B. Ne verujem da bi nastavak dijaloga, onako kako ga je vodila Federika Mogerini, vodio nečem konkretnom. Mislim da bi Srbija, ako bi htela da prevaziđe tu barijeru i prizna nezavisnost Kosova, morala da dobije nešto veoma konkretno zauzvrat, nešto što će građani osetiti kao vredno. Ali, mislim da tako nešto još nije na stolu.
Glas Amerike: Šta je to konkretno što bi Srbija mogla da dobije zauzvrat? Čuli smo od Dejmona Vilsona iz Atlantskog saveta da "veruje da bi Srbija priznala Kosovo ako bi dobila nešto zauzvrat", a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da "Srbija ne može da prizna Kosovo, a da ne dobije ništa".
Karpenter: To je na pregovaračima da utvrde, ali je pitanje od milion dolara – šta je to što Srbiji može biti ponuđeno kao podsticaj. Naravno, članstvo u EU je jedna od stvari, ali budimo realni – to je dalek put, to je proces u kojem morate da ispunite kriterijume i ne znači da će Srbija postati članica EU čim prizna Kosovo. Ali, mislim da to neće biti dovoljno i da je građanima Srbije potrebno nešto opipljivo da bi prihvatili sporazum sa Kosovom – posebno što će u obe zemlje o tome verovatno biti organizovan referendum.
Oduvek sam smatrao da međunarodna zajednica nije dovoljno angažovana kada je reč o investicijama za Zapadnom Balkanu, posebno onim koje su u vezi sa rešavanjem konflikta Srbije i Kosova. To mora da bude nešto veliko, dakle ne jedna ili dve milijarde dolara, već više novca koji će biti uložen. Recimo, osnivanje fonda od 10, 15 milijardi dolara za stabilizaciju prilika u Srbiji i na Kosovu ne bi bilo izvan mogućnosti EU. SAD bi takođe mogle da učestvuju.
Glas Amerike: Koji su interesi Rusije u dijalogu Beograda i Prištine, ima li Moskva interes da se ovo pitanje reši?
Karpenter: Ne verujem. Iz perspektive Moskve bolje je da se održi konflikt između Kosova i Srbije jer to dozvoljava Rusiji da se predstavlja kao čuvar srpskih interesa i protivnik Kosova. To geopolitički doprinosi Moskvi jer sprečava da se Srbija približava Zapadu, Briselu i Vašingtonu. Ne mislim da je Kremlju u interesu da se ovo pitanje reši.
Glas Amerike: Kosovo se sprema za izbore, u Srbiji su redovni izbori sledeće godine, Amerika će birati predsednika 2020. Da li je bilo šta moguće rešiti u sezoni izbora?
Karpenter: Nažalost, sezona izbora je veoma loš momenat za dogovaranje međunarodnih sporazuma. Činjenica da Kosovo nema premijera je velika prepreka napretku, a vreme izbora je takođe zgodno za one koji zastupaju tvrđe političke stavove – što je loše za postizanje dogovora. Ne bih rekao da je dogovor nemoguć, ali se čini malo verovatnim.
'Dačićev poziv Srbima da glasaju za Trampa nije pametan potez'
Glas Amerike: Rekli ste da se ministar spoljnih poslova Srbije meša u američku politiku time što poziva Srbe u Americi da glasaju za Trampa. Ivica Dačić odgovara da "niko nije pominjao mešanje kada su Albanci glasali za Klintona ii kongresmena Eliota Engela". Kako to komentarišete?
Karpenter: Gospodin Dačić može da podržava koga hoće, to je njegovo pravo. Ja samo ne mislim da je to pametan diplomatski potez – da ministar spoljnih poslova Srbije polaže sve nade u jednu političku partiju u SAD. Oko Srbije i Zapadnog Balkana generalno u Americi postoji konsenzus obe partije i mislim da bi za Srbiju bilo bolje da tako i ostane, a ne da se nešto politizuje. Ja samo postavljam pitanje koliko je Dačićev potez pametan, a on može da podržava koga hoće. Ne znam hoće li ga Srbi u Americi poslušati, ali može da radi šta hoće”.
Facebook Forum