Srbija se ne pridružuje rezolucijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije u osudi Rusije i Kine i drugih autokratskih zemalja zbog represije i kršenja ljudskih prava zato što računa na njihovu podršku u nepriznavanju kosovske nezavisnosti, i tako izgleda da će biti sve dok se ne reši kosovski problem, kaže za Radio Slobodna Evropa Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na London School of Economics i stručnjak za politička pitanja na Zapadnom Balkanu.
Srbija se nije pridružila sankcijama Evropske unije protiv beloruskih zvaničnika zbog represije nad demonstrantima u toj zemlji protiv režima autokrate Aleksandra Lukašenka.
U prethodne dve godine u Ujedinjenim nacijama nije bila među demokratskim zemljama koje su osudile kršenje ljudskih prava Rohindža zajednice u Kini. Nije to učinila ni kada je reč o osudi ljudskih prava Ujgura, muslimanske manjine u Mijanmaru.
Beograd glasa i protiv rezolucija Generalne skupštine UN o stanju ljudskih prava na Krimu i u Sevastopolju koje osuđuju kršenje ljudskih prava na ukrajinskom poluostrvu od strane Rusije.
Ovakav dosije Srbije kad je reč o neosuđivanju represije nad ljudskim i manjinskim pravima u Rusiji, Kini, Ukrajini, Mijanmaru i drugim zemljama, Džejms Ker-Lindzi u najvećoj meri vidi kao posledicu nerešenog kosovskog problema.
Spoljna politika Srbije i kosovsko pitanje
Ker-Lindzi: Mislim da je mnogo toga u velikoj meri rezultat kosovskog pitanja. Očigledno je da se Srbija protivi nezavisnosti Kosova, zbog čega se sada bori kako bi sprečavala države da priznaju Kosovo, ali i da sprečava Kosovo da se pridruži Ujedinjenim nacijama.
I naravno, da bi to mogla da uradi, s obzirom da će Britanija, Francuska i Amerika, koje sve priznaju nezavisnost Kosova, podržati njegovu aplikaciju za članstvo u UN, Srbiji je potreban ruski i kineski veto u Savetu bezbednosti koji bi sprečio neophodne preporuke Saveta bezbednosti da to pitanje ode na Generalnu skupštinu UN. U tom smislu možemo videti da veliki deo spoljne politike Srbije vodi zapravo do Kosova kao ključnog pitanja.
RSE: Kako vidite to što Srbija ne osuđuje gaženje ljudskih prava širom sveta?
Ker-Lindzi: To svakako ne izgleda dobro, ali mislim da postoji razumevanje na mnogim stranama da je to krajnji rezultat pozicije u kojoj se Srbija sada nalazi zbog Kosova. I sve dok Kosovo ne bude odlučno i potpuno rešeno, Srbiji će biti potrebna podrška Rusije, trebaće joj podrška Kine. To ne reflektuje dobru sliku o Srbiji, ali, kao što rekoh, mislim da da postoji generalno razumevanje da je to sve deo situacije u kojoj se Srbija nalazi. A to nije problem samo Srbije, to je problem i Evropske unije.
Zašto se Srbija drži Rusije i Kine?
RSE: Zvaničnici EU često upozoravaju da Srbija svoju spoljnu politiku mora da uskladi sa EU. Uprkos tome, Srbija se i dalje opire tome. Prema poslednjem istraživanju nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Srbija ima znatno nižu stopu usklađenosti spoljne politike sa EU od drugih zemalja Zapadnog Balkana.
Od 91 spoljnopolitičke deklaracije koje je Evropska unija objavila tokom 2019. godine, Srbija je podržala samo 52. Da li je Evropska unija, prema vašem mišljenju, previše neodlučna u osuđivanju Srbije zbog ovakvih rezultata?
Ker-Lindzi: U krugovima Evropske unije biće puno razočaranja zbog pozicije sa kojom se Srbija suočava. Znamo da se Srbija mora prilagoditi spoljnoj i bezbednosnoj politici jer je to deo procesa njenog pristupanja EU, ali takođe postoji razumevanje zašto se to još ne događa.
Mislim da u stvari Evropska unija u potpunosti shvata da što bi više izazova stavljala pred Srbiju zbog toga, to bi veća bila verovatnoća da Srbiju još jače gurne u ruske i kineske ruke. Ako bi Evropska unija primoravala Beograd da donese odluku, ona bi znala da Srbija ne može da priušti da antagonizuje Rusiju i Kinu - zbog Kosova. Pa se tako opet vraćamo na taj izvorni problem.
Mislim da postoji generalno razumevanje zašto je toliko važno da se konačno i potpuno reši pitanje Kosova, kako bi se prekinulo beskrajno oslanjanje Srbije na Moskvu i, u izvesnoj meri, na Peking.
Da su postojale neke druge okolnosti, da nije bilo pitanja Kosova, a da je Srbija radila ovo što je radila, mislim da bi onda Evropska unija verovatno bila mnogo direktnija i Srbiji bi poručila - slušajte, ako želite da se pridružite Evropskoj uniji, onda morate sa njom da uskladite svoju spoljnu politiku.
Zapadni Balkan i kompletiranje EU
RSE: Da li je ugrožena evropska perspektiva Srbije?
Ker-Lindzi: Mislim da treba sagledati nekoliko aspekata. Evropska unija sada zaista jeste zabrinuta zbog mogućnosti odstupanja od demokratskih vrednosti. Primite države u svoje redove, a zatim one postaju sve manje liberalne i sve manje demokratske. Takvi su slučajevi Mađarske i Poljske.
Duboka zabrinutost Brisela u ovom smislu postoji zbog toga što je EU bila veoma uspešna u tome da se zemlje kvalifikuju i postanu spremne za njene redove, ali njene strukture nisu pokazale uspeh kad je reč o sprečavanju pojedinih od primljenih država da skrenu ka autoritarnim tendencijama.
Iz tih iskustava je izvučena lekcija i Srbija će, kao i druge zemlje-kandidati, biti pod mnogo većim nadzorom EU. To, zapravo, već vidimo na delu: proces proširenja je postao mnogo teži i komplikovaniji.
Srbija dve godine nije otvorila poglavlje u pregovorima sa EU
Na drugoj strani, međutim, postoji razumevanje da proces proširenja EU ne može striktno da se primeni na Zapadni Balkan. Zapadni Balkan se vidi ne kao region na koji će se EU proširiti, nego kao region kojim će se Evropska unija kompletirati, kao deo evropske mape. Taj region je okružen zemljama-članicama EU i naravno da će biti primljen u Uniju.
A kad je to tako, onda nema nikakvog smisla primiti Zapadni Balkan u Evropsku uniju, a izostaviti Srbiju, zato što je Srbija izuzetno važna zemlja tog regiona, ne samo politički, nego i ekonomski, značajna je kao čvorište saobraćajnih veza širom regiona. Na sve načine Srbija je u središtu onoga što mora biti ukupna evropska strategija za Zapadni Balkan. I to je ono što komplikuje stvari. A mislim da postoji iskrena želja svih evropskih lidera da pokušaju da pomognu Srbiji na putu pridruživanja Evropskoj uniji, iako postoji i zabrinutost zbog aktuelnog stanja stvari u Srbiji.
Kakve promene donosi Bajdenova administracija?
RSE: Šta očekujete od administracije novoizabranog američkog predsednika Džoa Bidena (Joe Biden) kad je reč o Zapadnom Balkanu?
Ker-Lindzi: Imam izvesne bojazni da bi se pod Bajdenovom administracijom mogao dogoditi povratak mnogih starih glasova kad je reč o Zapadnom Balkanu. Način da se postigne napredak u ovom regionu nikako nije povratak starih proalbanskih ili prosrpskih glasova. Ono što regionu sada treba jesu političari koji nisu ni prosrpski ni proalbanski nastrojeni, već oni koji će podržavati integraciju čitavog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, koji su spremni da pokušaju da pronađu razumna, sprovodiva i održiva rešenja za preostala pitanja u regionu, poput problema između Srbije i Kosova i Bosne i Hercegovine.
Ako EU i Sjedinjene Države budu nastupale ruku pod ruku, budu sarađivale međusobno, u poštenom, nepristrasnom i uravnoteženom suočavanju sa tim problemima, onda mislim da možemo videti neke neverovatne stvari koje će se desiti pod Bajdenovom administracijom.