"Očekujem neki dogovor. Bilo bi čudno da se organizuje tako veliki sastanak nakon koga će se svi vratiti kućama bez ičega da prikažu svojoj javnosti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Čarls Kapčan (Charles Kupchan), član američkog Saveta za spoljne poslove (Council on Foreign Relations) i profesor Univerziteta Džordžtaun (Georgetown).
U Beloj kući u Vašingtonu će se 27. juna sastati delegacije Kosova i Srbije predvođene predsednicima Hašimom Tačijem (Hashim Thaci) i Aleksandrom Vučićem sa izaslanikom predsednika SAD-a Ričardom Grenelom (Richard Grenell).
“Očekujem u najmanju ruku opipljiv napredak možda o ekonomskim pitanjima i moguće je mapu puta za ono što će se dalje dešavati. Takav zaključak sugerišu pripreme Trampove (Donald Trump) administracije za objavljivanje dogovora u slučaju Avganistana. Tramp je želeo da sebi pripiše zaslugu za sporazum koji je ispregovarao američki posrednik Zalmaj Kalizad. Nadajmo se da je ovaj sastanak sazvan zato što postoje konture napretka”, naglašava Kapčan.
Iako se skup održava u trenutku kada su odnosi SAD-a i Evropske unije (EU) možda na najnižem nivou od Drugog svetskog rata, Kapčan smatra da i Evropa mora da se ukljluči u ovaj proces, “jer je Balkan njen deo i teži članstvu u EU kao krajnjem cilju. Stoga EU mora da bude deo ove jednačine,” kaže Kapčan.
On je nekada bio direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost (NCA) u administracijama dvojice američkih predsednika, Bila Klintona (Bill Clinton) i Baraka Obame (Barack Obama).
Trampu potrebna diplomatska pobeda
RSE: Američki izaslanik za pregovore Srbije i Kosova Ričard Grenel (Richard Grenell) saopštio je da je dobio uveravanja obe strane da će učestvovati u razgovorima u Vašingtonu 27. juna. Grenel je to inače objavio u ponedeljak, kada je u Prištinu trebalo da stigne Miroslav Lajčak po prvi put u svojstvu izaslanika EU za dijalog Srbije i Kosova, ali je njegov let otkazan pa je poseta odložena za utorak.
SAD su od prošle godine preuzele inicijativu u nastojanju da ožive pregovore Beograda i Prištine, dok je EU nekako ostala po strani. Očigledno je da je susret u Vašingtonu dugo pripreman. Kako komentarišete najavu razgovora?
Kapčan: Mislim da je nekoliko stvari u kombinaciji dovelo do organizovanja pomenutog susreta. Jedna je promena Vlade Kosova. Prethodni premijer Kurti (Aljbin) je bio rezervisan prema dijalogu i ukidanju carina na robu iz Srbije.
Još uvek ne znamo jasnu poziciju novog premijera Hotija o različitim pitanjima. Izdao je saopštenje koje, čini se, ukazuje na distancu između njega i predsednika Tačija.
No, očigledno je da Tači i dalje ima ključnu ulogu u pregovorima sa Beogradom. Ukidanje uvoznih tarifa otvara prostor za nastavak dijaloga sa Srbijom. To je na tragu napretka imajući u vidu dogovor o uspostavljanju transportnih veza početkom godine.
Drugo, Grenel je napustio poziciju američkog ambasadora u Nemačkoj. Stoga ima više vremena i energije da se posveti rešavanju pomenutih pitanja Balkanu.
Treće, predsednik Tramp bi bio oduševljen da ostvari diplomatsku pobedu, jer nije imao mnogo uspeha na međunarodnom planu. Situacija sa Severnom Korejom je od loše postala još gora. Ona je nedavno preduzela provokativne akcije.
Kada je reč o Iranu, on proširuje svoj nuklearni program. Dakle, u pitanjma u kojima se Tramp angažovao, nije ostvaren suštinski napredak. Možda su odnosi Srbije i Kosova potencijalno prilika da se napravi prodor.
Na kraju, kada je reč o Evropi, ne bih rekao da se povukla, ali nije imala mnogo uspeha da pokrene čitav proces. Nedavno je došlo do promena na čelu institucija u Briselu, što je dovelo do izvesne pauze u njenom fokusu na Balkan. Takođe, postoje razlike unutar evropskog bloka jer su pojedine zemlje bile malo više spremne da uzmu u obzir i opciju razmene teritorija, čemu su se suprotstavili Nemačka i Angela Merkel.
Dakle, sve ovo je doprinelo stvaranju situacije u kojoj je Tramp smatrao da vredi pozvati Vučića i Tačija u Vašington.
Pregovori u zamci zahlađenih odnosa SAD-a i EU
RSE: Da analiziramo detaljnije poslednje pitanje koje ste pomenuli. Kao što sam rekao, Lajčak je došao u utorak na Kosovo u pokušaju da oživi pregovore. Nije jasno da li će biti dva odvojena dijaloga ili će se oni nadopunjavati. Čini se da se je EU zatečena. U svakom slučaju, to je udar na njene pokušaje da ponovo okupi za pregovaračkih stolom nekadašnje ratne protivnike.
SAD i EU su očigledno u raskoraku, što sugeriše i reakcija ambasadora Volfganga Išingera (Wolfgang Ischinger), člana nekadašnje međunarodne trojke koja je posredovala u pregovorima između Kosova i Srbije 2008.
On je napisao na Tviteru: "Neusklađeno sa EU? Reakcija iz Berlina, Pariza, Brisela? Šta ako EU pregovara o dubokim i inkluzivnim oblastima slobodne trgovine sa talibanima?"
Kakva će biti uloga EU u razgovorima u Vašingtonu?
Kapčan: Mislim da smo svedoci da se dijalog Beograda i Prištine našao u zamci pogoršanih odnosa između SAD-a i EU koji su dostigli najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija, a moguće je i od Drugog svetskog rata.
Nije tajna da je Trampova administracija zauzela stav prema Evropi, koji je za nju neprihvatljiv, bilo da je reč o trgovini, klimatskim promenama, sporazumu o iranskom nuklearnom programu. Tramp se sa prezirom odnosi prema projektu evropskih integracija. Grenel je kao ambasador u Nemačkoj bio nepoželjna osoba u toj zemlji. Sada je dijalog Kosova i Srbija još jedan primer ne tako srdačnih odnosa između SAD-a i Evrope.
Smatram da je nesrećna okolnost što se ovaj dijalog pokušava pokrenuti bez koordinacije, jer nema sumnje da SAD i EU imaju na raspolaganju više instrumenata kada deluju zajedno nego kada to čine odvojeno.
Tu lekciju smo na prilično težak način naučili u Ukrajini gde postoji normandijski format – u kome učestvuju Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina – koji funkcioniše potpuno odvojeno u odnosu na američki angažman. To nije imalo i još uvek nema nikakvog smisla, jer ograničava diplomatske poluge koje imaju obe strane (EU i SAD).
U ovom slučaju postoje razlike u stavovima. Ne znamo kakva je Grenelova pozicija o razmeni teritorija jer se nije previše o tome izjašnjavao. U meri u kojoj je iskazivao mišljenje, čini se da je više fokusiran na ekonomska pitanja a ne na kompromise o teritorijama.
Međutim, on nije dobro sarađivao sa Evropljanima koji su smatrali da su SAD podrivale Kurtijevu Vladu. Dakle, kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, EU i SAD na posebnim kolosecima koji su se u pojedinim trenucima sudarali, nisu čak išli ni paralelno.
Veći fokus na ekonomiju nego na politiku
RSE: Šta može biti ishodište razgovora? Grenel je kazao da je od Vlada Kosova i Srbije dobio uveravanja da će privremeno zaustaviti kampanju za povlačenje priznanja, odnosno traženje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.
Da li je realno očekivati da se Beograd i Priština odreknu tih poluga imajući vidu višegodišnje negativno iskustvo u oprečnom tumačenju Briselskog sporazuma?
Kapčan: Bio bih veoma iznenađen ukoliko susret u Vašingtonu rezultira nekom vrstom sporazuma. Takvi diplomatski uspesi se obično ne ostvaruju preko noći.
To posebno važi za slučajeve kao što su odnosi Kosova i Srbije gde je nužno da se uradi mnogo toga na terenu, kod kuće, u smislu pripreme svog javnog mnjenja, angažovanja parlamenta, stvaranje domaće podrške za sporazum.
Stoga smatram da će ovaj sastanak biti više usredsređen na utvrđivanje dinamike i pokretanja procesa, ali videćemo. Mislim da je mudro što SAD koristi priliku imajući u vidu formiranje nove Vlade u Prištini, poboljšanje situacije oko trgovine.
Sada vidimo spremnost Beograda da uzvrati obustavljanjem kampanje za povlačenje nezavisnosti Kosova. Tako se generalno privode kraju dugogodišnja rivalstva kada obe strane signaliziraju jedna drugoj da su spremne na sporazum.
Kao što sam rekao, iz onoga što je izjavio Grenel, oni žele da se više fokusiraju na ekonomske veze nego na političke kompromise. To bi bilo u skladu sa pristupom Trampove administracije palestinsko-izraelskom sukobu. U najmanju ruku na početku naglasak je na pomoći Palestincima i stvaranju privrednih okolnosti koje bi olakšale uspostavljanje mira.
U slučaju Srbije i Kosova, mislim da je pristup da se poboljša ekonomska situacija, da se građanima omoguće dobro plaćeni poslovi. Kada se to ostvari onda će možda biti lakše da se postigne politički dogovor.
Ekonomski sporazum ne može da zameni politički
RSE: Da li taj fokus na ekonomiji zaista može da pomogne u postizanju političkog sporazuma, ili treba da posluži kao neka vrsta zamene u situaciji kada nema dogovora o ključnim političkim pitanjima?
Kapčan: Poboljšanje ekonomske situacije i angažman ne može da posluži kao zamena za političko rešenje. To smo naučili iz mnogo slučajeva. Postoje zajedničke investicije između Srba i Bošnjaka u BiH, ali to nije pomoglo.
Ima i slučajeva ekonomskog partnerstva između Palestinaca i Izraelaca, ali to nije bilo od velikog značaja. Kina i Japan imaju veliku trgovinsku razmenu, ali njihovi odnosi su veoma loši.
Dakle, na kraju dana rešenje za odnose Srbije i Kosova tiče se politike, a ne trgovine i investicija.
Naravno, ekonomska razmena može da pomogne i usmeri odnose u pravom smeru, može da stvori pozitivan zamah unutar zemlje kada se lideri nađu u situaciji da donesu teške odluke za koje moraju da pridobiju podršku javnosti.
Razmena teritorija i dalje u igri
RSE: Bivši kosovski premijer Kurti je optužio Grenela da žuri da postigne sporazum sa Srbijom u cilju prikupljanja političkih poena za predsednika SAD-a Donalda Trampa koga ove godine očekuju izbori.
Sam Grenel potencira da razmena teritorija nije pominjana u njegovom prisustvu i ne smatra da je to opcija. I Hašim Tači je potencirao u ponedeljak da nema “skrivene agende”, “dogovora iza zatvorenih vrata”, ili “tajnih planova”.
Ideja o razmeni teritorija je neko vreme u opticaju, ali to niko nije potvrdio. Da li je ona još u igri i hoće li biti na pregovaračkom stolu u Vašingtonu?
Kapčan: Teško je spekulisati. Znam da se o idejama korekcije granica, razmene teritorija – neko vreme razgovara. To je bilo veoma kontroverzno pitanje sve dok Trampova administracija nije počela da je odbacuje. U slučaju realizacije, to bi bilo veoma sporno pitanje na Kosovu i u izvesnoj meri u Srbiji.
Pretpostavljam da je ta ideja i dalje u igri, jer su je Tači i Vučić razmatrali u prošlosti. Ja smatram da treba da bude na stolu - ne zato što mislim da u tom smeru treba da idu pregovori i nisam pristalica te opcije. Međutim, ako je razmena teritorija jedini način da dve zemlje postignu sporazum, osiguravajući trajan mira – onda neka bude deo razgovora.
Susret se već neko vreme priprema
RSE: Rekli ste da ne očekujete opipljiv rezultat u predstojećim razgovorima. Zašto se onda sreću u Vašingtonu? Da li je samo reč o simboličnom gestu da bi se pokazalo da je američka administracija efikasnija od Brisela u dovođenju dve strane za pregovarački sto?
Da li će Grenel predsedavati skupom, ili se može očekivati pojavljivanje nekog od najviših američkih zvaničnika, čak i samog Trampa, makar u cilju medijske promocije?
Kapčan: Ne znamo još tačan okvir sastanka, zatim ishod. Mislim da to niko ne zna. Moguće je da nas učesnici iznenade i pojave se sa obrisima sporazuma.
Smatram da se za razliku od nekih drugih skupova, ovaj neko vreme pripremao na terenu. Grenel je već neko vreme uključen i ostvario je izvesne uspehe kao što je dogovor o uspostavljanju vazdušnog saobraćaja između Beograda i Prištine.
To nije kao u slučaju iznenadnog angažmana Trampa i njegovih najbližih saradnika u razgovorima sa Kim Džong Unom bez unapred utvrđenog dnevnog reda.
Dakle, u slučaju Srbije i Kosova neko vreme traju pripreme i zato se može očekivati izvestan napredak u razgovorima u Vašingtonu. Sumnjam da bi se ovom skupu dao takav značaj da makar ne postoji nada da se može ostvariti značajan napredak.
Moguć dogovor o mapi puta
RSE: Da li mislite da Trampova administracija može biti zadovoljna samo obnovom dijaloga? Ili očekuje nešto opipljivije, makar obrise budućeg sporazuma, jer fokus na ekonomska pitanja, kao što ste rekli, ne može biti zamena za finalni sporazum o normalizaciji odnosa?
Ako je takav dogovor na pomolu, onda se postavlja pitanje kako ga primeniti imajući u vidu izostanak napretka u implementaciji Briselskog sporazuma?
Takođe, pošto je jedan od ključnih ciljeva Srbije i Kosova članstvo u EU, koja bi bila uloga Brisela u primeni takvog dogovora?
Kapčan: Može se spekulisati da bi ishod mogao biti konkretan sporazum, pre svega o trgovini, zatim o trajnoj suspenziji kampanje za povlačenje nezavisnosti Kosova, kao i o mapi puta (road map), odnosno kako će se normalizovati odnosi.
Ta mapa puta bi mogla onda da posluži kao osnova za kontinuirane razgovore. Mislim da u te pregovore mora da se uključi i Evropska unija jer ona ima na raspolaganju mehanizme, pre svega članstvo u njoj. To je igralo važnu ulogu u usmeravanju ne samo balkanskih, već i zemalja u Centralnoj Evropi u pozitivnom i demokratskom pravcu.
RSE: Da li je to daleka budućnost? Kao što sam rekao, Briselski sporazum je potpisan 2013. godine, a malo šta od njega je primenjeno. Na žalost, ostao je uglavnom na papiru.
Kapčan: Da, to je tačno. Zbog toga bih bio iznenađen ukoliko se na ovom skupu u Vašingtonu postigne potpuni sporazum, jer je reč o veoma teškom političkom pitanju. Činjenica da Briselski sporazum uglavnom nije primenjen sugeriše da predstoji još teškog posla.
Veći Vučićev manevarski prostor nakon izbora
RSE: Sastanak u Vašingtonu biće održan nekoliko dana nakon izbora u Srbiji. Da li je to slučajnost ili je učinjeno sa razlogom. U svakom slučaju to znači Vučić neće pod pritiskom kao što bi bio da je ovaj skup zakazan uoči izbora.
Tada bi rizikovao i da ga optuže za izdaju nacionalnih interesa ukoliko bi prihvatio neki kompromis sa Kosovom.
Kapčan: Da, susret u Vašingtonu će uslediti ubrzo nakon parlamentarnih izbora u Srbiji 21. juna, što znači da će Vučić imati iza sebe opterećenja iz izborne kampanje u trenutku kada započne ove važne pregovore.
S obzirom da se očekuje dobar rezultat njegove Srpske napredne stranke, ovi izbori će povećati Vučićev manevarski prostor i potencijalno mu omogući pravljenje kompromisa koje bi možda izbegavao ako bi se našao u slabijoj političkoj situaciji.
Izbeći 'unakrsnu vatru' SAD-a i EU
RSE: Očigledno je da su i Tači i Vučić skloniji dijalogu pod pokroviteljstvom SAD-a nego EU, svako iz svojih razloga. Kada je reč o Srbiji, ona se nada da dobije makar neki ustupak u cilju očuvanja nacionalnog dostojanstva u slučaju priznanja nezavisnosti Kosova.
Vučić je izjavio da je “važno da u tuči slonova ostanemo nepovređeni”, imajući u vidu razlike između SAD-a i Nemačke. On je dodao da će se sastati sa Lajčakom nakon izbora u Srbiji. “Nećemo da se bijemo sa Nemačkom i Amerikom,” istakao je Vučić.
Kako tumačite njegovu izjavu?
Kapčan: Mislim da je to veoma razuman stav. Ni Kosovu niti Srbiji nije u interesu da biraju stranu između “slonova”. Kao što smo već pomenuli, sada su veoma komplikovani odnosi između SAD-a i EU i mnoge zemlje nastoje da izbegnu da se nađu u unakrsnoj vatri.
Put u Vašington je važan, ali izaziva i izvesnu zabrinutost u Evropi. No, ja ne mislim da je to potez kojim će Brisel biti trajno ostavljen po strani. Mislim da će se EU kontinuirano i snažno diplomatski angažovati u pregovorima Prištine i Beograda.
EU mora da bude deo jednačine
RSE: Međutim, Tači je nakon imenovanja Lajčaka izjavio da nema o čemu sa njim da razgovara. Očigledno je da je Kosovo nezadovoljno uskraćivanjem vizne liberalizacije za putovanja u evropske zemlje.
Na kraju se ipak u utorak sastao sa njim. Kao što sam pomenuo u prethodnom pitanju, čini se da su i Tači i Vučić naklonjeniji posredovanju SAD-a nego EU.
Kapčan: Bilo je priča i da Tači ne želi da se sretne sa Lajčakom jer dolazi iz Slovačke koja nije priznala Kosovo. Čini mi se da je to imalo za cilj da ostavi utisak na javnost.
Lajčak je iskusni i profesionalni diplomata koji zna šta radi. Stoga je u interesu i Beograda i Prištine da blisko sarađuju sa njim i EU. Tačno je da obe strane sada naginju Vašingtonu koji predvodi ovaj proces.
Međutim, verovatan je i zaokret ka Evropi iz jednostavnog razloga jer je Balkan njen deo i teži članstvu u EU kao krajnjem cilju. Stoga EU mora da bude deo ove jednačine.
Vučić vešto balansira
RSE: Međutim, da li se radi samo o vremenskoj koincidenciji, jer za ponedeljak je bio predviđen dolazak Lajčaka u Prištinu. Istoga dana Grenel je objavio vest o skupu u Vašingtonu. Takođe u ponedeljak, Vučić je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o predstojećem susretu u američkoj prestonici.
Inače, Vučić će nakon izbora u Srbiji, otputovati u Moskvi 24. juna na paradu povodom Dana pobede. Očigledno računa na podršku Rusije kao neku vrstu osiguranja.
Kapčan: Vučić je uvek balansirao težeći da očuva bliske odnose sa Rusijom. Moskva istovremeno nastoji da zadrži uporište na Balkanu. Znamo za njenu kampanju u Crnoj Gori pre nego što je postala članica NATO-a, takođe u Severnoj Makedoniji i Grčkoj uoči sporazuma o imenu.
Vučić je veoma vešt u obraćanju različitim publikama. – bilo da se prikaže kao proevropski političar, zatim da naginje Putinu, ili da je proamerički orijentisan. U svim slučajevima on to radi veoma dobro. To je jedan od njegovih aduta kao političara.
Eventualni dogovor bez uticaja na predsedničke izbore u SAD-u
RSE: Da se vratimo poziciji Trampove administracije. Kritičari tvrde da želi po svaku cenu da izdejstvuje mirovni sporazum Beograda i Prištine kao adut na predstojećim predsedničkim izborima.
Međutim, istorija predsedničkih izbora u SAD-u, barem od Drugog svetskog rata, pokazuje da međunarodna pitanja ne igraju ključnu ulogu u opredeljivanju američkih birača.
Najupečatljiviji je primer Džordža Buša Starijeg (George Bush), u čijem mandatu je okončan Hladni rat, izdejstvovao je Rezoluciju Saveta bezbednosti kojom je podržana intervencija protiv iračkog lidera Sadama Huseina 1991. Međutim, izgubio je izbore od Bila Klintona zbog domaćih ekonomskih problema.
Da li bilo kakav međunarodni diplomatski uspeh može biti od značaja na izborima, naročito ako se ima u vidu trenutna situacija u SAD-u?
Kapčan: U SAD-u sada dominiraju dva pitanja. Jedno je pandemija, a drugo je rasne tenzije zbog čega su izbili protesti širom zemlje. Ona će biti ključna i do predsedničkih izbora u novembru.
Spoljna politika će verovatno privući izvesnu pažnju, ali ne preveliku. Mislim da Tramp može da iskoristi nešto kako bi pokazao da je odličan pregovarač i u stanju je da izdejstvuje sporazum (deal maker).
U ovom trenutku ne raspolaže sa takvim adutom i zato možda gleda na odnose Srbije i Kosova kao na priliku. Međutim, čak i ako uspe da isposluje dogovor Beograda i Prištine, to će imati skroman a možda i nikakav uticaj na ishod predsedničkih izbora u novembru.
Da budemo iskreni, prilično je neuobičajeno za Trampovu administraciju da bude angažovana na ovaj način kao u slučaju Beograda i Prištine. SAD su se distancirale od Evrope, nastoje da se izvuku iz Avganistana i Sirije, po strani su zbivanja u Libiji.
Dakle, ovaj angažman na Balkanu je u suprotnosti sa ovim trendovima. Možda je razlog što Trampova administracija smatra da ovo pitanje ima potencijal za ostvarivanje uspeha.
RSE: I delimično povlačenje američkih trupa iz Nemačke.
Kapčan: Tačno. To je još jedan pokazatelj da SAD nastoje da se oslobode međunarodnih odgovornosti, a ne da ih preuzimaju.
Mnogi Amerikanci ne znaju gde su Kosovo i Srbija
RSE: Kazali ste da čak i ako Beograd i Priština postignu neki opipljiviji sporazum to neće igrati važnu ulogu na američkim predsedničkim izborima. Ovih meseci pojedini članovi Kongresa iz Demokratske stranke optužili su Trampovu administraciju da stoji iza obaranja Kurtijeve Vlade.
Mirovni sporazum u BiH i okončanje rata na Kosovu u SAD-u su smatrani uspešnim modelima koje je nastojala da primeni u drugim delovima sveta. Stoga ističu da pokušaj Trampove administracije da izdejstvuje novi sporazum Beograda i Prištine može dovesti u pitanje to što je ostvareno 1990-ih.
Kapčan: Ne mislim da je ta logika u igri. Mnogi Amerikanci su zaboravili na Dejtonski sporazum i krvavi raspad bivše Jugoslavije. Iskreno rečeno, mnogi Amerikanci ne znaju ni gde su Srbija i Kosovo.
Dakle, to nije relevantno pitanje. Da je ostvaren napredak u pregovorima sa Severnom Korejom i Iranom to bi bilo veoma važno, jer te zemlje imaju nuklearni program i nalaze se u udarnim vestima. Dijalog Beograda i Prištine prate samo specijalisti poput mene. Stoga neće imati veliki uticaj na izbore u novembru, čak i ako se postigne opipljiviji napredak.
Pitanje Kosova i Srbije ide u prilog i Bajdenu
RSE: Nisam mislio na obične građane SAD-a, već na lidere Demokratske stranke. Džo Bajden (Joe Biden), koji će biti Trampov protivkandidat, bio je tokom 1990-ih senator i više puta je posetio Balkan.
Eliot Engel (Eliott) i još nekoliko kongresmena smatraju da način na koji je smenjena Kurtijeva Vlada, naročito pominjanje ideje o razmeni teritorija – podriva principe angažmana SAD-a tokom 1990-ih i kasnije procesa koji je doveo do proglašenja nezavisnosti Kosova 2008.
Kapčan: Mislim da ovo pitanje ide u prilog Bajdenu, jer je bio prilično uključen u procese na Balkanu. Pri kraju mandata kao potpredsednik SAD-a bio je u Beogradu i Prištini.
Dakle, u meri u kojoj bude važno, pomenuto pitanje će mu ići u prilog a neće mu odmagati.
Facebook Forum