„U ovom mom životnom trenutku, ovo mi je najmanje trebalo. Ali nisam osoba koja može da ćuti i da ne reaguje na ovakvu stvarnost koja se dešava. Ušla sam u pokret Saše Jankovića zbog nepravde“, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Aida Ćorović, članica Predsedništva nedavno osnovanog pokreta Saše Jankovića, drugoplasiranog predsedničkog kandidata i bivšeg ombudsmana.
Aida Ćorović je aktivistkinja za ljudska prava. Godinama je bila na čelu nevladine organizacije "Urban IN" u Novom Pazaru. Poznata je borkinja protiv nacionalizma, a za međuetničku saradnju, žestoki kritičar političkih i drugih manipulacija unutar islamske zajednice, aktivistkinja za ženska prava… Jedno vreme joj je zbog pretnji bila dodeljena policijska pratnja. Bila je članica Socijaldemokratske unije, a 2014. godina ušla je u Republički parlament u poslaničkom klubu Demokratske stranke kao nestranačka ličnost. Dobitnica je mnogih priznanja za svoj rad.
RSE: Srušena je džamija u Zemunu, u Beogradu. To odmah asocira na nelegalne objekte Islamske zajednice u Novom Pazaru, koji nisu srušeni. Da li su to dva aršina?
Ćorović: Naravno da su dva aršina. Država stalno pokazuje da ima različite aršine prema onima koji su njima bliski i prema onima koji im nisu bliski. Mene posebno zabrinjava, kada je ova tema u pitanju, što poslednjih meseci, muslimani dolaze u žižu interesovanja javnosti po vrlo lošim stvarima, po divljoj gradnji. Nekako se šalje vrlo loša poruka javnosti: muslimani, ili izlaze na ulicu da se tuku, ili grade divlje. Sa druge strane, da se ovaj objekat ne ruši, ili da nije srušen, građani Srbije bi mogli reći da se muslimanima ne ruši, a ostalim, malim građanima, se ruši. To će stvarati međuetničke tenzije. To prosto nije dobra poruka i to je za mene ključni problem u ovoj priči.
RSE: Nije reč samo o muslimanima. To pokazuje i slučaj noćnog rušenja u Savamali, pa i slučaj "Gondola" na Zlatiboru. Da li se to u Srbiji ruši i gradi kako hoće vlast?
Ćorović: Na žalost, mi sada živimo u državi bezakonja, gde se ne poštuju dobri zakoni koji se donesu. Bojim se da je na neki način država kriva za to jer ona, sve ono što je zakonski okvir, stavi na stranu i onda dozvoljava, selektivno, svojim prijateljima, svojim partnerima, da grade i rade kako hoće. Znamo i za vikendice Tomislava Nikolića. Tu je i divlja gradnja u centru Novog Pazara i mnogo divljih gradnji za koje znamo ili ne znamo. Sa druge strane, ruše onako kako vlastima odgovara. Vidimo ogoljeno, i bez ikakvog prikrivanja, selektivnu pravdu i selektivno pravo da neko drugi, koji je blizak sa vlasti, može da radi šta hoće.
RSE: Vi ste u Predsedništvu pokreta Saše Jankovića. Nekako je krenulo sa problemima oko osnivanja tog pokreta. Prvo je bio problem sa imenom. Da li vas je neko preduhitrio slučajno ili namerno?
Ćorović: Kako se kaže - prvi se mačići u vodu bacaju. Postoji vrlo osnovana sumnja da je neko pretekao sa imenom vrlo namerno. Saša je sa svog kompjutera čekirao dva-tri imena koja su se najviše vrtela. Iznenada je kroz dva dana osnovana organizacija i preduzeće sa tim imenom. Uopšte nemam iluzije da to nije bilo namerno.
RSE: Neću da vas pitam da li znate novo ime, s obzirom na odgovor koji je Saša dao koleginici na N1.
Ćorović: To je vrlo nespretno tumačenje, gaf. Saša je hteo da kaže čuvenu rečenicu Konana Dojla: „Ako ti kažem, moraću da te ubijem“. Tajna je strašno važna. On je u jednom trenutku shvatio da je ubiti teška, preteška reč. Da bi izašao iz situacije, prosto je nesretno upotrebio izraz poljubiti. Saša se izvinuo odmah nakon emisije. Čak se po njegovom izrazu odmah moglo videti da je shvatio kakva se konstrukcija stvorila. On se izvinio i medijima. Meni je žao što to sada odjekuje danima u medijima, kao da je napravio neko veliko zlo.
Branim prava žena i nije mi prijatno što se ovo dešava, ali znam da iza ovoga ne stoji suštinski seksizam. Znam da Saša Janković zna o čemu se radi. On je deset godina branio prava žena i nemam dilemu da je to samo nespretan splet okolnosti.
RSE: Da li vidite Sašu Jankovića kao kandidata za gradonačelnika Beograda?
Ćorović: Ne. Mislim da Saša nema te aspiracije. Mi smo već razgovarali o tome. Nadam se da će se pokret „takmičiti“ na gradskim izborima. Saša, i mi svi, na tom mestu vidimo ženu. Tragamo za tom fenomenalnom, hrabrom ženom, koja može da predstavlja pokret. Volela bih da to bude žena.
RSE: U spektru od levice do desnice, gde vidite mesto vašem pokretu?
Ćorović: Mi smo vrlo jasno definisani kao socijaldemokratska provenijencija. Nama su bliske levičarske ideje. Sada i Saša i svi mi radimo na uspostavljanju odnosa sa drugim strankama u Evropi koje su slične provenijencije, koje bi nam mogle pomoći u uspostavljanju unutrašnje dinamike.
RSE: Zašto je Saša Janković objavio na osnivačkoj skupštini da je stvoren nacionalni pokret? Bilo je čak i zabune da je Nacionalni pokret ime pokreta.
Ćorović: Mislim da je to opet terminološka zabuna jer mi u našem jeziku vrlo često koristimo, kao državni, nacionalni nivo. Pokret koji treba da pokrije nacionalni nivo. To znači da to nije pokret Beograda, ni kruga dvojke, nego pokret koji će funkcionisati u celoj Srbiji, koji će pokriti čitav prostor države Srbije.
RSE: Da li ćete biti jednoga dana stranka?
Ćorović: Za mene je ključno važno da sve odluke donosimo unutrašnjim dijalogom i traganjem za nekom vrstom konsenzusa. Tako je bilo i sa pokretom. Imali smo sastanak odmah nakon izbora, gde su se okupili ljudi uglavnom iz Apela 100. Mi smo diskutovali nekoliko sati o tome da li vidimo nas kao stranku ili kao pokret. Opredelili smo se da budemo pokret, u ovom trenutku. Da li ćemo kasnije prerasti u stranku, ili ne, to je stvar unutrašnje dinamike i traganja za unutrašnjim rešenjima. Ostavićemo vremenu i našem unutrašnjem dijalogu da nađemo najbolje rešenje.
RSE: U čemu se pokret, kojem ste prišli, razlikuje od ponude na političkom meniju Srbije? Da li je glavni adut, novi politički, nepotrošeni lider, Saša Janković?
Ćorović: Između ostalog jeste. Na političkoj sceni Srbije viđamo uglavnom ista lica već nekoliko decenija. Čini mi se da je upravo to odlučivanje, druga stvar koja nas razlikuje. Ovde, u Srbiji, uglavnom postoji jedan lider, čiji je autoritet neupitan, čija je zadnja reč, koji je iznad svih.
Mi pokušavamo da horizontalno odlučujemo, stalno tragamo za unutrašnjim dijalogom i za konsenzusom. To će možda usporiti donošenje nekih odluka, možda to deluje kao politički amaterizam, ali je nama jako stalo da to osećanje pripadnosti, vlasništva nad pokretom, ima svako od nas, a ne samo Saša Janković.
RSE: Kako se branite od optužbi da ste pokret kruga dvojke?
Ćorović: To je potpuno zlonamerna optužba i lako se da odgovoriti na to pitanje. Među osnivačima i članovima pokreta ima veliki broj ljudi je došao iz unutrašnjosti Srbije. Saša i svi mi smo prokrstarili Srbiju za te četiri nedelje tokom predizborne kampanje. U svakom gradu u Srbiji, u svakom mestu, svakoj opštini, postoje brojni problemi. Gde god smo išli, mi smo imali odličan prijem. To zaista jeste nacionalni pokret.
RSE: Koliku podršku ima ovaj pokret u Sandžaku? To je veoma važan deo Srbije.
Ćorović: Jeste, veoma važan, opterećen, i multietničkim i unutarbošnjačkim tenzijama i podelama u Islamskoj zajednici. Mislim da pokret ima sasvim solidnu podršku. Ono što je bio problem u predizbornoj kampanji jeste da su se trojica najpoznatijih bošnjačkih lidera na neki način urotili. Oni imaju neku vrstu pakta sa trenutnom vlašću.
Gotovo da u lokalnim medijima nije bilo ni reči o Saši Jankoviću. Isto tako se dešavalo na nacionalnom nivou. Za običan, manje obrazovan svet, za ljude koji nemaju dostupnost Internetu je priča o pokretu bila potpuno nedostupna. To nije samo slučaj u Sandžaku, to je bio problem u celoj Srbiji.
RSE: Zašto ste se odlučili da se pridružite pokretu i da uđete u Predsedništvo? Donedavno ste bili poslanica u poslaničkom klubu DS-a?
Ćorović: U ovom mom životnom trenutku, ovo je najmanje što mi je trebalo. Imam neke svoje životne, i planove i obaveze i probleme, ali nisam osoba koja može da ćuti i da ne reaguje na ovakvu stvarnost koja se nama dešava. Duboko i iskreno reagujem na nepravdu. Ovo što sam sada ušla u pokret, jeste upravo moja reakcija na nepravdu.
Mene optužuju da sam bila članica DPS-a, LDP-a i tako dalje. Bila sam samo članica Socijaldemokratske unije, odnosno pre toga GSS-a. Svim drugim strankama sam pomagala, i materijalno i moralno i kao neko ko je prepoznat kao borkinja za ljudska prava. Za mene je svaka vrsta aktivnosti, koja je vezana za boljitak u Srbiji i okruženju, nešto što mi je blisko i emocijama i pameti. Podržaću uvek takvu stvar.
Ako se desi da se razočaram u pokret, ako me Saša Janković lično razočara, neću imati problem da isplačem svoje suze, da ih progutam i da krenem dalje, da podržim nekog novog lidera. Ako se desi ono što se nadam da će se desiti, da se Saša pokaže kao dobar lider, da se pokaže da smo mi svi zajedno dobar tim, ostajem u pokretu i dalje, pokušavam da popravim situaciju u Srbiji.
RSE: Šta je zajedničko Aidi Ćorović, Srđanu Škoro, Goranu Markoviću i Dušanu Teodoroviću? Vi se članovi Predsedništva.
Ćorović: Pre nekoliko dana sam napisala za jedan portal da smo mi jedna vrsta akcionarskog društva. To važi i za nas u Predsedništvu. Mi smo prvi među jednakima. Šta smo mi uložili u to naše akcionarsko društvo? Mi smo uložili svoju čast, emociju i veru da Srbija može da bude bolja.
RSE: Da li je to dovoljno? Postoji pitanje u javnosti - šta je zapravo politički program Saše Jankovića i pokreta? Vi nemate program, još uvek.
Ćorović: Još uvek se radi na programu. Možda može i opravdano da se stekne dojam da postoji jedna vrsta političkog amaterizma. Niko od nas nije profesionalni političar. To je možda dobro jer smo videli da oni, koji su se godinama bavili politikom, svi od reda sada dobijaju jedinice od svojih glasača. Svakako je pred nama period kada treba da učimo i neke lekcije iz političkog organizovanja. Scena je takva da ćemo morati različitim političkim sredstvima da se borimo. Ovo jeste po nekom zakonodavnom okviru nevladina organizacija, ali vrlo jasno politički orjentisana. Prikupljamo informacije i dolaze ljudi, koji svojim političkim znanjima, hoće da nam pomognu.
RSE: U javnosti ima zabune oko toga kakav je odnos vašeg pokreta i stranaka koje su podržale Jankovića u njegovoj predsedničkoj kandidaturi. Reč je o DS-u i Novoj stranci. Koliko se zna, ove dve stranke su uradile veliki deo posla za Jankovića u kampanji. On nije imao iza sebe svoju partijsku infrastrukturu.
Ćorović: Uradili su lavovski deo posla, sve ono što je konkretno vezano upravo za posmatranje izborne procedure. Izborne dane su nosile ove dve stranke. Naši kontakti su i dalje sasvim dobri i korektni. Nama je ideja da sada mi uspostavimo unutrašnju dinamiku, unutrašnje procedure, da svoj program profilišemo na pravi način. Tek onda dolazi saradnja sa tim strankama, a i sa drugim pojedincima, pokretima u Srbiji. Mislim da će saradnja i dalje da se nastaviti i da ćemo biti otvoreni za saradnje.
RSE: Nisu bili lideri tih pomenutih stranaka na vašem skupu. Mnogi misle da je to znak da vi želite da se distancirate od „potrošenih opozicionih lidera“. Ima li tu istine?
Ćorović: Ne znam da li to baš tako stoji. Želeli smo da kažemo da je to sada naša priča, mi moramo da pokažemo svoje lice. Saša se zahvalio na sednici Glavnog odbora DS-u. Sa Zoranom Živkovićem znam da ima dinamične odnose, da se viđaju. Ovo sada je trebalo da bude naša stvar. Da se pojavio bilo ko od lidera iz te dve stranke na osnivačkoj skupštini, na neki način bi zasenili ono što se toga dana događalo. To je bila osnivačka skupština pokreta Saše Jankovića, kako god da se zove.
RSE: Da li ste na stanovištu da bi opozicija trebalo da se ujedini i da izađe sa jednim kandidatom za gradonačelnika Beograda?
Ćorović: Mislim da bi to bilo dobro rešenje, da bi to bila dobra ideja jer ovako rascepkani mislim da nismo dovoljno jaki. To su pokazali i predsednički izbori. Mislim da bi bilo najbolje rešenje da počnemo da tragamo za nekom vrstom konsenzusa.
Rekla sam pre par dana u jednom intervjuu da u ovom trenutku nije bitno da li se delimo na stranke, na leve ili desne, na gornje ili donje jer mi imamo ozbiljan problem. Ova vladavina SNS-a zaista razara Srbiju onako bukvalno, suštinski i do korena. Za nas je sada najvažnije da to raspadanje Srbije prestane. Mislim da lideri svih opozicionih stranaka i pokreta, najmanje što bi trebali da urade, jeste da sednu za sto i da nađu najboljeg kandidata. Taj kandidat će biti neko ko će trčati trku na beogradskim izborima.
RSE: Saša Janković je bio nedavno u Briselu, pa se sastao sa visokim američkim zvaničnikom Hojt Jiem koji je bio u poseti Beogradu. Kako je došlo do tih susreta?
Ćorović: To ne znam. Nije bilo vremena da pričamo o tome. Saša inače ima vrlo dinamičan period. On se skoro na dnevnoj bazi sreće sa velikim brojem diplomata, i ovde i napolju, ali i sa mogućim partnerima ovde. Ponekada dobijem poruku od njega, vrlo kasno noću, duboko iza ponoći. Sama ne mogu da upratim šta su sve njegovi kontakti.
RSE: Pretpostavljam da je Saša Janković zanimljiv strancima, ali kako vi to razumete, obzirom da i Brisel i Vašington podržavaju Vučića?
Ćorović: Podržavaju Vučića koji je očigledno dobio domaći zadatak da neke važne teme sada završi. Mislim na promenu Ustava. Razumem zašto ga međunarodna zajednica podržava. Očigledno je da su napravili neku vrstu pakta, onako kako je Milošević u svoje vreme bio igrač Zapada.
Onoga trenutka kada se taj deo zatvori i kada se to završi, Vučić će izgubiti podršku međunarodne zajednice imajući u vidu šta Vučić radi ovde u Srbiji, imajući u vidu to da u regionu stalno napetost raste. U Srbiji se gazi vladavina prava, sve gore su medijske neslobode, opet vezano za poglavlje 23 i 24.
Čini mi se dugoročno da je Vučić polako već otvorio poslednju etapu svoje vladavine ovde i da će biti potreban neko ko će da zameni političku garnituru u Srbiji. Nadam se da će i Brisel i Vašington imati trunku mozga da tragaju za novim ljudima, za kvalitetnijim ljudima i za ljudima koji će da donesu nove paradigme na političkoj sceni Srbije.
RSE: Ko su glavni politički savetnici Saše Jankovića? U Predsedništvu nisu jaki politički ljudi. To su časni ljudi, sa imenom i prezimenom, koji znače nešto u Srbiji. Ko nosi političku težinu?
Ćorović: Još uvek tragamo, još uvek se razgovara sa mogućim savetnicima. Jednu od ključnih stvari, koju sada moramo da uradimo, pored programa, jeste upravo politički savet, koji će biti uz Sašu stalno, koji će ga savetovati, pomagati mu da kroz ove burne političke vode plovi koliko-toliko sigurno.
Facebook Forum