Kao rezultat cenzure i autocenzure u tradicionalnim medijima, sloboda javnog informisanja seli se na internet portale i društvene mreže. Taj trend prepoznaju i vlasti koje pod različitim izgovorima pokušavaju da vrše pritisak i kontrolišu i ovu sferu, čulo se na konferenciji o slobodi izražavanja na internetu, koju je u Beogradu organizovao OEBS.
Zaštita bezbednosti, pa i narušavanje javnog reda i mira, čest je izgovor kojima se služe i samostalno, bez ikakvih konsultacija, donose propise u oblasti korišćenja interneta.
“Kada neka vlada reguliše propise bez suda i razgovora sa civilnim društvom i javnošču, tada se uvek podigne crvena zastavica”, rekla je predstavnica OEBS-a zadužena za slobodu medija Dunja Mijatović.
Ukazala je na to da vlade treba da budu spremne na kritičke stavove, te iznela niz suprotnih primera iz zemalja regiona.
“Na online medije vrše se napadi koji onemogućavaju novinarima da rade svoj posao širom regiona – Albanija, BiH, Srbija. Svedočili smo hapšenjima ljudi zato što su izražavali svoje stavove u manje od 140 karaktera. U Hrvatskoj sam prošlog leta imala izjavu povodom hapšenja osobe koja je osumnjičena da je vređala policijske službenike na Fejsbuku. U Srbiji je određen broj ljudi priveden na ispitivanje zbog navodnog širenja panike na društvenim mrežama povodom poplava. Svi ovi događaji imaju zastrašujući efekat na novinarstvo i ne mogu se objasniti ni na koji način osim na jedan – nasilje. I to je crvena linija”, rekla je Dunja Mijatović.
Nakon što je u Srbiji prošle godine pređena više puta, a obeležili su je cenzure satiričnih video klipova, povlačenje tekstova sa portala i napadi na sajtove nezavisnih medija, pritisak je i dalje tu, ali je manje direktan.
“Što je posledica oštre reakcije javnosti, domaćih organizacija, ali i međunarodne javnosti, pre svega OEBS-a, tako da se čini da su odlučili da budu manje direktni u tim napadima i da su procenili da im to nanosi i štetu. Sa druge strane je to posledica činjenice da su mnogi internet mediji podigli nivo zaštite, uključujući i naš mediji Autonomija.info, što ne znači da se smanjio broj napada, ali se smanjila mogućnost da oni narušavaju naše sadržaje”, kaže Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
I on i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović saglasni su oceni da se nakon što su cenzura i autocenzura učinili svoje u tradicionalnim medijima, sloboda javnog informisanja preselila na online platforme.
“Vlast primećuje tu promenu i preduzima korake kako bi ti nepoželjni ili po nju kritički tonovi bili svedena na minimum. Tu su razne tehnike u pitanju, od otvorenih pritisaka do čuvenih botova, ali mislim da je u ovom trenutku sloboda javnog informisanja mnogo veća na online medijima nego u tradicionalnim medijima”, rekao je Obradović.
Internet jedina alternativa
O tome kako sa online portala izazivaju vlast, bore se protiv pritisaka i stižu do građana, govorili su i brojni novinari iz regiona. Istraživači iz “Internews Kosova”, prema rečima Faika Ispahiua, ukazuju na sve, od korumpiranih vladinih zvaničnika do međunarodnih predstavnika u Prištini.
“Imali smo različite napade, ne samo fizičke, već i finansijske. Možda se sećate protivpožarne inspekcije. To je bila najbolja stvar kada oni dođu! Uvek vam pronađu mnogo stvari koje nisu u redu. Mi smo se od početka trudili da ne pravimo nikakve kompromise kada je reč o kvalitetu našeg rada. Sada izlazimo i praktično pozivamo ljude - hajde da radimo zajedno”, navodi Ispahiu.
Nakon što je najstarija privatna makedonska TV stanica “A1”, poznata kao oštar kritičar vlasti, prestala sa emitovanjem programa, internet je, prema rečima Brojana Jovanovskog, bio jedina alternativa.
“Svi mi koji smo radili na A1 smo bili na neki način zabranjeni, odnosno vlada je zabranila svim drugim TV stanicama i medijima da nas zaposle. Ipak, našli smo način da izazivamo vlast”, kaže jedan je od osnivača portala “NovaTV” iz Skoplja.
Ništa bolje ni kod severnih suseda. Mediji u Mađarskoj su politizovani baš kao i u ostalim zemljama ovog dela Balkana, a sled državne politike mogao se nedavno pratiti na primeru odnosa prema izbeglicama.
“Ne rade na tržišnim, već na političkim osnovama. Vlada je veoma aktivna i uspostavlja veliku mrežu svojih medijskih kompanija, tv kanala, radio stanica, štampanih i online medija, čija je jedina svrha da uzdižu vladinu politiku i odluke, i da guše opozicione ili kritičke glasove”, rekao je urednik portala “Atlatszo” Tamaš Bodoki.
U Beogradu je bio i aktivista za ljudska prava i novinar iz Rusije Gregorij Švedov. “Imamo oko 45 hrabrih novinara, izgubili smo dvoje zbog njihovog izveštavanja”, rekao je pored ostalog, svedočeći o uslovima u kojima, uz sve veći pritisak vlasti, radi njegov portal “Caucasian Kont”, ali i drugi novinari u Rusiji.
“Na poslednjeg novinara koji je ubijen u Dagestanu izvršen je pokušaj ubistva godinu i po dana ranije, a država, odnosno tužilac nije ni otvorio slučaj za pokušaj ubistva već za oštećenje imovine, zato što je pet metaka bilo ispaljeno na njegov automobil. Mi smo pokušali sve što smo mogli i dobili smo slučaj protiv lokalnog tužioca. Sud je odlučio da predmet treba da bude otvoren kao pokušaj ubistva novinara. Ali, otvoren je u danu kada je on i ubijen na svom pragu. To su uslovi u kojima rade lokalni novinari. U Azerbejdžanu je situacija još gora nego u Rusiji. Imamo novinare koji su u zatvoru, kao što je Hadidža Ismailova ili neki advokati. Meni je drago što stižu mnoge osude represije u Azerbejdžanu, ali moram da priznam da nijedna od njih nije imala jak uticaj”, poručio je Švedov.
Navodeći da su sloboda izražavanja i medija veoma važna za tu međunarodnu organizaciju, šef misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard rekao je da se stanje u tim oblastima pažljivo analizira u svakoj zemlji.
