Rast potrošačkih cena u Sjedinjenim Državama ponovo je ublažen prošlog meseca, pojačavajući nade da će inflacija nastaviti da pada ove godine i da će verovatno biti potrebna manje drastična akcija Federalnih rezervi (Fed) da bi je kontrolisala.
Dolar je pao na najniži nivo od 25. aprila prošle godine, na 1.0845 za evro.
Inflacija je u decembru smanjena na 6,5 odsto u poređenju sa 12 meseci ranije, saopštio je Fed u četvrtak, 12. januara. To je bilo šesto uzastopno usporavanje njenog rasta.
Inflacija je u junu prošle godine dostigla 9,1 odsto, najviše u poslednjih 40 godina.
Na mesečnom nivou, cene su zapravo pale za 0,1 odsto od novembra do decembra, što se desilo po prvi put od maja 2020.
To je nagoveštaj da najgora inflacija u poslednje četiri decenije postepeno jenjava. Ipak, Federalne rezerve (Fed) ne očekuje da će inflacija usporiti dovoljno da bi se približila cilju od 2 odsto sve do duboko u 2024-u godinu.
Očekuje se da će centralna banka povećati svoju referentnu stopu za najmanje četvrtinu poena na sledećem sastanku krajem ovog meseca.
Čak i dok postepeno usporava, inflacija ostaje bolna realnost za mnoge Amerikance, jer su izdvajanja za potrepštine kao što su hrana, energija i rente porasla u poslednjih 18 meseci.
Prosečna cena galona gasa opala je sa maksimuma od 5 dolara po galonu u junu na 3,27 dolara u sredu, prema AAA.
Delimično su otklonjeni zastoji u lancu snabdevanja koji su ranije naduvali cenu roba. Građani su takođe prebacili veliki deo svoje potrošnje sa fizičkih dobara na usluge, kao što su putovanja i zabava.
Kao rezultat toga, cena robe, uključujući polovne automobile, nameštaj i odeću, pada dva meseca zaredom.
Prošlonedeljni izveštaj o radnim mestima za decembar povećao je izglede da se izbegne recesija.
Čak i nakon sedam povećanja kamatne stope Fed-a prošle godine i sa dalje visokom inflacijom, poslodavci su u decembru otvorili solidnih 223.000 radnih mesta, a stopa nezaposlenosti pala je na 3,5 odsto, što je najniže u 53 godine.
Istovremeno, rast prosečne plate po satu je usporen, što bi trebalo da umanji pritisak na kompanije da podignu cene kako bi pokrile veće troškove rada.
Još jedan pozitivan znak za napore Fed-a da suzbije inflaciju je da Amerikanci generalno očekuju da će cene rasti sporije u narednih nekoliko godina.
To je važno jer takozvana "inflatiorna očekivanja" mogu biti samoispunjavajuća: ako ljudi očekuju da će cene nastaviti naglo da rastu, oni će preduzeti korake, poput zahteva za većom platom, što može da produži visoku inflaciju.
Ipak, u komentarima poslednjih nedelja, zvaničnici Fed-a su istakli nameru da podignu referentnu kratkoročnu stopu za dodatnih tri četvrtine poena u narednim mesecima na nešto iznad 5 odsto.
Prethodnih sedam povećanja je dovelo do skoro udvostručenja rata za stambene kredite, kao i poskupljenja pozajmica za automobile, te potrebe preduzeća.
Predsednik Fed-a Džerom Pauel (Jerome Powell) pokušao je da razuveri one koji očekuju manja povećanja kamata u proleće i njihovo rezanje krajem godine, što bi moglo da oteža posao Federalnim rezervama, ako investitori podignu cene akcija i smanje prinose na obveznice.
Oba trenda mogu podržati brži ekonomski rast baš kada Fed pokušava da ga ohladi.
U zapisniku sa decembarskog sastanka Fed-a navedeno je da nijedan od 19 kreatora monetarne politike ne predviđa smanjenje kamatnih stopa ove godine.
Ipak, prošle nedelje Džejms Bulard (James Bullard), predsednik Federalnih rezervi Sent Luisa, izrazio je izvestan optimizam da će ove godine "stvarna inflacija verovatno pratiti očekivanja o njenom padu na niži nivo", sugerišući da bi 2023. mogla biti "godina dezinflacije".
