Putujuća međunarodna izložba “Imaginarni Balkan”, o istorijama balkanskih zemalja u 19. veku, otvorena je u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu. Iako se za ovo područje vezuju političke tenzije i krvavi sukobi, kustosi nacionalnih muzeja – od Albanije do Slovenije, uz potporu UNESKO-a – prezentovali su sliku drugačijeg Balkana, poluostrva na kojem se, paralelno sa velikim istorijskim događajima, razvijala i živela građanska klasa.
Izložba nosi podnaslov “Identiteti i sećanje u dugom 19. veku”. Kustosi 12 nacionalnih muzeja su se kroz deset tematskih celina fokusirali na period od Francuske revolucije do početka Prvog svetskog rata i na osnovu dokumentarne građe prezentovali razvoj građanske klase, slike iz kafanskog života, kao i način na koji su sportske svetkovine postale sredstvo za jačanje identiteta zajednice.
Tu su i vredni muzejski eksponati, poput Meštrovićeve biste Petra Petrovića Njegoša ili vođe seljačke bune Matije Gupca, te glorijete koju je na poklon dobio hrvatski ban Josip Jelačić.
Iako ne beže od političke istorije, ideja grupe kustosa je bila da pokažu da su na Balkanu postojale tendencije ka progrsivnim i emancipatorskim promenama, ističe kustoskinja iz Srbije Katarina Mitrović.
„Predmeti koji su izloženi“, kaže ona, „nisu eksplicitno politički simboli, iako ima i takvih eksponata. Na primer, vladarski portreti, kruna rumunskog kralja Karola Prvog. Ali pored njih su ravnopravno izloženi predmeti koji opisuju te društvene promene koje su se odigravale u svakodnevnom životu običnih ljudi. Tako možemo da vidimo i fotografiju prvog automobila u Banjaluci ili kako je izgledao kamin jedne kuće u Skadru ili jedan izuzetno vredan primerak starog fotoaparata iz Crne Gore. Ova izložba zapravo pokušava da pokaže drugačije viđenje Balkana.“
Izložba je nastala u okviru zajedničkog projekta UNESKO-a "Kultura – most ka razvoju“, a u njenoj pripremi učestvovali su mnogi međunarodni stručnjaci i univerzitetski profesori, među kojima je najpoznatije ime Marije Todorove, čija je studija "Imaginarni Balkan" bila okosnica koncepta.
Prema rečima kustoskinje Isidore Kovačević, iz Njegoševog muzeja u Crnoj Gori, autori su nastojali da prikažu kulturno-istorijske tačke koje povezuju balkanske narode u periodu nacionalnih buđenja.
“Na primjer, kakve su se škole otvarale u svim balkanskim zemljama. Otvarali su se sportski tereni, željeznice, dolaze i prvi automobili… Dakle, predstavili smo sve ono što je svima nama bilo zajedničko u 19. veku. Na taj način smo nastojali prikazati da su na našem prostoru postojale i druge vrijednosti sem ratova i oružja”, objašnjava Kovačevićeva.
Balkan nije izuzetak
U Istorijskom muzeju Srbije razgovarali smo sa nekoliko posetilaca, među kojima su bili gospodin iz Beograda, mladić iz Grčke i gospođa iz Južne Amerike.
Šetnja među panoima na kojima se smenjuju portreti istorijskih ličnosti, odevni predmeti iz 19. stoleća i arhivski snimci svakodnevnih događaja, poput otvaranja kafane u Bitolju, završava se dokumentarcem „Čija je ovo pesma“ rediteljke Adele Peeve. Film govori o tradicionalnoj pesmi čiju su melodiju kao deo autentično svog identiteta prisvojili različiti balkanski narodi – od Bugarske, preko Makedonije i Albanije do Srbije i BiH.
Ta je melodija, kako vidimo u filmu, shvaćena ne kao zajednički element balkanskog identiteta, već kao obeležje koje za pripadnike jednog naroda isključuje sve druge kulture.
Da li ovakva završnica baca pesimisični pogled na perspektive današnjeg Balkana? Kustokinja Katarina Mitrović se ne slaže s tim.
„Jako je teško stvoriti razumevanje među različitim identitetima koji su u sukobu. Po tome ne bih rekla da je Balkan izuzetak. Izložba naravno ne nudi konačna rešenja, ali želi da pruži mogućnost da se govori o identitetima, da se oni dovode u pitanje, da postanu predmet dijaloga, javnih rasprava i – zašto da ne – predmet inspiracija za umetnost i kreativne discipline“, zaključuje naša sagovornica.
Izložba će biti otvorena do 6. novembra, nakon čega se seli u Bukurešt, a planirano je da putuje u sve zemlje čiji su muzeji učestvovali u projektu.
Izložba nosi podnaslov “Identiteti i sećanje u dugom 19. veku”. Kustosi 12 nacionalnih muzeja su se kroz deset tematskih celina fokusirali na period od Francuske revolucije do početka Prvog svetskog rata i na osnovu dokumentarne građe prezentovali razvoj građanske klase, slike iz kafanskog života, kao i način na koji su sportske svetkovine postale sredstvo za jačanje identiteta zajednice.
Tu su i vredni muzejski eksponati, poput Meštrovićeve biste Petra Petrovića Njegoša ili vođe seljačke bune Matije Gupca, te glorijete koju je na poklon dobio hrvatski ban Josip Jelačić.
Iako ne beže od političke istorije, ideja grupe kustosa je bila da pokažu da su na Balkanu postojale tendencije ka progrsivnim i emancipatorskim promenama, ističe kustoskinja iz Srbije Katarina Mitrović.
„Predmeti koji su izloženi“, kaže ona, „nisu eksplicitno politički simboli, iako ima i takvih eksponata. Na primer, vladarski portreti, kruna rumunskog kralja Karola Prvog. Ali pored njih su ravnopravno izloženi predmeti koji opisuju te društvene promene koje su se odigravale u svakodnevnom životu običnih ljudi. Tako možemo da vidimo i fotografiju prvog automobila u Banjaluci ili kako je izgledao kamin jedne kuće u Skadru ili jedan izuzetno vredan primerak starog fotoaparata iz Crne Gore. Ova izložba zapravo pokušava da pokaže drugačije viđenje Balkana.“
Izložba je nastala u okviru zajedničkog projekta UNESKO-a "Kultura – most ka razvoju“, a u njenoj pripremi učestvovali su mnogi međunarodni stručnjaci i univerzitetski profesori, među kojima je najpoznatije ime Marije Todorove, čija je studija "Imaginarni Balkan" bila okosnica koncepta.
Prema rečima kustoskinje Isidore Kovačević, iz Njegoševog muzeja u Crnoj Gori, autori su nastojali da prikažu kulturno-istorijske tačke koje povezuju balkanske narode u periodu nacionalnih buđenja.
“Na primjer, kakve su se škole otvarale u svim balkanskim zemljama. Otvarali su se sportski tereni, željeznice, dolaze i prvi automobili… Dakle, predstavili smo sve ono što je svima nama bilo zajedničko u 19. veku. Na taj način smo nastojali prikazati da su na našem prostoru postojale i druge vrijednosti sem ratova i oružja”, objašnjava Kovačevićeva.
Balkan nije izuzetak
U Istorijskom muzeju Srbije razgovarali smo sa nekoliko posetilaca, među kojima su bili gospodin iz Beograda, mladić iz Grčke i gospođa iz Južne Amerike.
Šetnja među panoima na kojima se smenjuju portreti istorijskih ličnosti, odevni predmeti iz 19. stoleća i arhivski snimci svakodnevnih događaja, poput otvaranja kafane u Bitolju, završava se dokumentarcem „Čija je ovo pesma“ rediteljke Adele Peeve. Film govori o tradicionalnoj pesmi čiju su melodiju kao deo autentično svog identiteta prisvojili različiti balkanski narodi – od Bugarske, preko Makedonije i Albanije do Srbije i BiH.
Ta je melodija, kako vidimo u filmu, shvaćena ne kao zajednički element balkanskog identiteta, već kao obeležje koje za pripadnike jednog naroda isključuje sve druge kulture.
Da li ovakva završnica baca pesimisični pogled na perspektive današnjeg Balkana? Kustokinja Katarina Mitrović se ne slaže s tim.
„Jako je teško stvoriti razumevanje među različitim identitetima koji su u sukobu. Po tome ne bih rekla da je Balkan izuzetak. Izložba naravno ne nudi konačna rešenja, ali želi da pruži mogućnost da se govori o identitetima, da se oni dovode u pitanje, da postanu predmet dijaloga, javnih rasprava i – zašto da ne – predmet inspiracija za umetnost i kreativne discipline“, zaključuje naša sagovornica.
Izložba će biti otvorena do 6. novembra, nakon čega se seli u Bukurešt, a planirano je da putuje u sve zemlje čiji su muzeji učestvovali u projektu.
