Usklađivanje vizne politike država Zapadnog Balkana sa politikama Evropske unije (EU) doprinelo je znatnom padu broja migranata, koji ilegalno prelaze u evropsku teritoriju, ocena je Evropske komisije.
Komisija je 16. maja objavila izveštaj o stanju u Šengen zoni u kojem se, uz ostalo, navodi da je Srbija od oktobra prošle godine, ponovo uvela vizni režim za građane iz šest država, koje ulaze u kategoriju takozvanih trećih zemalja. To su Burundi, Tunis, Indija, Gvineja Bisao, Kuba i Bolivija.
Usklađivanje vizne politike sa politikama EU je bio redovan zahtev evropskih zvaničnika Beogradu u svetlu rastućeg broja migranata koji su koristili Balkansku rutu da bi ilegalno ušli u teritoriju EU.
Ovo je bio razlog zašto je u oktobru prošle godine postojala realna opasnost za privremenu suspenziju bezviznog režima za Srbiju. Smatralo se da državljani takozvanih trećih zemalja koji uživaju bezvizni režim sa Srbijom koriste ovu zemlju da bi stigli do Evrope.
Što se tiče ostalih zemalja regiona, izveštaj navodi da je Crna Gora uvela vizni režim za Kubu i Ujedinjene Arapske Emirate a da je Severna Makedonija isto uradila za Bocvanu i Kubu i Azerbejdžan.
U izveštaju se podvlači da je u prethodnoj godini neregularna migracija dostigla najviši nivo od 2016. godine sa 330.000 ilegalnih prelazaka granice koje je prijavila Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu- Frontex.
Takozvana Balkanska ruta je činila 43 odsto svih neregularnih ulazaka u 2022. navodi se u objavljenom izveštaju. Priznaje se da je od novembra 2022. počeo trend pada neregularnih graničnih prelazaka.
U izveštaju se ističe važnost zajedničke vizne politike koja se smatra sastavnim delom Šengena i jednim od najvažnijih instrumenata za rešavanje bezbednosnih rizika i izazova neregularnih migracija za šengenski prostor.
S tim u vezi se naglašava važnost ukidanja "zlatnih pasoša", što je naziv za pasoše koje se dodeljuju investitorima.
"Ipak, redovno praćenje bezviznih režima koje EU ima sa trećim zemljama, posebno sa zemljama u okruženju, pokazalo je da ostaju važni izazovi u ovom pogledu", navodi se.
"To se", kako piše, "posebno odnosi na neregularne migracijske tokove izazvane neusklađenošću vizne politike ovih zemalja sa politikom EU".
