Nakon toga, Međunarodni sud pravde uključiće se u raspravu o legitimnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Eksperti ističu da će mišljenje suda, uprkos tome što će biti neobavezujuće, biti važno za dalje odnose Beograda i Prištine.
Prema nezvaničnim saznanjima, u procesu će učestvovati 18 država od onih koje su priznale, i 15 od onih koje ne priznaju nezavisno Kosovo. Srpska diplomatija ističe da je za nju veoma ohrabrujuća činjenica da će u raspravi učestvovati tako veliki broj zemalja. I domaći i međunarodni eksperti ističu da će mišljenje suda biti veoma važno.
Marselo Koen, profesor međunarodnog prava na Institutu za međunarodne studije u Ženevi i jedan od pravnih savetnika Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, kaže da će se u raspravi pojavti veliki broj zemalja koje podržavaju stav Srbije:
“Zaista se radi o veoma, veoma važnom procesu. Tu se ne radi samo o konkretnom slučaju, odluci privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji da jednostrano proglase nezavisnost, već to proces koji je važan i za ostatak sveta. Reč je o pitanju poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava. U tom smislu, stav suda će biti veoma važan.”
StojanovićMeđunarodni sud pravde u Hagu doneće samo savetodavno mišljenje bez decidnih odgovora, ocenio je za RSE profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović, koji je bio šef pravnog tima Beograda u sporu Bosne i Hercegovine protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. Stojanović kaže da će nakon procesa, koji bi mogao trajati oko godinu dana, presuda otvoriti put diplomatskom rešenju spora, odnosno novim pregovorima Srba i Albanaca:
“Imate činjenicu da je jednostrana secesija suprotna međunarodnom pravu, a s druge strane imate činjenicu da je pitanje samoopredelenja, na neki način, u koliziji sa pravom suvereniteta i integriteta država. Ali, postoji, da tako kažem, jasan izuzetak, ako je ta država čiji je integritet ugrožen samoopredeljenjem primenila nasilje prema određenoj grupi, a činjenica je da je na Kosovu primenjeno nasilje, posebno 1999. godine, stvar se drugačije postavlja. U tom slučaju zavisi koje će stanovište zauzeti sud, koje je pravo u toj koliziji jače, da li je jači integritet države ili pravo na samoopredelenje. Moje mišljenje je da sud neće decidirano reći ni “da” ni “ne”.”
Vatroslav Vekarić, predsednik Centra za spoljnopolitičke analize, kaže za RSE da će nakon objavljivanja spiska zemalja biti teško pretpostaviti u kom pravcu će Sud delovati i odlučivati:
“Naime, kao što je poznato, tu je reč o dva osnovna principa međunarodnog prava koja se sukobljavaju. Prvi je princip teritorijalnog integriteta, a drugi je princip samoopredelenja. Stvar je, pravno gledano, vrlo komplikovana, ima nekih novih momenata i u međunarodnom pravu i u praksi, pa nisam ubeđen da će sud imati jasan i nedvosmislen stav, već će on verovatno biti takav da će biti podložan raznim tumačenjima.”
Dušan JanjićDušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, kaže za RSE da imena zemalja koje su podnele zahtev, a i njihov broj, govori o dve stvari:
“Da postoji veliki interes za raspravu i da je Kosovo postalo globalno pitanje, i da će do odgovora Međunarodnog suda pravde druge zemlje itekako razmisliti o svojoj politici. Kada se sve sabere, Međunarodni sud pravde može dati jedno sveobuhvatno mišljenje koje će u suštini preporučiti da se ide u pravcu kompromisa i traženja rešenja, pre svega za granicu, a potom i za status, u ovom slučaju status Srba na Kosovu. Dakle, neka vrsta poststatusnih razgovora o neraščišćenim pitanjima.”
Prema nezvaničnim saznanjima, u procesu će učestvovati 18 država od onih koje su priznale, i 15 od onih koje ne priznaju nezavisno Kosovo. Srpska diplomatija ističe da je za nju veoma ohrabrujuća činjenica da će u raspravi učestvovati tako veliki broj zemalja. I domaći i međunarodni eksperti ističu da će mišljenje suda biti veoma važno.
Marselo Koen, profesor međunarodnog prava na Institutu za međunarodne studije u Ženevi i jedan od pravnih savetnika Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, kaže da će se u raspravi pojavti veliki broj zemalja koje podržavaju stav Srbije:
“Zaista se radi o veoma, veoma važnom procesu. Tu se ne radi samo o konkretnom slučaju, odluci privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji da jednostrano proglase nezavisnost, već to proces koji je važan i za ostatak sveta. Reč je o pitanju poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava. U tom smislu, stav suda će biti veoma važan.”
“Imate činjenicu da je jednostrana secesija suprotna međunarodnom pravu, a s druge strane imate činjenicu da je pitanje samoopredelenja, na neki način, u koliziji sa pravom suvereniteta i integriteta država. Ali, postoji, da tako kažem, jasan izuzetak, ako je ta država čiji je integritet ugrožen samoopredeljenjem primenila nasilje prema određenoj grupi, a činjenica je da je na Kosovu primenjeno nasilje, posebno 1999. godine, stvar se drugačije postavlja. U tom slučaju zavisi koje će stanovište zauzeti sud, koje je pravo u toj koliziji jače, da li je jači integritet države ili pravo na samoopredelenje. Moje mišljenje je da sud neće decidirano reći ni “da” ni “ne”.”
Vatroslav Vekarić, predsednik Centra za spoljnopolitičke analize, kaže za RSE da će nakon objavljivanja spiska zemalja biti teško pretpostaviti u kom pravcu će Sud delovati i odlučivati:
“Naime, kao što je poznato, tu je reč o dva osnovna principa međunarodnog prava koja se sukobljavaju. Prvi je princip teritorijalnog integriteta, a drugi je princip samoopredelenja. Stvar je, pravno gledano, vrlo komplikovana, ima nekih novih momenata i u međunarodnom pravu i u praksi, pa nisam ubeđen da će sud imati jasan i nedvosmislen stav, već će on verovatno biti takav da će biti podložan raznim tumačenjima.”
“Da postoji veliki interes za raspravu i da je Kosovo postalo globalno pitanje, i da će do odgovora Međunarodnog suda pravde druge zemlje itekako razmisliti o svojoj politici. Kada se sve sabere, Međunarodni sud pravde može dati jedno sveobuhvatno mišljenje koje će u suštini preporučiti da se ide u pravcu kompromisa i traženja rešenja, pre svega za granicu, a potom i za status, u ovom slučaju status Srba na Kosovu. Dakle, neka vrsta poststatusnih razgovora o neraščišćenim pitanjima.”
