Od objavljivanja presude Ustavnog suda da je Bedžhet Pacoli izabran za predednika Kosova na neustavan način, u ovoj zemlji još uvek vlada neizvesnost o daljim političkim zbivanjima.
Pacoli je u ponedeljak trebalo da preda dužnost predsedniku Skupštine, Jakupu Krasnićiju, ali je Alijansa novo Kosovo saopštila da Pacoli nije mogao da izvrši primopredaju "na osnovu člana 90 Ustava Republike Kosova i na presudu Ustavnog suda”.
U saopštenju ove partije, navodi se da je Kransnići već počeo da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika, tako da, Pacolli smatra da je nepotrebno njegovo učešće na ceremoniji primopredaje.
U međuvremenu, neizvesnost oko izbora predsednika i dalje traje.
Alijansa novo Kosovo i dalje preti da će doći do raspada vladajuće koalicije, ukoliko Pacoli ne bude izabran za predsednika.
Ali, Krasnići, sada već vršilac dužnosti predsednika po drugi put, u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je odriživo rešenje ipak moguće, ukoliko bude bilo sporazuma između političkih partija.
“Stanje je sada vraćeno na nulu. Smatram da unapred treba da bude političkog sporazuma između političkih partija koje su u Skupštini, što znači da je to neophodno kako bi došlo do izbora predsednika. Smatram da su pred nama dve-tri mogućnosti. Prva je da političke partije dođu do sporazuma i da se dogovore oko jednog kandidata za budućeg predsednika. Druga mogućnost je da se u toku ovog perioda izmeni Ustav i da se onda ide u izbore gde bi građani glasali za predsednika”, kaže Krasnići.
Izbegavanje vakuuma
On dodaje da bi bilo dobro da predsednika izaberu građani kako taj izbor više ne bi bio politički dogovor partija, pa da se onda formiraju koalicije koje bi rukovodile zemljom.
On je najavio da će u toku narednih dana obaviti sastanke sa čelnicima svih političkih partija kako bi se došlo do sporazuma.
Jakup Krasnići, vršilac dužnosti predsednika
I opozicija ima slično rešenje. Za prevazilaženje ovakve političke situacije opozicione partije Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova predlažu sporazum sa vladajućim partijama do sledećih izbora.
Ovaj sporazum bi obuhvatao predsednika koji bi bio izabran konsenzusom, izborne reforme, promenu Ustava kao i određivanje datuma sledećih izbora. Ukoliko se postigne jedan takav sporazum, opozicija navodi da će pristati da učestvuje na sednici na kojoj će se koncenzusom izabrati predsednik Kosova.
Član predsedništva DSK-a, Kujtim Šala, nije odbacio ni mogućnost da se nastavi sa mandatom manjinske vlade, ako dođe do raspada koalicije ili sa tehničkom vladom.
Ono što je najvažnije, navodi on, je da pre izbora postoji jedan sporazum, koji bi bio na snazi i do godinu dana.
“Ono što tražimo jeste da zemlja ima dovoljno vremena da napravi izborne reforme i da se pripremi za prevremene izbore. Ne smatramo da je neophodno da izbori budu za 45 dana, ali ako DPK ima volje da ispuni naše uslove i da razgovara o ovim pitanjima, mi smo onda spremni i za ta rešenja”, kaže Šala.
Pokret Samoopredeljenje izrazio je nezadovoljstvo kako vlašću tako i opozicijom.
Ukoliko, i ovog puta Skupština ne stigne da izabere predsednika, v.d. ima mandat od šest meseci, kako u zemlji ne bi nastupio institucionalni vakuum. Ali, i u slučaju raspada koalicije, Vlada se ne raspušta dok se ne izglasa njeno nepoverenje u Skupštini.
Pacoli je u ponedeljak trebalo da preda dužnost predsedniku Skupštine, Jakupu Krasnićiju, ali je Alijansa novo Kosovo saopštila da Pacoli nije mogao da izvrši primopredaju "na osnovu člana 90 Ustava Republike Kosova i na presudu Ustavnog suda”.
U saopštenju ove partije, navodi se da je Kransnići već počeo da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika, tako da, Pacolli smatra da je nepotrebno njegovo učešće na ceremoniji primopredaje.
U međuvremenu, neizvesnost oko izbora predsednika i dalje traje.
Alijansa novo Kosovo i dalje preti da će doći do raspada vladajuće koalicije, ukoliko Pacoli ne bude izabran za predsednika.
Ali, Krasnići, sada već vršilac dužnosti predsednika po drugi put, u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je odriživo rešenje ipak moguće, ukoliko bude bilo sporazuma između političkih partija.
“Stanje je sada vraćeno na nulu. Smatram da unapred treba da bude političkog sporazuma između političkih partija koje su u Skupštini, što znači da je to neophodno kako bi došlo do izbora predsednika. Smatram da su pred nama dve-tri mogućnosti. Prva je da političke partije dođu do sporazuma i da se dogovore oko jednog kandidata za budućeg predsednika. Druga mogućnost je da se u toku ovog perioda izmeni Ustav i da se onda ide u izbore gde bi građani glasali za predsednika”, kaže Krasnići.
Izbegavanje vakuuma
On dodaje da bi bilo dobro da predsednika izaberu građani kako taj izbor više ne bi bio politički dogovor partija, pa da se onda formiraju koalicije koje bi rukovodile zemljom.
On je najavio da će u toku narednih dana obaviti sastanke sa čelnicima svih političkih partija kako bi se došlo do sporazuma.
I opozicija ima slično rešenje. Za prevazilaženje ovakve političke situacije opozicione partije Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova predlažu sporazum sa vladajućim partijama do sledećih izbora.
Ovaj sporazum bi obuhvatao predsednika koji bi bio izabran konsenzusom, izborne reforme, promenu Ustava kao i određivanje datuma sledećih izbora. Ukoliko se postigne jedan takav sporazum, opozicija navodi da će pristati da učestvuje na sednici na kojoj će se koncenzusom izabrati predsednik Kosova.
Član predsedništva DSK-a, Kujtim Šala, nije odbacio ni mogućnost da se nastavi sa mandatom manjinske vlade, ako dođe do raspada koalicije ili sa tehničkom vladom.
Ono što je najvažnije, navodi on, je da pre izbora postoji jedan sporazum, koji bi bio na snazi i do godinu dana.
“Ono što tražimo jeste da zemlja ima dovoljno vremena da napravi izborne reforme i da se pripremi za prevremene izbore. Ne smatramo da je neophodno da izbori budu za 45 dana, ali ako DPK ima volje da ispuni naše uslove i da razgovara o ovim pitanjima, mi smo onda spremni i za ta rešenja”, kaže Šala.
Pokret Samoopredeljenje izrazio je nezadovoljstvo kako vlašću tako i opozicijom.
Ukoliko, i ovog puta Skupština ne stigne da izabere predsednika, v.d. ima mandat od šest meseci, kako u zemlji ne bi nastupio institucionalni vakuum. Ali, i u slučaju raspada koalicije, Vlada se ne raspušta dok se ne izglasa njeno nepoverenje u Skupštini.