Danas je svaki humani gest vest sama po sebi, pa je utoliko zanimljivija odluka učenika odeljenja VIII 1 osnovne škole “Miroslav Antić” sa Palića da se u ime humanosti odreknu fetiša svih maturskih večeri – svečanih haljina i odela. Oni su taj novac poklonili dečaku obolelom od teške Patenove bolesti.
Na ovaj gest, kaže profesorica Mira Mijić, razredni starešina VIII jedan odeljenja, inspirisala ih je slična humanitarna akcija maturanata pirotske gimnazije.
“Ja sam svojoj deci ispričala o tome, i njih je sve to jako zainteresovalo. Jednoga dana su se pojavili kod mene i rekli: Razredna, i mi želimo da nešto slično učinimo. Oni su tu odluku doneli samostalno, organizovali su čak i tajno glasanje, i tako je prikupljen novac koji smo želeli da uručimo onome kome je on veoma potreban. U prvom momentu nismo znali ko bi to mogao biti, jer je danas mnogima potrebna takva vrsta pomoći, i teško je stavljati humanost na vagu. Onda smo na novosadskom sajtu “Život” saznali za teško obolelu decu, među kojima je bio i naš sugrađanin Aleksa Čović, i odlučili da njemu poklonimo celu sumu. To je doduše veoma mali iznos za njegovo izuzetno skupo lečenje, koje praktično i ne dovodi do izlečenja, već samo omogućava lakše podnošenje svih tih tegoba”, priča profesorica Mijić.
Deca su za svoj plan dobili i saglasnost roditelja, a priključio im se i deo kolektiva, kao i rukovodstvo škole. Svoju pomoć je poslala i njihova donedavna durgarica uz razreda Danica Brcan, koja je još pre pola nastavila školovanje u Budimpešti.
Novac je, međutim, uručen u poslednji čas, jer se mali Aleksa već spremao na put u Kinu, na specijalnu terapiju hormonskim ćelijama, tako da su se mali humanitarci i Aleksa susreli samo na kratko pred njegov put.
Nakon svega, učenici VIII jedan veruju da su dobro izvagali i shvatili da je pomoći drugome bolji osećaj od kupovine maturskih toaleta.
“Shvatili smo da postoje mnoga deca koja su veoma bolesna, a pošto je i kod nas i u svetu finansijska situacija teška, važno je da im mi, njihovi vršnjaci i drugari, možemo na neki način pomoći. Kad bi bilo ko od nas bio tako bolestan, bilo bi vrlo bitno da na ovaj način pokažemo koliko nam je stalo jedni do drugih”, kaže učenica VIII jedan Rahela Mesaroš.
A Andrej Knežević navodi da su i oni sami svesni koliko je kod nas takav postupak retkost.
“Nama je u toj odluci pomogla razredna, koja nas je inspiraisala na to, a možda smo i mi nekoga kasnije ispirisali. U svakom slučaju, osećaj je veoma dobar, i meni je drago što sam učestvovao u tome”, kaže Andrej.
A na pitanje da li im je žao maturskih haljina i odela koje neće kupiti, jednoglasno odgovaraju da nije, jer su učinili jedno dobro delo, i “po tome će biti drugačiji od ostalih”, a ne po garderobi.
Profesorica Mijić se nada da će se i drugi učenici i druge škole ugledati na njih, i da će to postati neka tradicija.
“Mi smo započeli nešto, i nadam se da će se to nastaviti i da će naredne godine biti više toga, da će možda i druge škole krenuti za nama. I drugi roditelji, jer da nije bilo podrške roditelja, ništa od ovoga ne bi bilo, naravno. Bilo bi dobro da to postane jedna lepa tradicija”, kaže Mira Mijić.
Na ovaj gest, kaže profesorica Mira Mijić, razredni starešina VIII jedan odeljenja, inspirisala ih je slična humanitarna akcija maturanata pirotske gimnazije.
“Ja sam svojoj deci ispričala o tome, i njih je sve to jako zainteresovalo. Jednoga dana su se pojavili kod mene i rekli: Razredna, i mi želimo da nešto slično učinimo. Oni su tu odluku doneli samostalno, organizovali su čak i tajno glasanje, i tako je prikupljen novac koji smo želeli da uručimo onome kome je on veoma potreban. U prvom momentu nismo znali ko bi to mogao biti, jer je danas mnogima potrebna takva vrsta pomoći, i teško je stavljati humanost na vagu. Onda smo na novosadskom sajtu “Život” saznali za teško obolelu decu, među kojima je bio i naš sugrađanin Aleksa Čović, i odlučili da njemu poklonimo celu sumu. To je doduše veoma mali iznos za njegovo izuzetno skupo lečenje, koje praktično i ne dovodi do izlečenja, već samo omogućava lakše podnošenje svih tih tegoba”, priča profesorica Mijić.
Deca su za svoj plan dobili i saglasnost roditelja, a priključio im se i deo kolektiva, kao i rukovodstvo škole. Svoju pomoć je poslala i njihova donedavna durgarica uz razreda Danica Brcan, koja je još pre pola nastavila školovanje u Budimpešti.
Novac je, međutim, uručen u poslednji čas, jer se mali Aleksa već spremao na put u Kinu, na specijalnu terapiju hormonskim ćelijama, tako da su se mali humanitarci i Aleksa susreli samo na kratko pred njegov put.
Nakon svega, učenici VIII jedan veruju da su dobro izvagali i shvatili da je pomoći drugome bolji osećaj od kupovine maturskih toaleta.
“Shvatili smo da postoje mnoga deca koja su veoma bolesna, a pošto je i kod nas i u svetu finansijska situacija teška, važno je da im mi, njihovi vršnjaci i drugari, možemo na neki način pomoći. Kad bi bilo ko od nas bio tako bolestan, bilo bi vrlo bitno da na ovaj način pokažemo koliko nam je stalo jedni do drugih”, kaže učenica VIII jedan Rahela Mesaroš.
A Andrej Knežević navodi da su i oni sami svesni koliko je kod nas takav postupak retkost.
“Nama je u toj odluci pomogla razredna, koja nas je inspiraisala na to, a možda smo i mi nekoga kasnije ispirisali. U svakom slučaju, osećaj je veoma dobar, i meni je drago što sam učestvovao u tome”, kaže Andrej.
A na pitanje da li im je žao maturskih haljina i odela koje neće kupiti, jednoglasno odgovaraju da nije, jer su učinili jedno dobro delo, i “po tome će biti drugačiji od ostalih”, a ne po garderobi.
Profesorica Mijić se nada da će se i drugi učenici i druge škole ugledati na njih, i da će to postati neka tradicija.
“Mi smo započeli nešto, i nadam se da će se to nastaviti i da će naredne godine biti više toga, da će možda i druge škole krenuti za nama. I drugi roditelji, jer da nije bilo podrške roditelja, ništa od ovoga ne bi bilo, naravno. Bilo bi dobro da to postane jedna lepa tradicija”, kaže Mira Mijić.
