Moldavija pod optužbama za odvajanje Roma od drugih izbeglica iz Ukrajine

Pripremio: Danijel Apro

Institucije u Moldaviji ciljano smeštaju većinu romskih izbeglica odvojeno od ostalih koji beže od rata u Ukrajini, upozorio je Hjuman rajts voč (Human Rights Watch).

U okruženju u kojem su rasprostranjeni diskriminatorni stavovi prema Romima, vlasti su dozvolile - a u pojedinim slučajevima i sugerisale volonterima - da se romskim izbeglicama onemogući boravak u zvaničnim smeštajima, navodi se u izveštaju međunarodne organizacije koja se fokusira na ljudska prava.

• Moldaviji oko 660 miliona evra pomoći za prihvat izbeglica iz Ukrajine

"Moldavske vlasti jesu ponudile ključnu podršku ljudima koji beže iz Ukrajine, ali to ne opravdava segregaciju romskih izbeglica", izjavila je Anastasija Krupe, asistentkinja u istraživanju Hjuman rajts voča za Evropu i Centralnu Aziju.

"Bez obzira na ekonomske i socijalne probleme s kojima se Moldavija suočava" navela je, "odgovornost je vlade da izbeglicama osigura da ne budu diskriminisane na osnovu etničke pripadnosti."

Od početka ruske invazije na Ukrajinu više od 471.000 izbeglica prešlo je moldavsku granicu, što je najveći priliv po glavi stanovnika u jednu susednu zemlju. U Moldaviji, jednoj od najsiromašnijih država u Evropi, zadržalo se oko 87.700 izbeglica.

Pročitajte i ovo:

Iz mira u ratni pakao - Ukrajina nekad i sad

Hjuman rajts voč je u periodu od 30. marta do 5. aprila posetio i intervjuisao pripadnike policije, granične patrole i socijalne službe na graničnim prelazima, osoblje i volontere u moldavskim tranzitnim i prihvatnim centrima, predstavnike Ujedinjenih nacija, aktiviste romskih i drugih nevladinih organizacija, kao i same izbeglice koje borave u glavnom gradu Kišinjevu.

Tokom istraživanja Hjuman rajts voč je otkrio praksu zasnovanu na dogovorenoj politici da se romske izbeglice izdvoje u pojedinim državnim prihvatnim centrima i da im se zabrani smeštaj s drugim izbeglicama.

"Od sredine marta skoro sve romske izbeglice čije je zbrinjavanje rešavala država smeštene su u napuštenu univerzitetsku zgradu Fakulteta za međunarodne odnose, političke nauke i javnu upravu (FRISPA). Mnogi su tamo prebačeni iz sportske arene Manej, a oni koji su došli kasnije, prijavili su da su već na granici, kao i na železničkoj stanici ili u prihvatnom centru MoldEkpo, direktno upućeni na to mesto, a da nisu obavešteni o drugim mogućnostima smeštaja", piše u izveštaju.

Ukrajinski Romi suočili su se i sa neprijateljskim stavovima drugih Ukrajinaca u Moldaviji. Pojedine ukrajinske izbeglice koje nisu Romi odbijale su da se zajedno sa Romima ukrcaju u autobuse ka drugim mestima u Evropi.

'Došli su i rekli da više ne primamo Rome'

Kada je 24. februara otpočela ruska invazija na Ukrajinu, gradske vlasti u Kišinjevu pretvorile su izložbeni prostor MoldEkpo (ranije upotrebljen kao kovid centar) u prihvatilište za izbeglice. MoldEkpo je imao oko 450 kreveta, a pružao je i dodatne usluge, kao što su registracija za besplatan prevoz ili pomoć koju pruža UNHCR.

Romskim izbeglicama, međutim, policija je zabranila ulazak u MoldEkpo, navodi Hjuman rajts voč. Romske organizacije tvrde da su ljudi koji su vodili centar Romima uskraćivali smeštaj, primoravali ih da stanu u poseban red, gde bi ih samo registrovali i prosledili dalje.

Osoblje i volonteri svedočili su da su ljudi iz kabineta gradonačelnika Kišinjeva početkom marta posetili centar i dali im "usmene instrukcije" da ne primaju Rome.

"Došli su i rekli da više ne primamo Rome ovde", rekao je jedan volonter. "Za one koji su već bili ovde, razgovarali su s jednim romskim liderom, ugovorili drugi smeštaj i iselili ih." Po njegovoj proceni, oko 40 romskih izbeglica premešteno je iz MoldEkpo-a.

Gradonačelnik Kišinjeva Jon Čeban je u pismu Hjuman rajts voču potvrdio je da je njegov kabinet bio odgovorna za prihvatni centar MoldEkpo od početka rata do 15. marta. On je ipak negirao bilo kakva "ograničenja ili nametnuto selektivno smeštanje neke etničke grupe".

Kada je 16. marta centralna vlada preuzela upravljanje centrom, nije se mnogo toga promenilo, tvrde zaposleni. Jedan od njih (koji je posao u MoldEkpo-u započeo 22. marta) ispričao je da iz uprave dobio instrukcije da "ovo nije mesto za Rome". Jedna osoba koja je pobegla iz Ukrajine rekla je 4. aprila da nijedna romska porodica nije prihvaćena, otkako je ona tu stigla dve sedmice ranije.

Istraživači Hjuman rajts voča bili su prisutni kada je, 2. aprila, osoblje odbilo smeštaj romskoj porodici, uz obrazloženje da nemaju potrebnu dokumentaciju, te da nema dovoljno prostora za njih.

Rukovodstvo MoldEkpo-a reklo je da su tokom posete Hjuman rajts voča dve romske porodice bile smeštene u centru. Opisali su ih kao posebno "dobre" i "tihe" porodice.

Fotografije prije i tokom ruske invazije na Ukrajinu naglašavaju razarajuću štetu koje je pretrpila jugoistočna ukrajinska luka Mariupolj, koja je prije rata bila relativno prosperitetan industrijski grad.

'Minimalno profilisanje'

Volonteri koji pronalaze smeštaj za izbeglice kažu da su u prihvatnim centrima od početka odbijali da prihvate romske izbeglice, navodi Hjuman rajts voč.

"Kada smo pozivali centre i tražili od njih da ugoste grupu ljudi, govorili bi nam 'naravno, dovedite ih, samo se uverite da nisu Romi', ili 'postarajte se da su Ukrajinci', ili 'belci'", ispričao je jedan od volontera. "Jednom su nam rekli da se prvo uverimo da su 'čisti Ukrajinci'."

Drugi volonter rekao je da administrator centra u univerzitetskom kampusu navodio stereotipe o Romima kao razloge za odbijanje. "Zvao sam centar i administrator me je pitao: 'Pa, jesu li oni Romi? Zato što ne vodim nijednog Roma', ili 'oh, znam ih, znam šta rade, idu i prate ljude u toalet. Plaše naše studente'."

Hjuman rajts voč navodi i da je od volontera zahtevano da utvrde etničku pripadnost izbeglica, pre nego što ih smeste u prihvatilišta ili privatne stanove.

Jedna volonterka usprotivila se ovoj praksi. Od državnog službenika dobila je odgovor: "Znam da nije u redu postavljati takva pitanja, ali, nažalost, moramo da uradimo neku vrstu minimalnog profilisanja". Navodno, "minimalno profilisanje" u službi je izbegavanja problema s porodicama domaćinima, ali i s drugim izbeglicama u prihvatnim centrima koji nisu Romi.

Tako su, početkom marta, vlasti odlučile da romske izbeglice smeste gotovo isključivo u sportsku arenu Manej. Izveštaji govore da su uslovi u toj areni bili lošiji nego u drugim ustanovama, uključujući manjak privatnosti i nedostatak grejanja i tople vode.

Vlada je, međutim, 16. marta zatvorila Manej i od tada se praktično sve romske izbeglice šalju u centar FRISPA. Volonter u MoldEkpo-u je istražiteljima Hjuman rajts voča rekao da - iako tri različite ustanove prihvataju nove izbeglice - "želimo da romske izbeglice budu odvedene u FRISPA, jer je to centar samo za Rome".

Romi se tamo šalju, a da prethodno nisu dobili informacije o drugim prihvatnim mestima, navodi Hjuman rajts voč.

Jedan Rom iz centra FRISPA rekao je da su njegov sin i porodica njegovog sina "dovedeni na mesto gde su svi bili Romi“, objekat Manej, a on i njegova žena su ih samo pratili kada su stigli u Moldaviju. Njegova supruga rekla je da nisu imali izbora.

'Odlazite! Ovde već nedostaju stvari!'

Romi se suočavaju sa stalnom diskriminacijom, kako u Ukrajini, tako i u Moldaviji, upozorava Hjuman rajts voč. U toj organizaciji ističu da se Romi u Moldaviji koji su izbegli iz Ukrajine bore s neprijateljskim, diskriminatornim stavovima drugih Ukrajinaca, građana Moldavije, kao i državnih službenika.

Procena je da je pre ruske invazije oko 400.000 Roma u Ukrajini bilo suočeno s visokim nivoom siromaštva i nedostatkom pristupa zapošljavanju, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Romi su se suočavali i s predrasudama, govorom mržnje i nasiljem radikalnih grupa koje vlasti nisu istražile na odgovarajuć način.

• Punoljetstvo u izbjeglištvu

Pripadnik granične policije intervjuisan na prelazu iz Ukrajine, optužio je Rome za trgovinu - uključujući trgovinu decom i ljudskim organima - ali nije mogao da ukaže na bilo koji dokumentovani slučaj koji bi potkrepio ove tvrdnje. Volonter koji radi u MoldEkpo-u ponovio je uverenje da se Romi bave trgovinom ljudima.

Aktivisti navode da pojedini zaposleni u prihvatnim centrima optužuju romske izbeglice za krađu ili da tvrde da oni i nisu Ukrajinci, već samo pokušavaju da zloupotrebe humanitarnu pomoć.

Jedan romski lider rekao je da i predstavnica gradske vlasti Kišinjeva implicirala da Romi kradu. "Rekla nam je: 'Odlazite! Ovde već nedostaju stvari!’."

U policijskoj statistici o izbeglicama smeštenim u centar FRISPA, postoje dve odvojene kategorije - "Romi" i "Ukrajinci". Policija je potvrdila da se termin "Ukrajinci" ne odnosi na Rome izbegle iz Ukrajine.

Neki od njih izjavili su da su u Moldaviji doživeli diskriminaciju: "Samo želim da znam gde možemo da odemo i spojimo se sa svojim porodicama, da ne bismo više bili maltretirani kao Romi".

Većina ukrajinskih izbeglica u Moldaviji smešteno je u privatnim smeštajima. Volonteri navode da su pojedini vlasnici privatnih smeštaja odbili da prihvate Rome. Na onlajn prijavi za smeštaj izbeglica, neke porodice su posebno naznačile: "Bez Roma".