Na računima za gas potrošača u Subotici, na severu Srbije, stoje tri stavke: isporučeno, očitano i potrošeno. I sve tri su različite. A razlika između isporučene količine gasa i onoga što se na kraju naplaćuje iznosi i po dvadesetak kubika za jedno domaćinstvo.
I pored objašnjenja distributera Suboticagasa da je obračun legalan i urađen na osnovu uredbe Agencije za energetiku, građane takvo stanje u najmanju ruku zbunjuje.
Subotička porodica Štricki odavno koristi gas i mada računi, kako kažu, nisu previsoki, oni ne mogu da prihvate da im se naplaćuje ono što im nije isporučeno.
"Ne mogu da razumem da je stanje na brojilu na primer 100 kubnih metara, a da se naplaćuje 110. Bio sam u Suboticagasu i oni su mi rekli da je to sve po zakonu, da oni izračunavaju našu potrošnju prema određenoj formuli koja uvažava promenu temperature, pritiska i tako dalje. Ja nisam energetičar, meni je to potpuno nejasno, ali ne mogu da razumem da je gas jedini energent kojem se koriguje cena u zavisnosti od vremenskih uslova", navodi Zdenko Štricki.
Nada Bojić, rukovodilac razvojno-tehničkog odeljenja Suboticagasa, za Radio Slobodna Evropa kaže da se obračun potrošnje građana radi po metodologiji odnosno Uredbi o uslovima za isporuku prirodnog gasa Agencije za energetiku Srbije.
"Radi se o tome da se cena gasa računa za standardni kubik gasa. Samo merilo kod građana ne očitava standardnu vrednost nego mi moramo očitanu količinu gasa da sa radnih uslova pretvorimo u standardne uslove", pojašnjava.
Inženjer Aleksandar Simić, nekada član Gradskog veća za komunalnu delatnost, kaže da razlika proističe iz različite kubikaže gasa pod većim odnosno manjim pritiskom.
"Mi možemo zahtevati da se kubik gasa meri pod istim pritiskom, odnosno da bude isti pritisak i pri isporuci i pri merenju. Kako Subotica kupuje gas od Srbijagasa tako dalje prodaje građanima. Da li se kroz ovakav obračun mogu sanirati i neki gubici distributera, ne znam, ali nije nemoguće da se na ovaj način to prebacuje na građane", navodi Simić.
Način obračuna toplotne energije je takođe potpuna nepoznanica za potrošače.
U Uredbi za određivanje metodologije za izračunavanje cene toplotne energije navedeno je blizu stotinak parametara koji utiču na tu cenu. Posebno je zanimljiva tabela fiksnog dela ovog računa, koja između ostalog sadrži i troškove kancelarijskog materijala, troškove zarada i naknada zarada, troškove autorskih ugovora, troškove naknada direktoru, odnosno članovima organa upravljanja i nadzora, troškove za jubilarne nagrade, otpremnine, troškove službenog puta, seminara, simpozijuma za zaposlene, troškove reprezentacije …
Aleksandar Simić napominje da je fiksni deo plaćanja usluge toplane neracionalan i veoma skup i da u njemu ima mnogo neobjašnjivih izdataka.
"To je politička igra koja omogućava da se što više novca uzme od građana. Ovim se u stvari zamagljuje ceo problem, kako bi se moglo naplatiti što više od potrošača", kaže Simić.
Mada bi daljinsko grejanje moralo biti najjeftinije, jer se više stanova greje iz istog izvora, za mnoge je ono postalo isuviše skupo, pa nije retkost da Subotičani pokušavaju da se isključe sa toplovodne mreže. To je, međutim, komplikovan proces pošto se od korisnika zahteva elaborat, saglasnost svih sustanara, kao i uplata za samu uslugu isključenja koju izvodi lokalna toplana. Ipak, ima i onih koji su to teškom mukom uspeli, jer su ih na to primorali neverovatno visoki računi, kako nam je rekla Subotičanka Katarina Vojnić.
"Mi smo pre više godina sa još šest sustanara uveli daljinsko grejanje u našu zgradu. Počeli su nam, međutim, stizati računi od oko 40.000 dinara (po trenutnom kursu oko 330 evra), što je naravno bilo previše za nas, te smo na preporuku iz toplane uveli alokatore, merače toplote u stanovima. Sledeći račun je na naše iznenađenje bio čak 60.000 (po trenutnom kursu oko 500 evra)", priča Katarina.
Objašnjenje koje je usledilo, dodaje, bilo je potpuno nelogično.
"Navodno je postojala neka uredba na nivou grada po kojoj se potrošnja iznad 40.000 nije naplaćivala, ali samo ukoliko nemate alokatore koji će izmeriti takvu potrošnju. Na kraju smo morali preći na drugi vid grejanja - naravno, isključili smo se sa daljinskog grejanja zaista uz mnogo muke", priča Katarina Vojnić.
Nezadovoljstvo cenama, odnosno računima, ovog javnog preduzeća umalo nije preraslo u građanski protest u Subotici pretprošle zime, što se, na primer, dogodilu u Nišu gde su građani samoorganizovano februara 2017. godine i izašli na ulice upravo zbog tamošnje toplane i visokih računa.
Facebook Forum