Izbeglice iz Hrvatske još čekaju bolje dane

Fotogalerija: Obeležavanje 16. godišnjice stradanja Srba u 'Oluji', Beograd, 4. avgust 2011

Zoran Glavonjić

Parastosom u crkvi Svetog Marka u Beogradu, kom je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić, i polaganjem venaca na spomen ploču na Tašmajdanu stradalima u akciji hrvatske vojske „Oluja“ nekoliko stotina članova porodica poginulih i nestalih obeležilo je u četvrtak 16 godina od trenutka kada su izbegli u Srbiju.

Ovom prilikom još jednom su od Hrvatske zatražili da reši njihova pitanja kako bi oni koji to žele, rekao je Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske, mogli da se vrate kući.

“Najveći problem u ovom momentu su nerešena stanarska prava, koja u Hrvatskoj potražuje od 30.000 do 40.000 izbeglih Srba. Umesto da reši to pitanje, Hrvatska je uvela program stambenog zbrinjavanja koji na žalost nema nikakvog efekta. U “Oluji” je poginulo i nestalo oko 2.000 Srba, a u Hrvatskoj još ima nekoliko stotina neistraženih grobnih mesta. Identifikacija posmrtnih ostataka ide veoma sporo, tako da se još uvek više od 1.000 ljudi vode kao nestali”, kaže Budimir.

Izbeglice zahtevaju i da Hrvatska obnovi njihove uništene kuće, kao i da se reši pitanje penzija koje nisu primali tokom rata.

U Srbiju su 1995. godine izbegli i Nevenka Đujić (73) iz Knina, Mirko Devetak (57) iz Kostajnice i Mira Bajlović (52) iz Petrinje, koji za RSE kažu da su posle šesnaest godina izgubili skoro svaku nadu:



Donatorska konferencija

Prema zvaničnim podacima Beograda, u “Oluji” je u Srbiju izbeglo oko 200.000 ljudi. U međuvremenu se manji broj vratio u Hrvatsku, mnogi su umrli, otišli u treće države ili se integrisali, pa se u zemlji trenutno nalazi 75.000 osoba sa prostora bivše Jugoslavije koje imaju izbeglički status.

Nadu da će kad tad dočekati bolji život možda bi mogla da im vrati vest da je za početak 2012. planirana međunarodna donatorska konferencija kojom bi trebalo da se okonča izbeglička kriza u regionu.

Jelena Marić iz srpskog Komesarijata za izbeglice kaže za naš program da je Srbija pripremila projekat zbrinjavanja 16.000 izbegličkih porodica, vredan 300 miliona evra.

“Još se ne zna gde će biti održana ta donatorska konferencija. Predviđeno je da pre svega Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, uključujući i ostale zainteresovane bilateralne donatore, obezbede sredstva kako bi se prvenstveno rešila stambena pitanja izbeglica u celom regionu”, kaže Marićeva.

Do tada, više od 600 izbeglica iz Hrvatske, oni najstariji i najsiromašniji, još žive u kolektivnim centrima u Srbiji.

Među njima su i Vinka Travica iz Knina i Anka Samardžija iz Vrgin Mosta koje su našoj Novki Ilić u Užicu rekle da je teško opisati kakav je izbeglički život: